Opštinske novine

Јавнс градске библиотеке и њихов значај — Поводом једне програмске књиге —*)

Планско изграђивање културе и културног живота тражи да се у исто време посвети што већа пажња целом низу питања која с тим стоје у рези. У том низу питања књизи и библиотекама припада једно од првих места. Култура, међутим, мора бити не само интензивна, већ и екстензивна, не само ићи у висину, већ и у ширину, захватати што шире слојеве да њена благодат буде истинска и резултати прави. Зато се и књига, библиотеке морају што интимније приближити целом народу, продрети и до највећег сиромаха, и у најзабаченије кутеве. Култура је данас схваћена као социјална служба на коју сви имају подједнако право. Та сва начела и сви ти постулати су резултати осведочене социјалне и филозофске мисли човекове која се искристалисавала деценијама и у својој најдубљој основи стоји у вези с оним што је најбоље и најплеменитије у човеку. Зато што је сувише јасна, истина се често не види, па ипак она на крају побеђује. И оно што данас изгледа тако једноставно, наравно и просто у погледу душевне хигијене, оплемењивања и развијања човечјег духа, — што има свој извор у већем знању, просвећивању, изгледало је некад сасвим друшјаче. Људи великог знања некад су били сматрани за чаробњаке, жене за вештице. Омар је спалио велику и славну Александријску библиотеку резонирајући познатом формулом: „Ако у књигама ове Библиотеке пише исто што и у Корану, онда су оне непотребне, а ако пише. нешто што у Корану нема, онда су штетне" Закључак: Треба их спалити —, како је овај некадашњи калиф, чији су наследници, срећом, били сасвим другојачији, и учинио Тип Омара није усамљен, он се кроз све векове провлачи, испречујући се као брана пред радости живота које долазе са просветом. Човек пустињак живи га себе, село је у најбољем случају идила, град, као место великих људских конгломерација, где се силом прилика „камен таре о камен", идеја о идеју, где борба за егзистенцију често поприма сасвим неочекиване форме, има у исто време и своје сањаре, своје визионаре, своје песнике, који дају израза ономе што масе свесно и несвесно желе и мисле, потстичу на остварења племенитих замисли које се рађају у борби. И модерни библиотекарски покрет има своје порекло у модерном животу савремених градова. По њему библиотеке постају мање циљ саме себи, а више подређене човеку; по-

стају активне; књига добија одређену социјалну улогу. Да се што јасније виде задаци јавних библиотека почећемо од оне њихове дефиниције коју је тако тачно и концизно одредио

*) 1дпба N0^1, ЕјБп е БЉНо1есће.

Велика читаоница Градске библиотеке један од проминентних библиотекарских стручњака (бауегз, „Мапиа1 о! Цђгагу есопоту"). Ова дефиниција каже да су јавне библиотеке институције намењене колекционирању, чувању и експлоатисању књиге. Ова три елемента дефиниције: колекционирање, чување и експлоатисање одређују у главном не само њихов појам и суштину, већ и правац рада. Човек лишен духовних интереса у суштини је најслабији човек, њега валови живота лако могу занети у вирове из којих нема излаза; развијени духовни живот увек даје могућност сналажења и у најтежим приликама. Овај аксиом је саставни део и појма колекционирања књига, који садржи у себи и процес одабирања. Свака књига није за сваку библиотеку, већ само она која одговара њеном типу, сврси за којом библиотека извесног типа иде, потребама и степену духовног развоја читалаца којима је намењена. За библиотеку на селу неће се одабирати оне књиге које ће бити на свом месту у градској библиотеци, а и у избору књига за саме градске библиотеке угимаће се у обзир многи моменти. Никад се неће смети изгубити из' вида да су јавне библиотеке намењене општој култури. Други елеменат дефиниције — чување књига — подједнако спада у дужност и читалаца и руковалаца библиотеке не само зато што је у питању Јавно добро чији је власник заједница, дакле сопственост више категорије, већ и стога што је по нарави ствари намена тога добра предвиђена за више генерација.