Opštinske novine

744

Београдске општинске новине

1919, када је последњи транспорт кренуо за отаџбину). Армијски генерал г. Милан Недић, данашњи југословенски министар војске и морнарице, описао је ову велику бригу адмирјала Гепрата за српске војнике врло живо и исцрпно у својој књизи „Српска војска на Крфу и у Африци", која ће се ^скоро појавити. Г. Недић ту каже: „Нас Србе више је него волео, у нама је уживао. Није било дана да не обиђе наш логор. Све је загледао и свуда је улазио, и у бараке и у кујне, и у слагалишта. Гдегод би видео војника, пришао би му. За свакога имао је по неку реч. Војни1Ц1 га нису разумели али су га осећали. По изразу његовог лица они су знали да им он говори и очинскц и старешински... Ми и данас, после толико година, не можемо да заборавимо тога великог пријатеља. Његове плаве очи и благ поглед и сад је још увек пред нама. Не можемо да заборавимо његово неуморно заузимање да од смрти отргне и врати нашој Отаџбини многе хиљаде живота. Што су нас у Бизерти прихватили с љубављу; што су с пожртвовањем: и <стрпљењем неговали; и што су са толиком готово лшћу излазили у сусрет нашим потребама и жељама, — све то само јз његова заслуга". Г. Недић даје и уметнички извајану фигуру адмирала Гепрата: „Адмирал Гепрат је маркантна војничка фигура: врло висок, мршав, поав као стрела, седе косе, дугих бркова наниже пуштених и браде раздељене, гласа снажног. Иако одмакао у годинама, још је увек врло жив, окретан и енергичан. Прави војник. Волео је да јаши. На смотрама увек је био на араберу, на белцу без белеге. У седлу је седео као саливен са коњем". Захваљујући овој необичној бризи адмирала Гепрата, од полумртвих српских војника, поцепаних и прљавих, постали су за свега неколико месеци „лепи, снажни, здрави, ле-

Адмирал Гепрат на рукама одушевљених Београђана роструко!

по одевени, потпуно опремљени и обучени српски војници", који су се укрцали у лађе за солунски фронт, да донесу слободу својој поробљеној отаџбини. Адмирал Гепрат их је овог пута радосно испратио, говорећи ове пророчке речи: „Стало ми је до тога да вас пре вашег одласка видим и да вам пожелим срећан пут и победу коју. нећемо дуго чекати". Витешки Краљ Александар I подарио је адмиралу Гепрату своју фотографију са својеручним потписом и одликовао га орденом Белог орла с мачевимаг I реда са мотивацијом: ,„Великом пријатељу Срба". Француски лист „Л'Илустрасион" у августу 1916 донео је ову згодну карактеристику адмирала Гепрата: „Прави војник — морнар са расположењем које се никад не гаси. Он увек даје својој јединици живота и енергије којој нема равне. Заповести се извршују, тако рећи, још пре но што су издате. Нзегови бродови први су спремни; са њих се испаљују први меци; они први погађају циљ. Официри и морнари боре се за Француску и гину за адмирала. Овај велики командант обожава своју велику отаџбину. У тренутцима када топовска ватра одједном престане — као кад би брод био у несвестици — адмирал Гепрат слуша хујање ветра и лепршање заставе и полако шапуће: „,То је глас наше Отаџбине!' Његов је поздрав познат целој флоти. У брзом покрету приноси он отворену руку на обод своје капе, пођз главом напред, као да би хтео продрети својим погледом у дно душе својих људи, и у том погледу чита се ово питање: „До смрти, јел'те?", а очи морнара одговарају: „Да, до смрти, адмирале!".

Срби су имали ретку срећу да свог великог пријатеља дочекају у својој ослобођеној отаџбини и да му изразе своју велику љубав и захвалност. Од 24 фебруара до 8 марта 1931 год. био је адмирал Гепрат са својом госпођом наш гост, проводећи највећи део времена у Београду. 24 фебруара стигао је на београдску железничку станицу и ту је дочекан необичним одушевљењем и од претставника власти и од огромног броја грађана. Пред железничком станицом маса га је носила на рукама, кроз густ шпалир грађана, неколико ститина метара, уз френетично клицање, и пренела га у његов аутомобил. Пред спомеником захвалности Француској, — где су приређене 25 фебруара бурне манифестације адмиралу Гепрату и Француској, — адмирал је рекао тронутим гласом: „Има момената када човек не живи обичним животом, већ живи двоструко. Е, драги пријатељи, за данашњи и јучерашњи дан ја вам могу рећи, да сам живео троструко и четво-