Opštinske novine
2
Дирекција за социјално и здравствено старање
9
У овом периоду Општина организује и Сиротињско одељење, које остаје као трајна установа за бригу о сиротињи, док су се горе изложеним начином решавали пролазни — ду гим ратом створени — проблеми. У почетку 1921 год., на предлог Социјално-културне секције, доноси се и Правилник о помагању сиротиње у Општини београдској, по коме Општина помаже сиротињу са месечном помоћи у новцу, тренутном помоћи у новцу, бесплатним лековима, стипендијама, смешта децу у склоништа за одојчад, шаље болесне у бање и опоравилишта, смешта старце у домове стараца и старица итд. Утврђује се ко има право на ове врсте помоћи. Из овог излагања се види, да је Општина стварно почела да сређује социјалне и здравствене прилике у овом периоду и упутила своју будућу акцију једним исправним путем. ПРВИ СТАТУТ 18 јануара 1922 год. доноси се први статут Општине града Београда. Тим законом се одређују и задаци Општине београдске у социјално-санитетском погледу према тадањим потребама и развоју општинске делатности. Санитетско одељење је засебно са овом поделом: а) Отсек за јавну хигијену (у чије старање, поред задатака које данас врши, спада и брига о деци и одојчадима као и заводи за нудиље — тада још није постојала специјална служба за ову сврху). б) Отсек за санитарне установе (указује помоћ болесним грађанима по домовима и амбулантама). в) Отсек за школску хигијену. Ова подела је 1926 год. нешто допуњена са: управом санитета, ветеринарским отсеком, отсеком за санитет. станице, заводом за дезинфекцију и заводом за стерилизацију млека (основан 1905 год.) са амбулантом за одојчад. У првој половини овог раздобља не може се рећи да су санитетско-социјалне службе Општине београдске стајале баш на ; боље. Један анкетни одбор, који је био састављен од претставника државних и општинских функционера Гг. Иван Шкариа, члан Државног савета; г. Велимир Ристић, члан Касац. суда; г. Илирион Водопивац, члан Главне контроле и гг. одборници Васа Лазаревић, проф. Јован Дравић и Милан Аћимовић) са дужношћу да испита рад Београдске општине од 1919 год. до краја 1926 год. најбоље описује стање социјално-здравствене делатности Општине у свом извештају: „...Социјално старање није постављено на ону основу како би требало да је... Одељење за социјалну политику свело се само на то, да додељује сталну или повремену помоћ мањем броју сиромашних лица... Постоји бирократско и несистематско дељење помоћи сиротињи у разним видовима. Место
тога треба израдити потпун програм социјалног старања, са одређеним задацима и циљевима... Исто тако потребно је обратити што већ упажњу сарадњи са приватном хуманом иницијативом... Овај отсек није никада одржавао никакав додир са тим друштвима, нити је прикупљао каквих података о приватној акцији у Београду... Не постоје никакви сређени подаци о правом стању сиротиње" итд... и даље у закључку:
Завод за стерилизацију млека у Ломиној улици
„Оба ова одељења (за социјалну политику и санитетску) су функционисала потпуно одвојено, и ако би између њих требало да постоји блиска сарадња... Санитетско одељење скоро ништа није допринело, да се поправе хигијенске прилике у Београду толико несређене и тешке, да су скоро несношљиве. Највећу невољу у томе погледу чини велика нечистоћа која влада у вароши; затим долази оскудица у води, нехигијенско зидање, рђава калдрма... У таквим приликама, Санитетско одељење давало је стварних резултата једино својим бесплатним лекарским прегледима. А у погледу свога најважнијега задатка: старања о превентивној хигијени, ово Одељење није скоро ништа стварнога учинило... На поправци општих хигијенских прилика вароши није се скоро ништа урадило, тако, да је стање слично ономе које је било још од пре 20 година (1905 г.), а делимично се чак и погоршало... Т