Opštinske novine

12 Београдске општинске новине

РАЗВОЈ СЛУЖБЕ У ГОДИНАМА

Врста службе

1927 год.

1933 год.

број санитетско-полицијских

18.674

прегледа

105.240

број прегледаних грађана, који

су прошли кроз амбуланте,

станицу за спасавање и остале

74.349

установе за лечење

161.602

број деце којој је пружена по-

534

2.392

моћ или заштита (ма које врсте)

Социјална питања, сем оних што смо их већ поменули (заштита деце, сузбијање туберкулозе итд.) нису дубље расматрана у овом периоду. Отсек за помагање сиротиње остаје са истим пословањем као и раније; једино се у 1933 год. образује Одбор за исхрану неупослених грађана. Овај одбор, у сарадњи са приватним иницијативом и државним факторима, остварује одмах у почетку доста добре резултате. ОД 1935 ДО ДАНАС Очигледно је, да су и они људи који су били пре на крмилу општинске управе знали шта треба — као што ће знати и они после —, но ипак се до правог пута, до знатнијег напретка, дошло, изгледа, тек радом данашње општинске управе. За сваку врсту општинског рада потребна су финансиска сретства. За санитет је нарочито потребно имати новаца. Јер, ту се даје а ништа се не прима, или се прима несразмерно мање од онога што се даје, тако да се тај приход не може уопште да узима у обзир. А ту се даје баш на оне грађане који врло слабо, или ништа не доприносе општинској заједници.

Нека ми се дозволи да овде подвучем суми од близу 17.030.000.— динара. За те пода, поред новчаних сретстава има још нешто следње четири године напредује се стално I од велике важности у управљању: интуици- смишљено. Предаје се раду Дезинфекиоцш

ја, иницијатива, брзо схваташе проблема у нашем случају нових, напредних, савремених — на пољу јавне хигијене, социјалних брига итд. Таквог управљача, снажног и изванредне радиности, добила је Београдска општина у г. Влади Илићу, свом претседнику. Ово је грађанство Престонице непристрасно подвукло већ у више махова. Доласком на чело општинске управе г. Владе Илића саниране су општинске финансије — сви точкови су подмазани, машина боље ради. Кад су буџетске могућности повећане, до остварења већих потреба у санитету, бољих просторија и инструмената и санитетског материјала брзо се дошло. А разлика у буџетским кредитима није мала: материјални расходи по буџету за 1933/34 год. били су укупно 9,623.560 а за 1938/39 21,576.600.— динара, у проценту преко сто одсто више.

Градсиа болница, задужбина Николе Спасића У току последње четири године поред редовних кредита за санитет су инвенстирали и уштеде из редовних буџета, као и из зајма у

Болесничка соба у Градској болници

Соба за породиље у Градском породилишту