Opštinske novine

242

Београдске општинске новине

ВАВРШЕТАК: Државни препород настаје стварањем Кравине Срба, Хрвата и Словенаца — Југославије (1 децембра 1918) „када су се у један венац сплели, три раздвојена брата, Србин, Хрват и Словенац". Четник је свуда цењен, њихова слава свуда се ширила, свуда је позната. Хајдук, ускок, комита, четник, јунак умео је и био је у великим догађајима многи Југословен, по готову сваки Србин. Четници су гинули, падали за Слободу, за Добро народа и Напредак Отаџбине. Нису жалили свој живот. Своју одвратност показиваху према свакоме угњетачу. Треба сачувати успомену од заборава на ове дивове, који од Вожда Карађорђа до Витешког Краља Александра I Ујединитеља, ставише све на службу народу, Краљу, отаџбини. Четници су, са доласком на садашње границе Краљевине Југославије завршили читаву епопеју надчовечанских подвига. Нека ти подвизи буду пример: како се ради, како се живи и како се мре за отаџбину, Краља и народ. Пушка, бомба, кама — нека уступе место књизи, договору, савету. Борба се и сада не избегава, да би се живело — али, културна борба. Хероји бледе и ћуте пред јуриш. Они, као и други воле живот, цене Слободу, туку се и то љуто, али витешки. Борбу четници не траже и не желе, своје чувају. Тешко ономе, ко дирне у тековине и права Краља, народа и Отаџбине. То је био символ свих четника. Културни рад, културни напредак жели Ново доба. Па и херојство само је тамо, где се јунак мушки жртвује а не, где убија и коље. Четничка акција и имала је тај идеал и, томе се идеалу она увек клањала, као што се и цео свет њој с дивљењем и поштовањем клања.*) ЛИТЕРАТУРА: При изради, сем поменутих служили смо се и овим делима: 1. Војвода Коста Пећанац — „Четничка акција", Београд 1933, 2. Д-р Јов. Хаџи Васиљевић — „Четничка акција", Београд 1928, 3. Илија Ж. Трифуновић — „Крв четника", Београд 1930, 4. Станислав Краков — „Пламен четништва", Београд 1930, 5. Милош Ђ. Шкарић — „Четници и добровољпи", Нови Сад 1925, 6. Д-р Људевит Пивко — „Наши добровољци у Италији", Марибор 1924, 7. Перо Слијепчевић — „Наши Добровољци у Светском рату", Загреб 1925,

8. Савез Добровољаца КраЉевине Србије — „Споменица", Београд 1925, 9. Стојан Д. Стошић — „Неимари на делу", Београд 1930, 10. Жив. Ј. Ранковић — „Краљ Петар I Велики Ослободилац", Београд 1932, 11. Фердо Шишић — „Југословенска мисао", Београд 1937, 12. Владимир Ћоровић — „Борба за независиост Балкана", Београд 1937, 13. Д-р В. Ћоровић — „Црна кљига", Београд 1919, 14. АЉег1 Моиг$е4 — ,Е'АНеп4а1 Је багајеуо", Париз 1923, 15. Д-р Ситон Ватсон — „Сарајево", Загреб 1926, 16. Ст. Станојевић — „Убиство Аустриског Пргстолонаследника Фердиианда", Београд 1923, 17. Боривоје Јевтић — „Сарајевски атентат", Сарајево 1923, 18. „Данашљица и Млада Бссна", Сарајево 1937. 19. Ал. Јовановић — „Четнички похрет у Јужној Србији под Турцииа", Спомгница 25-годишњице, 1912-1937, Скопље 1937. Како свакако за исцрпну разраду овога врло деликатнога пигања потребују још исцрпнији подаци, то молимо свакога који би нам могао ма чиме добронамерно помоћи, да нам пошаље те своје податке, евентуално и поправке. (Крај) Жив. ]. Ранковић

р а (* А. , , г

А. Г. Балаж: Панчево