Opštinske novine

3*

Нацноналеа улога градова

Градска Дмерика VIII

Покрет који је тежио да град прошири у ширину створио је у току последњих година страховите празнине у нашим градовима а имао је такође и штетан утицај на цене земљишта, које су сувише високе да би ојмогућиле да се проширење вароши обавља на одговарајући начин. Претерано парцелисање земљишта створило је страховито дефектне улице и регулационе планове у облику решетки као и некорисне и преране парцелације, рђаво изведене. Ситуација у којој се налазе наши градови приписује се уопште неограниченој експлоатацији терена од стране приватних сопстзеника. Искрено узевши, грешке се не могу иззразити на један тако прост и јасан начин. Наиме, непристрасно проучавање ситуације показује, да се овакво стање ствари има у суштини приписати отсуству градске земљишне политике, из чега проистиче да су наше јавне власти пренебегле да сопственицима имааа пруже средства да искористе земљиште' на рационалан и користан начин. Када се израђује земљишна политика која има за циљ да се оствари хармоничан развој града, важније је да се притежаоци земљишта заштићују и упућују, него да им се намећу ограничења. На сваког сопственика непокретности који жели да искористи своје имање на штету свога суседства или за]еднице, иостоје стотине оних који желе да буду заштићени од сличних антисоцијалних тежњи. Али, кад не постоји та заштита од стране заједнице, сасвим је природно да просечни сопственик жели да себи прибави користи, заштићујући сам себе, на рачун својих суседа, које би користи они иначе обезбедили себи на његов рачун. У основи проблем се не састоји само у приватној експлоатацији, већ такође у чињеници да смо пропустили да схватимо, да су сопственост земљишта и његово искоришћавање у граду пре свега питања јавнога интереса и да би било од јавнога интереса, да се искоришћавање земљишта регулише боље у корист друштва и да се повећа непокретна имовина јавних тела; да су брзе и методичке реформе неопходне да се осигура садашње благостање и будући напретци наших градова и да само мали број ових реформи може да буде изведен локално, пошто оне претпостављају нове законе и нову политику националног значаја у области градске земљишне е-

кономије, што се морају формулисати законодавством појединих држава, месним законодавством, а можда чак и националним.

Крајеви са нездравик становима (годи) и депрозне зоне Крајеви са нездравим становима јесу највиднији симптом градског распадања. Много више него на селу градски тоди је зло које је врло заразно. Оно се не ограничава само на напуштене зоне за становање, већ такође захвата често и пословне и индустријске квартове који су у опадању. На њих се не наилази само у старијим и централним крајевима градова. Тоди у предграђима имају много бржи развој, а они који су у центру полако ишчезавају. Лепрозне зоне и крајеви који су у опадању повлаче за собом опадање свега онога што је у њиховом суседству, снижавају кирије, смањују фискалне приходе, задају посла комуналним службама и изазивају издатке који би се могли употребити за задовољење потреба у коме другом крају. У том погледу тоди штеде приходе општине и шкоде напретку целога града. Што се тиче зграда за становаље у градовима, може се рећи да велики део не задовољава у погледу изградње, слободне површине, пренасељености, санитетских услова и удобности. Од 1,500.000 зграда за становање у 64 града, установљено је да једна шестина не задовољава услове за удобно становање. Многобројне студије које су извршене у појединим местима показују да су рђави услови за становање узрок високог дечјег морталитета и туберкулозе и великог броја случајева преступа и злочина. Исто тако, постоје тесне везе између рђавих услова за становање и друштвених нереда, између пожара и бедних станова. Просечни трошкови за ватрогасну службу, за полицију и други, много су већи по глави становника у крајевима где су услови становања рђави него по другим крајевима, док су приходи у њима претерано мали. Тако општине субвенционирају оне крајеве у којима су услови становања рђави, док би могле да употребе корисно ове изворе на изградњу пристојних станова.