Opštinske novine

Техничка дирекција

961

д) декорације ђ) рестаурираше и конзервирање Београдске тврђаве. 7) Стсек Грађевинско-правних обавеза (од 1935 године). Према Правилнику о устројству и надлежиости Техничке дирекције она има задатак, да се преко напред наведених отсека и одељака стара о пројектовању, грађењу и одржавању градских улица, бановинских и општинских путева, и о изради свих врсти калдрма на њима, о пројектовању, грађењу и одржавању општинских зграда и о прописном извођењу приватних грађевина, о грађењу нових Табела 1.

Расходи Техничке дирекције од 1919 до 1938 год. {без линних)

Година 1

Материјални редовни

Материјални ванредни

Ванбуџетски, зајмови, кулучарину итд.

У к у п н 0

1919

4,502.010

7,905,835

1,032.744

13,440.589

1920

7,055.409

—

10,009.316

17,064.725

1921

18,605.722

—

24,836.261

43,441.983

1922

38.256.678

—

52,959.883

61,216.561

1923

44,307.470

21,118.616

65,426.086

1924

63,511.084

9,812.952

15,353.147

88,677.183

1925

31,669.481

19,856.492

13,123.041

64,649.014

1926 1 )

37,441 974

21,499.896

6,121.920

65,463.780

1927

30,139.693

17,533.554

83,862.312

131,535.559

1928

27,790.565

18,060.938

130,778.000

175,629.503

1929

47,539.076

25,221.715

26,684.000

99,444.791

1930

34,783,717

4,188.624

84,768.000

123,740.341

1931

23,797,322

6,«21.830

71,557.000

102,176.452

1932

23,633.042

6,703.825

37,136.411

67,473.278

1933 8 )

26,195.796

8,435.128

21,743.000

56,373.924

1934

23,708 284

9,384.492

13,839.000

46,931.776

1935

19,773.381

5,142.181

12,463.200

37,378.762

1936

22,600.601

8,668.969

18,720.000

49,989.579

1937

19,977.599

15,371.217

10,196.000

45,544.816

Свега:

1.356,198.403

Ј ) Према завршним рачунима ушле су све техничке гране. 2 ) За последњих 5 година заједно са материјалним издатцима за одржавање школских зграда.

и одржавању постојећих уличних канала, као и о прописном извођењу приватне канализације. Даље се стара о снабдезању вароши добром и довољном количином воде за пиће и за поливање улица, о изради нових и одржавању постојећих водоводних инсталација и водоводне мреже и о прописном развођењу воде по приватним кућама, о катастру Београда и одржавању катастарских знакова и катастра, о регулацији и нивелацији Београда, о уређењу паркова, скверова и уличних баштица, као и о пошумљавању општинских утрина. Све напред наведене послове Техничка дирекција изводи са својим сталним и привременим особљем које годишње кошта Општину по 17,763.000 динара (према буџету из 1938 године). Чиновника има укупно 924, што значи да један чиновник кошта просечно по 19.224,40 динара годишње односно 1.600 динара месечно. (Мануелни радници на калдрми, водоводу. парковима итд. нису ушли у рачун). Деловодни протокол у Техничкој дирекцији забележио је у 1938 години 62.320 предмета, а онај у Грађевинском одбору 11.217 предмета, шти чини укупно 73.537 предмета за једну годину или просечно преко 200 предмета дневно. Техничка дирекција изводи дакле све техничке грађевинске радове заједно са водоводом. Из Приложене табеле (табела 1) се види да је Техничка дирекција утрошила сама на изградњу Београда милиарду и 356 милиона динара од 1919 до данас. Ако се овоме додају 3 милијарде и 795 милиона, колико су приватни њени грађани утрошили на зидање приватних зграда*) (табела 2) онда излази да је на грађевинско подизање Београда (без државних грађевина — министарстава, парламента, гимназија, мостова и др.) и без електрике са возним парком, утрошено преко 5 милијарди динара. Од тог новца 1,35 милијарди је утрошено баш преко саме Техничке дирекције и све радове је она извела било преко предузимача под надзором својих инжењера и архитеката било директно у својој режији. Погрешно би било мислити да Техничка дирекција само троши. Она је са водоводом заједно и нека врста привредног општинског предузећа. Водовод је за последњих шест година убрао 286,096.174,36 динара на име основних, водоводних и осталих такса, а за последње четири године сам Грађевински одељак је, од странака које зидају куће, наплатио и доставио државној пореској управи преко 10 милиона динара готовог новца. Напредак Београда у грађевинском погледу може се ценити по двема чињеницама. Прво према утрошеномј ковцу за техничке грађевинске радове и друго према количинама и квалитету тих радова.

*) Према званичним пријављеним подацима.