Opštinske novine

књижевни додатак С и л у е т а I Као људима, тако и градовима треба приступати с обзиром на њихову старост, прошлост, улогу коју су имали у историском животу народа, на њихов актуелни значај, карактер, менталитет и духовну физиономи^у. Долазећи у додир с њи.ла, као и са људима, живећи у њиховој средини, ми их почињемо боље разумевати, осећати, затим саосећати с њима, најзад волети. Београд, у својим историјским перспзктивама, и аспектима садашњице, није ни мало баналан. Од београдске тврђаве, идући тргу Славије, и даље, ка Авали, земљиште на коме се подиже данашњи Београд засејано је костима многобројних племена и народа. Трагови људскога рада и културе на његовом тду простиру се до давне, неиспитане и тамне прошлости, о чему сведоче прастари авалски рудници цинобарита и олова, остаци оруђа, темеља, водовода, гробова у његовим дубинама. Изузимајући класичне градове старих Грка и Римљана, Атину, Рим и друге, Београд је један од најстаријих градова Европе. Али, по својој немирној, бурној историји, он је можда најинтересантнији и на првом месту. Налазећи се на једном од најлепших природних положаја, његов геополитички значај био је узрок те драматичне и чудне историје. Насељен старим Сигинама, Београд, некадашњи Сингидунум, утврђивали су још ратнички Келти у III веку пре Христа. Доцније, после њиховога повлачења^, он је био на путу римскога империјализма и вековних инвазија. Утврђивали су га Келти, Римљани, Јустинијан Велики, Срби под деспотом Стеваном Високим, Турци. Рушили су га Хуни, Сармати, Готи, Авари, Мађари. Гледао је охоле келтске ратнике, легије римских императора Флавија, Трајана и других, Атилине хорде, витезове цара Душана, деспота Стевана, Сибињанин-Јанка, алаје Ахмета III и Сулејмана Величанственог, војске Евгенија Савојског и маршала Лаудона, устанике вожда Карађорђа, армије маршала Макензена, витешкога краља Александра и Франшеа Депереа. *) Предаваше г. Симе Пандуровића, кшижевника, одржано приликом отвараша I конгреса југословенских градова 16 јуна 1939 у већничкој сали Општинског дома.

Б е о г р а д а* У њему су се рађали римски цареви, умирали хришћански мученици. Ту су дочекивани словенски просветитељи Св. Тшрило и Методије, збегови патријарха Арсенија III; ту је спаљено тело Св. Саве, и ту су се одигравали догађаји историјског значаја старијега и новијега доба. Кроз своју дугу повесницу Београд је, наизменично, имао дане свога цветања и славе, и периоде тешких борби, искушења, пропадања. Константин Филозоф, биограф деспота Стевана, описује Београд као престоницу овога српског владаоца који га је утврдио, уредио, подигао цркву Успења Богородице, са чудотворном иконом Мајке Божје (радом Св. Луке) и моштима Св. Петке, цркву Три Јерарха и цркву Св. Николе. Он говори о лепоти и значају тадашњег Београда, о његовим социјалним установама, болницама, купатилима. И доцније, у XVI и XVII веку, под Турцима, Београд је насељен град са 12.000 кућа, са колонијама дубровачким, млетачким, јеврејским, јерменским. Јер Београд је, поред свога политичког и војничког значаја, имао и један други, привредни и трговачки. „Кућа ратова", како су га називали Турци, био је истовремено и „капија Истока и Запада", неизбежна станица и раскрсница саобраћаја, трговине и привредног живота на континенту. И тако ће остати све дотле док поред њега буду протицали Сава и Дунав, док се у његовом подножју буду простирале плодне равнице Срема и Баната, а иза њега водили путеви у живописну Шумадију, Моравку и Вардарску долину, и даље. Јер оно што су Бог и Природа дали, људи не могу уништити. Отуда је овај град, толико пута паљен, рушен, уништаван, увек, као легендарни феникс, васкрсавао из свога пепела. Још пре нешто више од једнога века, 1820, Београд је био мали град. То је доба када се, после народних устанака под вождом Карађорђем и Кнезом Милошем почела стварати наша данашња велика и ^уједињена Отаџбина. Место на коме се, господо, налазимо у овоме тренутку, било је центар града. Одавде, силазећи Дунавом, био је турски крај вароши; на супротној страни, идући Сави, српски. Рејон града се није простирао даље од Народнога Позоришта и споменика кнезу Михаилу, до некадашње Стамбол-капије, једне од неколико