Opštinske novine

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

Стр 209

Као што се из ове табеле види највише су имали да плате послодавци по струци градитељској, па кафанско-хотелској и т. д. Затим се види да је од свих послодаваца индустријских, трговачких и занатских струка наплаћено у 1938 г. — 823.713,80 дин. У 1937 г. пак поређења ради да наведемо, наплаћено је 725.407.29 дин. Суме пограживања по тужбама на раду у 1938 г. износиле су као> што се види из прве табеле 5.578,721,71 дин. а у 1937 г. износила су потраживања динара 5.739.546,13. Потраживања у 1937 г. била су нешто већа и ако је у 1938 г. примљено 202 тужбе више но у 1937 г. Ако се поређења ради саберу суме потраживања за две последње године 1937 и 1938, које износе 11.318.267.84 дин., и упореде са сумама наплаћеним у 1937 и 1938 г. које износе 1.549.121.09 дин.. и ако се овој суми додаду и суме које се нису могле наплатити услед немаштине, нетачне адресе, поништаја пресуде и др. и то у 1937 год. 314.061.16 дин. и у 1938 г. 177.192.32 дин., — види се да постоји велика разлика између потраживања радника по тужбама од дин. 11.318.267.84 дин. и суме које су послодавци имали да плате од 2.040.374,57 дин. Да би ово поређење о потраживањима и наплатама имало значаја треба узети у обзир да .се све тужбе поднете у року једне године не реше у истој, већ се сваке године пребацује извесан број тужби у следећу годину као несвршене. Та потраживања по тужбама које се преносе, за последње три године износе просечно годишње око 1.300.000.— динара. Наведена разлика долази углавном отуда што се сва већа при доношењу пресуде руководе умеравањем, затим свако поравнање само по себи смањује потраживање. Онда застарелост потраживања, која се примењује по приговору и тужба одбацује. Поред овога имају угицаја на ову разлику и одустанци радника од тужби било пред судом или пре суђења из разлога што су се измирили са послодавцима и да не желе да се суди, не наводећи колико су и шта примили. Ту разлику стварају и тужбе по којима је поступак обустављен услед непознатог боравишта радника, а овај се или измирио са послодавцем па се не јавља или је напустио Београд и није у могућности да води парницу. У току 1938 г. свршено је и неколико хиљада административних предмета. У деловодни протокол заведено је 11795 аката. Радило се у 52 судска већа са 82 судије и заменика. Судило се као и ранијих година

у по три судска већа једновремено понедеоником, средом и петком. Од 1 априла 1938 год. основано је четврто веће, јер се указала потреба за то услед увећавања парница из године у годину и које је радило, док суд није добио још две канцеларије, уторником и четвртком. А од деецмбра суђења су се обављала једновремено у сва четири већа понедеоником, средом и петком од 18!/2 часова. Уторником, четвртком и суботом од 18 часова вршена је исплата а рочишта за полагање заклетве држала су се од 18У2 часова према потреби уторником и четвртком. Судско-административни рад обављано је од 8 до 14 часова 13 општинских чиновника и службеника, а увече 11. Суд је и у 1938 г. као и ранијих година имао свој одмор од почетка јула до половине августа. За то време рочишта за суђења нису држана, а за полагање заклетве јесу. Цео судско-административни посао је непрекидно и даље обављан. Чиновници-службеници који имају право по Статуту О.Г.Б. на годишњи одмор користили су га углавном у том међувремену. Из изложених статистИчкИх података види се да је посао био веома обиман те еу и судије и општински чиновници и службенИци морали уложити доста труда да се цео посао обавља на време и како треба. На крају овог извештаја треба још истаћи и то да Уредба о Избраним одборима (Судовима добрих људи) која је ступила на снагу 5. XII. 1936 г. за целу земљу изузев Београда, — ступа на снагу 1 маја 1939 год. и за Београд. Од 1 маја 1939 г. постојаће по тој уредби Избрани одбор (Суд добрих људи) при Одељењу за радње Управе града Београда, са надлежношћу за стари Београд, јер у Земуну при Градском одељку постоји од 5. XII. 1936 г. Избрани одбор (Суд добрих људи). Садашњи Суд добрих људи при Општини града Београда који је основан Уредбом од 16, IV. 1912 г. почеће од 1 маја 1939 г. са лк квидацијом. Ова је одлука по свему судећ коначна. Према томе се 1 маја т.г. неће пс новити 5. XII. 1936 г. и 1. IV. 1937 г. кад је Уредба о Избраним одборима (Судовик добрих људи) мењана да би се одложило с снивање оваквог Суда при Одељењу за радк Управе града Београда, услед чега је овај Су и после 5. XII. 1936 и 1. IV. 1937 г. остаја и даље да постоји при Општини града Бес града.

Из Суда добрих људи Градског иоглаварства Београд — Бр. 2707139.