Opštinske novine

Спортске грађевине у Београду

Београд данас предњачи скоро у свему пред осталим градовима у држави. Разумљиво }е да је први. и у спортском погледу. Спортски покрет све више се развија у престоници и постаје све обимнији. Јавља се интересовање чак и за оне спортове који досада нису имали довољан број присталица. А чим има интересовања, онда се лакше регрутују спортски радници и акција се успешније спроводи. Отуда да наша престоница постаје из године у годину све више центар нашег спортског живота. Овако развијени спортски покрет захтева, поред осталог, и нарочите спортске грађевине и спортске терене. И у том погледу Београд не оскудева. У престоници имамо данас неколико спортских грађевина које су заиста најлепше у држави. У скорој будућности, међутим, престоница ће добити, према обећањима надлежних, још неколико великих, репрезентативних и лепо уређених спортских игралишта, тако да ће и у том погледу потпуно задовољити потребе нашег спорта.

Спортска игралишта у иредратном Београду Спортски покрет почео је да се развија код нас још пре рата. Обично су поједине спортске игре доносили из иностранства студенти. Тако се једног лета појавио футбал, одмах затим тенис, а онда су се ређала и остала такмичења: лака атлетика, бициклизам, аутомобилизам, веслање и други спортови. Спорт је, наравно, највише одушевио омладину. Футбал је и онда био најпопуларнији, па је за коатко време стекао велики број присталица. Основани су и први клубови. Појавила су се и прва футбалска игралишта. „Српски Мач'', један од наших најстаријих клубова, имао је своје игоалиште на земљишту где се сада налази Студентски парк. НЈедалеко од тог земљишта изгоадили су своја игралишта БСК и „Југославија". На овим теренима спорт је све више прикупљао омладину, која је сама обављала све радове на игралиштима. Из љубави према спорту, омладинци су врло често по цео дан копали на игралишту и изграђивали терен. Они су се посветили спортском покрету и настојали су да га што је могућно више популаришу. Све више омладина је остављала

кафану и штетне ноћне теревенке и одлазила на игралишта, где се, на чистом ваздуху, такмичила, снажећи своје мишиће и развијајући витешки дух, толико присан нашој раси. 1 . | г ; ; т ; ј : [ : Буђење спортског покрета после рата После дугих и тешких година, пуних искушења, одрицања, стрпљивости и херојства, што је крунисано узвишеном и блиставом победом и ослобођењем целог нашег народа од вековног ропства, отпочело је нов живот. У ослобођеној домовини све је пошло новим правцем, ка напретку и једном бољем, срећнијем животу. У тим првим, послератним годинама, омладина се са новим одушевљењем предала изграђивању спортског покрета. Игралишта су опет оживела и на њима су се скупљали стари другови, који су новим генерацијама били први учитељи. БСК и „Југославија" задржали су своја игралишта' подигнута још пре рата. Исто тако и „Српски Мач." У Кошутњаку бивши „Соко", данашњи Београдски аматерски спорт клуб (БАСК) обновио је радове на свом терену, који је био веома простран, смештен у зеленилу, на једном од најлепших места. Чланови БСК-а и „Југославије" окупљали су се свакодневно на својим игралиштима и са ашовима у рукама крчили земљиште, уклањали порушене баријере и плотове и изграђивали нов спортски терет. Подигнуте су и трибине и на игралиштима је из недеље у недељу број гледалаца стално растао. Најпопуларнији београдски клубови разви;али су се постепено у велика спортска друштва. Игралиште БСК-а налазило се на месту где је сада подигнута државна архива, а игралиште „Југославије" на земљишту где се сада налази технички факултет, некадашње „Тркалиште". Као што се види, игралишта су се налазила у вароши. На терену „Српског Мача" тренирали су чланови „Јединства'", „Српског Мача" и још неколико клубова. На овим игралиштима гостовале су многе чувене странз екипе. Најбољи чехословачки футбалери Кађа, Коленати и Планичка, затим Мађари Орт и Кохут, Аустријанци Шлосер и Хирцер и многи други у то време најбољи европски футбалери играли су на теренима у улици Краља Александра.