Opštinske novine

194

Б еоградске општинске новине

и овај роман пати од натрпаности, иако су поједини описи непосреднији и ближи. Остала литература коју је Тибоде навео, а нарочито романи браће Тћагаи«! — V отћге с1е 1а Сго1х, 1Јп Коуаите с1е П1еи —, Непп Еауес1ап — 1гепе 01еНе —, или претежно имају други карактер, или не пружају у артистичком погледу нове моменте. Ми смо већ раније споменули две књиге познатог француског писца Пол Морана: »ЕопсЈгез« 1 »Ке\у-Уогк«. Иако их не можемо уврстити у урбанистичке романе, као вишу урбанистичку литературу, морамо их споменути на овом месту. До савршеног градског романа недостаје им само фабула. Све остало је на свом месту. Поражава тачност и убедљивост описа.; историјске, књижевне и научне реминисценције прате описе управо толико колико је то сотребно да се даде савршена целина, а у случају ,,Њу-Јорка" дат је пун израз и гамах оној новој градској естетици америчких облакодера, која нарочито у овом граду долази до израза. А1ехапс1ге Агпоих покушао је у својој књизи , која је пре кратког времена изашла код Ога88е1:-а (В- 0 Раг18, 1939) под називом »Рапз зиг-бете«, 1еег1е јез ут§{; аггопс1188етеп1з, нешто сасвим ново: да да један велики град не као целину, већ у фрагментима, по његовим квартовима, стојећи на гледишту да је у већини случајева сваки кварт једна засебна уметничка и социјална целина. Иако само делимично успела, идеја је без сумње ванредно занимљива. Исто тако треба истаћи дело Франца Фарге »Оеи1, Котап етег б^асћ« (А1. Ми11ег уег., 2ипећ, 1938). Начин обраде и овде је сасвим оригиналан. „Роман" је израђен не као органска целина, већ у „мозајику", састављен је од целог низа кратких романа, романских фрагмената везаних за знамените личност овог града, или личности чији је боравак остао заЗележен у градским кроникама. То се види и из самог наслова појединих поглавља: „Калвин", „Волтер", „Русо", „Госпођа Варан", „Госпођа де Стал", „Хладни град љубави — Гете, Бајрон и Шелеј, Франз Лист и грофица д Агу, Балзак и „Непозната жена"... Кратка синтетична нсторија града изнета је у неколико засебних, Еанредно занимљиво написаних чланака. Сличних занимљивих покушаја у новијој урбанистичкој литератури без сумње има још доста, јер је данас проблем града не само у центру научних, већ и књижевних интереса. Из свега то-

га ми у случају Београда и његове урбанистичке литературе уопште, а нарочито књижевне, можемо извести врло корисне закључке. Види се са колико страна и како се све једном великом граду може приступити, у коликој он мери као мотив претставља неисцрпан извор, а :да ипак увек писац остаје „на терену". Обиље епских и чисто романсијерских момената, као и концентрисаних драмских или новелистичких, или чисто лирских у пејзажу, или бунтовних, суцијалних, који су везани за Београд, дају могућност за развој једне снажне, динамичне и занимљиве литературе о Београду. Досадашња литература, а нарочито новија књижевност о Београду, не бави се толико Београдом, колико проблемом судара старих и нових, проблемом конфликта људи и идеја, проблемима социјалним и моралним, које избацује град у превирању, на прелазу. Таква је и старија литература о Београду, чији су писци: Стерија, Сремац, Ускоковић, и новија, коју претстављају: Нушић, Душан и Божидар Николајевић; таква је и поезија, у колико није чисто лирска, Ракића и Крклеца. Иако осећамо да је ова литература органски везана за Београд, да је она део његова тела, да је специфична, ипак је сам Београд, — његов изглед, његове куће и улице, тргови и околина — остао по страни. То је и разумљиво. Код писаца, — нарочито писаца од темперамента и од расе — човек, сам човек долази на прво место. Али и Београд не само као садржај, взћ и као оквир долази постепено до израаа (Ђорђевић, Јејо — у прози; I,. Ђе Батр1егге — у поезији). Урбанистички роман Беогоада има све услове за постанак, развој и успсх. Фабуле се саме собом намећу, и то такве које се органски вежу с градом према епохама његовог дугог живота. Па не само то, Београд и тражи свој роман као књижевну форму у ком ће се слити и његова старина и његова садашњост, у ком ће наћи израза и оно што је у њему одживело и оно што тако снажно иде у сусрету новом живот. Често смо тронути, често дубоко задивљени над страницама чисте поезије урбанистичких романа. Град је као и природни пејзаж тако често пун естетских, пун меланхоличних видика. Све то урбанистичком роману даје нарочите услове за живот. И зато мислимо да Тибодеу као покретачу овог питања припада велика заслуга. Д-р Марија Илић-Агапов