Opštinske novine

644

Београдске општинске новине

дују како у моралном тако и у материјалном погледу. Београађни су у почетку покушали да се боре, али су наишли на непремостиве тешкоће. Поједине спортске организације у престоници полако су замирале, друге су се једва одржавале, а треће су с много напора и захваљујући једино силном пожртвовању појединаца ипак успеле да се одрже и да, шта више, напредују. Случај са тениским спортом Карактеристичан је случај са тениским спортом. Једно време тениски спорт јз у Београду изванредно напредовао захваљујући неописаном пожртвовању појединих тениских радника и одушевљених присталица тениског спорта. Београд је имао најбоље тениске играче и најбоље клубове. Али, како никаква помоћ није стизала од тениског савеза, већ су, шта више, прављене и разне тешкоће, тениски спорт у престоници почео је лагано да опада. Сви покушаји наилазили су на све веће тешкоће. А тада, Загрепчани су успели да пронађу неколико талената и да их одгаје. Чим су се ови тениски играчи мало развили, омогућено им је на разне начине да напредују све више. Ми данас с поносом помињемо име једнога Паладе, Пунчеца или Кукуљевића и радујемо се да имамо тако истакнуте тениске асове, који су познати широм целога света, али много замерамо тениском савезу што ништа није учинио за напредак тениског спорта у престоници, већ је, шта више, у многим приликама, кочио рад престоничких спортских функционера и настојао да се тениски спорт у Београду и Србији не развија правилно. После футбала, тениски спорт доноси највише прихода. Захваљујући нашим истакнутим тениским асовима, тениски савез је последњих година зарадио врло много новаца. Само једне године приход тениског савеза износи око пола милиона динара, а то је сума која омогућава да се овај спорт популарише до максимума у свим крајевима државе. Тениски савез, иако је имао велике приходе, добијао је, нарочито последњих година, знатне субвенције од државе. Од тих силних пара Београђани нису видели ни динара! Сва настојања да се добије која пара од тениског савеза остајала су узалудна. Учињен је покушај да се добије нека међународна Девис куп утакмица, али и ти покушаји нису имали одјека у Загребу. Познато је да тениски клубови, на чијем се терену ове значајне утакмице одржавају, имају знатне користи, јер им припада 25% од прихода. Познато је и то да су поједини тениски сусрети, као рецимо Југославија—Немачка, доносили приход од преко 400.000 динара, што значи да је клуб, на чијем се игралишту играло, добијао као проценат за игралиште су-

му од сто хиљада динара. Сасвим је разумљиво да се под оваквим околностима спорт могао развијати, јер је отклоњен најважнији проблем, финансијски. Наша држава је досада три пута стекла право да се такмичи у финалу европске зоне за Девисов куп. Две утакмице одржане су у Југославији, једна у Берлину. Оба сусрета одржана су у Загребу и поред тога што су Београђани, сасвим оправдано, тражили да се једна утакмица одржи у Београду. Поред тога све Девис куп утакмице наше тениске репрезентације за последњих десет година одржане су у Загребу, а ниједна у Београду! Ако се у једном месту стално одржавају велике тениске утакмице, ако се за те сусрете прави велика реклама у целокупној нашој штампи, ако такви сусрети доносе знатне приходе, онда је сасвим разумљиво зашто се тениски спорт тако брзо и успешно развио само у Загребу. Сви остали наши велики градови, почев од Београда, нису имали никакве потпоре од тениског савеза. Да наведемо само још пример гостовања тениског првака Баџа у Београду. Тениски савез, пошто је дознао да су Београђани закључили гостовање светског првака у Београду, настојао је свим силама да ову приредбу онемогући. Пунчец и Кукуљевић наговарани су да не дођу у Београд да играју против Баџа и Макоа, па су чак стигле и забране њихових клубова. Међутим, Пунчец и, Кукуљевић су прави спортисти и нису се обазирали на претње својих клубова и тениског савеза, већ су испунили своја обећања, која су дали београдским организаторима, и играли су на овој лепој и потпуно успелој утакмици, која је привукла неколико хиљада посматрача. Овај пример смо навели, само због тога да би се добила потпуна слика с каквим су се све тешкоћама имали да боре престонички спортски функционери. А таквих примера има ђрло много. 0 боксерсћи спорт је много запостављен] Кроз слична искушења пролазио је и боксерски спорт у престоници. Годинама поједини боксерски радници настоје свим силама да ударе чврст темељ боксерском спорту у Београду. Тома Станисављевић и Мића Гаковић и многи други боксерски тренери и учитељи залагали су се свим силама да боксерски спорт у Београду подигну на завидну висршу. У томе нису успели, јер нису имали подршке од стране надлежних боксерских организација и када више нису били у стању да финансиски издрже, почели су да раде на развоју професионалног спорта. Чим су се први резултати показали и чим су почели да се одржавају мечеви, боксерски савез из Загреба сетио се Београда, али само због тога што је у професионалном боксу видео могућ-