Opštinske novine

Рад конференци/е градских финансијских стручњака

109

нашњица тражи од градова. Финансијска наука и финајсијска пракса под упливом нових појава и збивања у друштвеном животу из дана у дан постају богатији сазнањима и искуством. Треба омогућити нашим градовима да користе тековине науке и праксе. Треба остварити за њих такво финансијско законодавство које ће еластичношЂу својих норми бити онај пространи оквир способан да обухвати и потстакне разноврсне манифестације градског привредног живота. Поред Закона о градским финансијама, треба да буду предмет наше дискусије и нашег старања, учвршћење и проширење градске самоуправе, еманциповање градова од оних обавеза из Закона о градским општинама и других специјалних закана, које нису органски везане за град. Као што видите пред нама се налази врло обиман и важан програм рада, Треба продискутовати и проучити сва ова питања и по њима изградити наше јединствено гледиште, да би наша врховна органнзација, Савез градова, коме ће бити достављене наше одлуке, могао ангажовати сав свој углед и ауторитет да се до њихове реализације дође. Желећи да овај наш рад уроди плодом на добро свих наших градова, на дабро наше земље, ја вам желим леп и пријатан боравак у Београду. Поздрављам Господина Претседнкка Загребачке општине и претседника Савеза градова, који је био љубазан да се потруди да дсђе из Загреба да са нама заједно сарађује и да помсгке да дође/.а до остварења наших жеља. (Присутни аплаузом поздрављају г. д-р Пеичића). Поздрављам г. Радована Драшкови&а, вишег инспектора Министарства финансија, г. Негослава Оцокољића, саветни^а Министарства унутрашњих послова, г. Лазара Савкова, шефа инспекције рада Министарства социјалне политике и народног здравља, д-р Крешимира Кристића, саветника Министарства трговине и индустрије и г. Јована Обрадовића, шефа градарског отсека Министарства грађевина." За овим је претседник г. Влада Или^ препустио даље вођење конференције г. Божи Павлови^у, шефу Канцеларије Савеза градова у Београду и градском директору. Пријављених реферата било је свега четири и то: 1) Реферат г. Илије Каличанина, шефа Буџетског отсека Београдске општине ,,0 основним проблемима градских финансија". 2) Реферат г. д-р Драгутина Брдарића, градског сенатора из Загреба о „Трошарини на вино и ракију код произвођача". 3) Реферат г. Ивана Рукавине, град. саветника из Карловца о „Правилницима за финансијско пословање градова" и 4) Реферат г. Радована Драшковића, в. инспектора Министарства финансија о „Рбформи градских финансија". Претседавајући г. Божа Павлови1п предложио је конференцији и она је то усвојила да 11 марта одрже своје реферате г. г. Илија Каличанин и д-р Драгутин Брдарић, пошто је један општег а други специјалног карактера, па да се потом поведе дискусија. Исто тако да у недељу 12 марта пре подне одрже своје реферате г. г. Рукавина и Драшковик

У свом реферату г. Каличанин је поред увода о општим финансијским приликама југословенских градова, развијао тезу, да су градови преоптерећени и својим пословима и дужностима, као и пословима и теретима које на њих преваљује држава. Држава у много случајева преноси своје послове и своје обавезе на градове, а не даје им финансијске потпоре нити им одобрава нове изворе прихода за подмирење тих обавеза. Отуда су буџети градова неуравнотежени, а градови тешко задужени. Реферат г. д-р Драгутина Брдарића о трошарини на вино и ракију заступао је гледиште, да се одредбе и законска тумачења о ослобођењу трошарине на вино и ракију код произвођача не односе и на ослобођење од градске трошарине. Ово гледиште г. д-р Брдарић је поткрепио потребним аргументима, који иду у прилог његове тезе. За овим се развила жива дискусија, врло интересантна и стручна дискусија у којој су узели учешћа: г. д-р Сеид Буљина, директор градског поглаварства у Бањој Луци, г. д-р Етхем Комадина, шеф фнансијског одељења града Мостара, г. д-р Јосип Тртањ, шеф финансијског одељења града Сарајева, г. Божа Павлови-К, градски директор из Београда, г. Вјекослав .Филиповић, градски рачунски саветник из Вировитице, г. Јустин Цуцулић, градски саветник из Сушака, г. Стјепан Ни-К, в. градски финансијски саветник из Бјеловара, г. Геза Секељ, шеф финансијског одељења у Суботици, г. д-р Леополд Грошељ, финансијски комесар из Љубљане и г. Иван Рукавина, градски саветник из Карловца. После трајања од скоро четири часа претседавајуКи г. Божа Павловић предложио је, да конференција избере један ужи одбор, који би на основу свих реферата и дискусије израдио једну резолуцију и предложио је конференцији на усвајање. Предлог је примљен и у одбор за израду резолуције ушли су г. г. Мирко Станисављеви^, финансијски директор из Загреба, д-р Сеид Буљина, градски директор из Бања Луке, д-р Леополд Грошељ, финансијски комесар из Љубљане, д-р Јосип Тртањ, шеф финансијског одељења< из Сарајева, г. Геза Секељ, шеф финансијског одељења из Суботице и Јустин Цуцулић, градски саветник из Сушака. Са овим је прекинута конференција и настављена сутрадан 12 марта у 9 часова пре подне. Г. Иван Рукавина прочитао је свој реферат о правилницима за финансијско пословање и са пуно оправданих разлога заступао гледиште, да се ови правилници могу доносити када се градске општине путем нових статута, нарочито организационих и службеничких, саобразе прописима Закона о градским општинама. Г. Радован Драшковић прочитао је свој реферат о реформи градских финансија у коме на основу искуства и властите оцене изнео је своје погледе на нека важнија питања, која захтевају преуређење и реформе у односу на садашње стање градских финансија.