Opštinske novine
2
Н е т н и ч к IV - ЧЕТНИЧКИ ВРХУНАЦ: Четнички врхунац настаје, када Србија, Црна Гора, Грчка и Бугарсжа објављују рат Турској. 1. Први Балкански рат: Први Балкански рат (1912—1913) је (отпочео -објавом 5/18 октобра 1912 год.) истакао као циљ рата: Заштита својих сународника у Турској; изагвао је једно особито одушевљење Срба (а и Југословена). На знак мобилизације пријавило се више за 100.000 него што је било пописано обвезника. Било је чак и већи број женских. Комитскг четг још пред објаву рата, по наређењу Врховне команде, почео је прикупљати Ал. Марјановић мајор (пуковник у пензији) шеф горског штаба комитских чета из 1908 год. Старе четнике и опробане четничке војводе (Ј. Бабунски, Спаса Гарда, Јован Долгач, Крста Ковачевић-Трговишки итд ) око 200 њих на броју упути одмах преко границе с оне стране Ристовца код војводе Вука, који се на терену већ тамо налазио, а остале преко 1000 раздзли на четничкз одредз: 1. — Вуков одред, дејстовао испред фронта Прве армије у иравцу Куманова и Овчег Поља. Кад је прешао границу, на Козјаку је створио операцијску базу и ту игврггио брзо мобилизацију четника са територије срезова: прешевски, жеглиговски, кривопаланачки, овчепољски, и дела кратовски — од тамошњих Хришћана. Вуков одред прикупљао је податке о раду Турака, спречаЕао им мобилизацију, као и много помогао Првој армији, те са мало жртава заузе граничне карауле. Чим су и трупе Прве армије прешле границу, Вуков одред, који је већ бројао око 1500 људи са свима истакнутим четнич. војводама (сем К. Пећанца и Вас. Трбића) заузео 7/20 октобра у долини Пчиње положај Старац, док 8(21) октобра на челу' пешад. претходнице Дунав. дивизије I поз. у покрету ступа у борбу код села Драгоманаца, где гине војвода Јов. Грковић-Гапон, а и неколико четника (Видак Николић итд.) па стиже на преноћиште у села Стрновац и Макреш. Пребацује се зором 9/22 октобра на десну обалу Пчиње и поседа положај Сртевицу (усамљен вис на крајњем левом крилу младо-нагоричанских положаја), ту дочекује Кумановску битку, која почиње 10/23 октобра нападом Турака. а а к ц и ј а
(2)
Вуков одред на Сртевици одиграо је иресудну улогу, где је имао много жртава (погинули војвода Доксим Михаиловић из: Галичника и многи четници). А, кад је уз успех 7 пешад. пука Краља Петра I (чији командант Ал. Глишић п. пуковник гине са много официра) и 18 пешад. пука (чији команданти батаљона мајори Мил. Маринковић, Вој. Велимировић и други гину) ратна срећа већ била на страни Срба, тада Вуков одред 11/24 октобра преко Овчег Поља гони Турке. Гонећи Турке стиже пред Велес, одатле наступа к Прилепу, правцем Крива Круша-Теово, где му прилази са четом војвода Вас. Трбић, па напада на пл. Мукос, где гине војвода Спаса Гарда. Продужава преко Прилепа и Бакарн. гумна ка Битољу, где се код села Добромира и Новака истиче у Битољској битци 31 октобра (13 новембра). Кад је Битољ, после 3 дапа борбе (3/16, 4/17, 5/18), тешке борбе 6/19 новембра заузет, Вуков одред креће преко Ресна за Охрид, потом за Елбасан, одакле се, пошто га заузима, враћа у Скопље. 2. — Т анкосићев одред, мобилисан у Прокупљу иде преко Куршумлије за Мердаре, где стиже 2/15 октобра и већ 3/16 октобра изазива борбу, која се преноси на цео фронт Морав. дивизије II поз. (поглавито 2 пешад. пук) и један део фронта Шумад. дивизије I поз. и, тада гину многи четници, а на превару Арнаута и Мил. Поповић арт. поручник. Наступа преко Приштине, Призрена до Лзум Куле. Танкосићев одред враћен је у Призрен, где и расформиран. 3. — Медвеђски одред, оперисао је правцем караула Лисица, гребен Прапаштице, Приштина. Кад је стигао под гранични гребен Лисице 4/17 октобра буду сутра дан нападнуте од Арнаута и дела Турске војске карауле Мутивода и караула Лисица. Командант одреда Душ. Секулић капетан нареди, те одред једним делом појача: караулу Лисицу, где се већ налазаху Љуб. Вуловић^ Никодим Рацић и Богдан Раденковић, који у јуначком окршају одбију напад, али им погибе Ник. Рацић и четник Сања Живановић; а једним делом помогне граничаре при борби према турској караули Гуриште. Колона одреда Божина Симића капетана водила је борбе уз чете II морав. прекобр. пешад. пука са Арнаутима на караули Веља Глава и Свирци.