Opštinske novine

1024

Београдске општинске новине

но закону није могла поднети тужбу, већ да је имала поступити по примедбама Кр. банске управе као више власти. Државни савет налази, да је управни суд правилно утврдио да грађевинску дозволу издаје Општина у својству управне власти по пренесеној надлежности, § 85 Грађевинског закона. Али из тога је управни суд погрешно закључио, да Општина нема легитимацију за тужбу противу одлуке више управне власти донете по жалби интересованог лица о ништењу Општинске одлуке о издавању, односно неиздавању грађевинске дозволе. Јер, иако Општина издаје грађевинску дозволу у сгојству управне власти, она тиже не губи особено својство претставника права и интереса општинске самоуправе, па дакле ни легитимацију за запгтиту тих права и интереса од евентуално незаконитих одлука управне власти. А баш у споровима о издавању грађевинске дозволе тај моменат запггите самоуправних интереса општине је непосредан, јер је Општина према § 76 Закона о општинама позвана да се стара о економском, културном и социјалном напретку у општини, у који домен спада и грађевинска делатност на њезином подручју, нарочито пак, према т. 6 § 77 пом. закона, да врши надзор над грађевинама, па је према томе у оваквим стварима непосредност интереса општине као самоуправне јединице законом призната. Према томе, Општина радовишка, подносећи тужбу управном суду противу решења Краљ. бан. управе у Скопљу V бр. 19929/37 није поступила као управна власт, већ је тужбу поднела у својству самоуправе, а као таквој, обзиром на напред речено, управни суд није могао одрећи јој право на тужбу. Парцелација земљишта, за коју су испуњени законски услови, представља право за власника земљишта Ово гледиште је изражено у пресуди Државног савета бр. 18614 од 27 октобра 1938 год., којом је оснаа;ено министрово решење и тужба одбачена по овом питању. Случај је следећи: „Оспореним решењем поништена је, по жалби Ко-стића Др. Милана, начел. Мин. прасзде у пензији, одлука Градског поглаварства — Београд — Одељак у Вемуну — Бр. 2587 од 9 јула 1937 године, којом је одобрена парцелација земљишта кат. пар. бр. 1263 и 2164 1 у Земуну, вл^Сништво именованог Коспидај, и то у делу којим су постављени услови у погледу забране зидања док се не изврши пројектована канализација, у погледу начина подизања грађевина на парцелисаном земљишту, у погледу постављања ограде, затим у погледу изградше тротоара, зеличине доприноса за израду калдрме и канализације

и, најзад, у ногледу конституисања грађевинско-правне обавезе путем упиеа у књигу грађевинско-правних обавеза а у циљу обезбеђења извршења наведених услова парцелације. Тужба истиче, да је Оиштина по § 47 Грађевинског закона била овлашћена да одобри или уопште не одобри парцелацију односног земљишта, будући да се истјо налази у ширем грађевинском реону, односно да стави услове под којима се може дозеолити парцелацрја. Државни савет налази: ОдЈзедбе о парцелацији земљишта садржане су у §§ 54 — 56 Грађевинског закона. Дужности власника земљишта у погледу остварења саме парцелације предвиђен^ су у ст. 1 § 55, а у т. 2 истог §-а таксативно Ј је одређено, да ће Огшгтина одбити одобрење парцеКације само: 1) ако ова не одговара прописима регу^ционог плана, уредбе и правилника; и 2) ако систем парцелације не одговара карактеру насеља као и ајсо отежава услове рада и станова, што, обзиром на таксативан начин нормирања ситуација у којима Ошитина може одрећи одобрење парцелације, а соп1гапо значи, да је парцелација право власника земшта, односно да сваки власник земљишта из ст. 1 54 има права захтевати парцелацију истог уколико а то нема сметњи које су законом предвиђене као разлог да се захтев за парцелацију одбије. Зато, када је нашла да нема законских сметњи те одлуком бр. 2587/37 одобрила парцелацију односног земљишта интересованог Костића, Општина није имала законског основа да то одобрење условљава истакнутим обавезама, пошто би такво условљавање одобрења парцелације значило ограничавање једног права интересованог Костића Др. Милана законом загарантованог, а за то Општина није имала законског основа. Обзиром на то Министарство је правилно поступило када је оспореним решењем поништило по жалби Костића Др. Милана одлуку Градског поглаварстпа бр. 2587/37 у истакнутом делу. Неосновано је позивање тужбе на пропис § 47 по?л. закона. Јер, овим пропиоом одређују се услови под којима једно земљиште постаје градилиште, а у конкретном случају се није радило о томе већ о парцелацији земљишта. Исто тако неосновано је позивање тужбе на досадашњу праксу Министарства грађевина по истакнутим стварима, јер евентуално погрешном праксом управних власти не могу се мењати законски прописи." Љубомир Ж. Јевтић, секретар Држ. савета

Мравна храника у 1938 години*) РЕГИСТАР ПИТАЊА РАСПРАВЉЕНИХ ОДЛУКАМА ДРЖАВНОГ САВЕТА, КОЈЕ СУ ОБЈАВЉЕНЕ У „БЕОГРАДСКИМ ОПШТИНСКИМ НОВИНАМА".

1) Грађевинске ствари Г рађевинска дозвола банске управе св. 1 Одбијање грађевинске дозволе због неу-

стр. 60

* Регистар материје из правнс хронике за раније године објављен је у бр. 12 „Београдеких општинских новина" за месец Децембар 1937 год. тако да је овај региетар наставак то:а претходног.

кусности пројектоване зграде св. 2 стр. 124 Максимално одступање од прописне површине парцела и њихове дужине лица св. 2 стр. 125 Одступање које важи у погледу плацева који у данашњој поврпгани и дужини лица датирају од пре 31/XII 1896 год. св. 2 ет(> 125 Рушење бесправно изграђеног св. 2 етр. 126