Opštinske novine

252

Београдске општинске новине

који су примили још више је унео забуне у њихове редове. Четрдесет и пет минута Енглези су приказивали Италијанима ексибициону игру. Просто је било невероватно да је могућно овако играти футбал како су Енглези играли. Њихова покретљивост, постављање, додавање, баратање с лоптом, игра главом, све, апсолутно све, било је толико савршено да је изазвало дивљење свих спортских стручних кругова. Свима је било јасно да је још увек велика разлика између енглеског и континенталног футбала, за читаву класу! Припремање ратног плана Два савезна капитена, Бошко Симоновић садашњи, и Кика Поповић, бивши, присуствовали су овој историјској утакмици у Милану, која је дефинитивно указала на то да је енглески футбал далеко супериорнији над континенталним. Па ипак, и поред те класне разлике, и поред тога што ће још много времена проћи док континенталци стигну Енглеге у футбалској вештини, добио се утисак у Милану да се Енглези могу тући. — Ја сам задивљен, — рекао је Кика Поповић, — јер никада нисам видео да неко овако игра футбал, али, искрено да кажем, они нису непобедиви. — И ја се слажем у томе, — одговорио је Бопгко Симоновић. — Они се могу тући, али само једним оружјем: пожртвовањем. На основу онога што је видео у Милану, савезни капитен Бошко Симоновић израдио је ратни план за игру против Енглеза. Он је увидео да Енглегз не можемо тући техником. Они су у том погледу недостижни. Требало се користити искуством Италијана, који су већ у почетку игре тучени енглеским системом и његовом савршеном применом. Тек после утакмице у Београду Бошко Симоновић, нам је у једном невезаном разговору одао једну тајну: — Много сам мислио о томе при повратку из Милана како би смо могли успешно да се супроставимо Енглезима. Било ми је јасно да је једини начин борити се против њих свим срцем, свом снагом, до задњег даха. Зато сам рекао својим играчима у свлачионици, пре почетка утакмице, да исрају полетно и пожртвовано и да у самом почетку дају све од себе. Играјте, рекао сам им, као да утакмица траје двадесет минута. Докле можете издржите темпо. Само то од вас тражим. Ова тактика је успела. Бошко Симоновић имао је ту срећу да његов тим постигне највећи успех нашег футбалског спорта.

„Бој не бије свијетло орджје, већ бој бије срце у јунака..." Када је утакмица почела наши футбалери стуштили су се као вихор према противничком голу. Они су још првих секунди наметнули Енглезима такав темпо да је изгледало да ће утакмица заиста трајати много краће него што је то правилима предвиђено. Овако страшан темпо под врелим сунчевим зрацима збунио је Енглезе. Читавих десет минута они нису могли да дођу к себи од чуда. Противник је играо тако брзо, и, што их је највише изнена-

Једна успела одбрана голмана Ловрића

дило, тако технички добро и прецизно да су морали да дају све од себе да би се одбранили од насртљивих и опасних навала противника. А када су се најзад Енглези снашли и када су свим силама настојали да смире и ,,умртве" игру, како би спровели свој систем кратких пасова, Глишовић је једним изванредно јаким шутом затресао њихову мрежу. Тај гол, очекиван још раније, јер је пропуштено неколико врло повољних ситуација, деловао је спасоносно на наше футбалере, Иако им је недостајао дах, они су с новом снагом ступили у борбу и Енглези су по други