Opštinske novine

Друштввна хроника

б!

од глади. Све те врсте смрти они су гледали на сваком кораку, док су се наше колоне смањивале. Преживели носиоци Албанеке споменице стојички су лоднели све те беспримерне тешкоће и њиховој куражи и издржљивости дивио се цео свет — и наши савезници и наши непријатељи. Носиоци Албанске споменице су и у тим тешким данима остали верни Краљу и Отаџбини и до последњега даха сзога ишли су за својом заставом која их је најзад довела до победе и до одмора. Господине Претседниче, Ја Вам предајем ову заставу којој сам ја са пијететом кумовао. Нека она потсећа све ногиоце Албанске споменице на тешка искушења кроз која је наш напаћени народ прошао. Нека их потсећа на страхоте албанских патњи и на њихову иззанредну издржљивоет у јуначкој невољи. Нека их потсети да кад се са самопрегоревањем иде за својом заставом за Краља и Отаџбину, и после најтежих искушења, мора доћи светлост, мир и лобеда. Нека најзад ова застава буде пример млађим генерацијама како се служи Отаџбини. Предају1-и заставу у сигурне руке, ја Вам изражавам моје најлепше жеље за све носиоце Албанске споменице, чије су заслуге за ову земљу велике, и моје најлепше жеље за успешан рад Вашега Удружења. Г. Влада Илић предаје затим заставу претседнику Главне управе г. Јоксимовићу, ко,'и се захваљује г. Влади Илићу на пажњи коју и овом приликом исказује ратницима. Језгровито описује напоре ратника који су прешли Албанију и приказује њихову оданорт великим идеалима ослобођења и уједињења.

Г. Јоксимовић предаје заставу претседнику III Пододбора г. Нисиму Алмозлину, апотекару, који је дошао на свечаност у униформи резервног потпуковника. Примајући заставу, г. Алмозлино је одржао дужи говор, у ко.че је нагласиз да се стварање Југославије не може одвојити од албанске Голготе ,која је врхунац националног пожртвања целог српског народа, врхунац свести, снаге и духа до кога се једна нација могла највише уздићи. То ће за далека југословенска покољења, у стварности и у машти народној, остати највећа национална светиша. Ниједна народна историја, •сем наше, није до данас забележила ту висину националне свести и пожртвоваља, а вероватно неће је ни забележити. У даљем свом говору истиче циљ ради кога је основано Удружење носилаца Албанске споменице и каже да је то најсимболичнији орден у историји српског народа. „У име ратних другова са Дорћола и своје топло захваљујем нашем уваженом и заслужном Претседнику Београдске општине г. Влади Илићу на његовој пажњи према ратницима носиоцима Албанске споменице почастивши нас својим кумством. Г. Влади Илићу имамо да захвалимо што нам краси Дорћол ова велелепна зграда у којој данас осветисмо нашу заставу", — каже г. Алмозлино. Затим захваљује породици преминулог ратника Јакова Мешулама-Елијаса, која је даровала ову заставу, као и свима онима који су помогли приређивање ове свечаности. Предао је затим заставу секретару и заставнику III Пододбора. После свечаности образована је велика поворка ратника испред зграде Прве мупгке гимназије, која је, са музиком на челу, отпратила освећену заставу у друштвени стан Трећег пододбора, где ће се застава чуЕати. Ту је приређена мала закуска учесницим! ове свечаности.

Прослава св. Саве у Београду

И ове године је прослављен св. Сава, 27 јануара у свима просветним установама и у свима београдским школама. Највећа и најсвечанија прослава је приређена на Универзитету, где су били присутпи: изасланик Њ. В. Краља Петра II и Нх Кр. Вис. Кнеза Намесника Павла пуковник г. Влајко Сондермајер, Нз. Св. Патријарх Гаврило у пратљи шабачког епископа Симеона, Министар просвете г. Богољуб Кујунџић са Госпођом, Министар грађевина г. Крек, Командант Београда генерал г. Петар Косић, француски посланик г. Брижер, претставници сви вохјних, цивилних и верских власти. Претседника Београдске општине је заступао г. д-р Тихомир Симић, професор Универзитета и градски већник. Црквени обред обавио је Н>. Св. Патријарх Гаврило, уз асистенцију свештеника. Певало јз академско певачко друштво ,,Обилић". Н>. Св. Патри^арх извршио је сечење колача са ректором Универзитета г. д-р Драгославом Јовановићем, са једним студентом и једном студенткишом.

После црквеног обреда одржао је ректор Укиверзитета г. д-р Д. Јованозић дужи говор, у коме је истакао значај св. Саве за нашу државу, цркву и просвету. Говорио је затим о три главна задатка нашег Универзитета: давање стручне спреме, обрађивање науке и изграђивање југословенске националне културе. . И у том погледу св. Сава добија за нашу школу посебан значај: он на?л је симбол наставе, науке и народне културе, а то је баш делокруг рада нашег У ниверзитета. Г. Јовановић је изразито и уверљиво доказао да ми морамо имати унизерзитете у нашој земљи, да се не можемо служити страним универзитетима, нарочито у данашње доба кад наука служи и одбрани земље. Говоргћи о студентском „Потпорном удружењу" истакао је да резервни фонд овог удружења износи близу 1,300X00.— динара и ова ће се сума употребити за зидање дома Потпорног удружења за најсиромашније студенте. Од Општине београдске већ је резервисано земљиште на углу Миријезског и Новог