Opštinske novine
Прилози за историју Београда:
Прво електри«шо осветљење у Београду
Давно су прошла она времена, када су неки општински одборници, као што је познато, били противни издацима на повећање и побољшање осЕетљења престоничких улица, сматрајући то за луксуз, — ,,јер, поштени људи не излазе ноћу из својих домова и не скитају по београдским сокацима и механама... А ако некоме буде баш потребно да изађе ноћу до лекара и апотеке због болести неког свог укућана, ено му ручног фењера па нека се са њим послужи, а не да штети општину за његов ћеф!..." Тако се некада дебатовало на општинским седницама о издацима за улично осветљење петролеумским лампама, када су многи стари Београђани по својим домовима још употребљавали лојане свеће, чије су фитиље потсецали „мумаказама", да боље светле. Али је томе учинила крај електрична светлост... Комисија се одлучила за електрично осветљење Нарочита стручна комисија, која је имала задатак да донесе решење о избору београдског осветљења, донела је 1891 год. једногласну одлуку да се уведе електрично осветљење На основу тога дата је концесија Српскофранцуском друштву за подизање електричне централе и експлоатацију електричног осветљења у Београду. Томе истом друштву уступљена је и изградња варошке жељезнице трамваја. Већ почетком 1892 године отпочели су ти велики радови... Пре него што се будемо упознали, макар и сасвим површно, са условима и уређењем електричне централе и мреже за осветљење, неће бити без интереса, ако поменемо овом приликом један случај који је у старом Београду, у своје време, направио велику сензацију. А цео тај догађај има и своју занимљиву историју, која илуструје оно доба у коме се то десило... На име, једном београдском ресторатеру пало је на памет да за свој рачун уведе у локалима свога ресторана електрично осветљен>е, и то много раније него што је престоница добила такво осветљење после жмиркавих општинских фењера.
То се, дакле, догодило у оној згради која још и данас постоји и која се налази на углу улице Милоша Великог и Масарикове, баш наспрам улаза у Министарство грађевина. Она лежи баш поред саме трамвајске пруге за Топчидер и изгледа данас као да је упала у какву рупу, због нивелације топчидерског друма. Данас се у њој налазе: кројачка радња за војничка одела, једна мала крчма са бифеом, једна фризерска радња и велико стовариште аутомобила. У тој истој згради, која данас изгледа онако необична, седамдесетих година прошлога века била је кафана са пространом баштом и дугачким салоном, која је, не знам зашто, носила име „кафана Хамбург". Кад је 1881 године, на углу улице Милоша Великог и Краљице Наталије, — а то је баш преко пута кафане „Хамбург", — назидана зграда у необичном облику за Народну Скупштину, у којој се данас налази биоскоп „Одеон", и у којој је, као што смо раније видели, кнежевина Србија, 1882 године проглашена Краљевином, — онда је та кафана изменила назив и добила име „Кафана код Нове Скупштине." Доцније, приликом пада једне Владе, која се мало дуже одржала на управи земље, ондашњи ресторатер нашао је за сходно да промени и то име. И тако је постала „Кафана код Нове Владе"... Још доцније и тај назив је промењен. Нова влада је већ била остарела и онда је фирма изгубила смисао. Зато је један од ресторатера поправио ствар. Вратио је стари назив, али само мало измењен. И онда је била „Кафана код Скупштине''. Чини ми се да је та кафана под таквим именом и завршила свој живот као кафана у којој су се мењали, поред разних назива, и разни гости, кроз дуги низ година. А некада је ту био скуп елите београдске. У своје !в. реме пало је у очи да су ту кафану и њену лепу башту са\израслим липама и разгранатим кестеновима, посећивали су и многи професори који су свакога дана носили цилиндер на глави, и одмарали се у оној лепој хладовини. То је било у доба цилиндера.