Opštinske novine

11*

Дирекција трамваја и освет љења

959

једном обичном већем државном односно општинском административном надлештву, видећемо одмах огромне тешкоће у експедитивном и| рентабилном раду овог данас врло сложеног привредног предузећа. Наводимо ово и наглашавамо стога, што се нарочито у последње време са огромним напретком технике, појављују у целом свету односно у великим градовима, па наравно и код нас, крупни посебни проблеми за уређење градова, од којих су, поред осталих проблема: водовод, осветљење и градски саобраћај несумњиво најважнији и најбитнији. Несумњиво је дакле, да због своје обимности, а затим ради бржег и рационалнијег рада, ове институције морају имати своје посебне дирекције са људством своје струке и заната, и са што лакшом и упрошћенијом администрацијом. Треба прво добро поставити и уредити унутарњу организацију и рад ових градских привредних предузећа, да би она могла дати споља одличне резултате, т.ј. према грађанству и према Општини, За Дирекцију трамваја и осветљења јавља се за коначно решавање првенствено питање трамвајског и аутобуског саобраћаја и продаје електричне енергије за осветљење, моторни погон и потребе домаћинства, а стим у вези и питање развода електричне енергије, питање тарифирања, питање проширења 'и одржавања возног парка и рационализације рада у радионицама и најзад питање упрошћења административног поступка и комерцијализације предузећа. У јавном саобраћају поставља се као најпрешније питање растерећење ужег центра Београда од трамваја, проширење аутобуског саобраћаја отварањем нових и замењивањем неких постојећих трамвајских линија и увођење тролејбуса као новог, модерног и погодног средства за градски јавни саобраћај. У погледу сигурног снабдевања Београда и околине електричном енергијом, морају се подићи линије високог напона које ће Београд везивати и са другим изворима електричне енергије поред електричне централе „Снага и Светлост", која је достигла и коначни капацитет од 30.000 киловолтампера. До сада је остварена само једна веза са електричном централом у Земуну на 6 кУ, капацитета 2000 кУА. Неопходно је потребно да се постави и друга веза 15 кУ са далеководом ЗемунПанчево за 6000 кУА, као и линија БеоградМакиш 66 кУ, којом би се мрежа ДТО везала за случај потребе са великим разводним системом „Електро—Макиш", чији капацитет износи у Макишу око 6000 кУА и Вреоцима око 16 .ОО0 кУА. Исто тако Београд мора обезбедити везу са Дунавским угљеним базеном

изградњом далековода Београд—Смедерево, који би у прво време служио за снабдевање Смедерева и околине електричном енергијом из Београда. На овом месту вредно је напоменути да је град Загреб до сада електрифицирао своју ближу и даљу околину, постављајући далеководе у дужини преко 400 километара. И град Београд је у томе правцу упутио рад подигавши преко ДТО први далековод Београд—Торлак—Авала—Ловачки састанак у дужини преко 20 километара. Околна села и индустрија јављају се већ са захтевима да се изврши електрификација њихових насеља. За рационализацију рада и одржавања обновљеног возног парка, као Највећа и најхитнија потреба /е подизање нове гараже за аутобусе и депоа за трамваје. Постојећи дрвени депои где сада гаражирају аутобуси су привре меног карактера, склони паду и дотрајали. У питању организације рада стоји такође отворено начелно питање о комерцијализацији предузећа. Досадање искуство како на страни код свих предузећа ове врсте, тако и код нас у земљи (Загреб, Сарајево, Марибор и т. д.) указује на то, да главни и основни услов коме сва та предузећа дугују за свој просперитет лежи баш у ЈОме, што је организација рада спроведена на индустријско-трговачкој основи. И ДТО мора употпунити комерцијалну органкзацију рада у своме предузећу. То ће се постићи реорганизацијом рада у предузећу на бази трговачко-индустријској, дајући му, као делу самоуправног тела — самосталност по примеру рада и делања Општинских штедионица. У вези са бољом организацијом и већом експедитивношћу, нарочито у раду са све већим бројем претплатника, потребно је што пре подићи једну репрезентативну зграду ДТО у центру града или у непосредној близини центра. Та зграда треба у потпуности да одговара данашњим и будућим потребама Београда и да буде снабдевена свима модерним инсталацијама, а уједно да служи за пропаганду још веће примене електричне енергије. Финансијска средства за ову грађевину могу се прибавити код Општинске штедионице или Државне хипотекарне банке, а исплате ануитета осигурале би се из повећаних прихода овог предузећа. Инж. Ал. М. Дојчинавић

Дијаграме, табеле и фотографије израдио и средио Технички биро Д.Т.О. а податке су дале одговарајуће Службе Дирекције трамваја и осветљења.