Opštinske novine

684

Београдсие општинсне новине

ји. На путу у Лесковцу родио се Спаса Стојановић, отац Николе Спасића. Дошавши у Београд, ова породица је отпочела свој жи.вот под новим приликама. 1838 год. родио се у Београду Спаси Стојановићу син Никола, који је по завршетку основне школе и I разреда гимназије ступио у кожарску радњу Радована Барловца, познатог београдског трговца, где је показиЕао врлине вредног и поузданог младића. Ту му се јавља жеља да постигне оно што је и његов газда постигао. После извесног перизда агилног рада, Николи Спасићу полази за руком да стекне велико имање и да заузме видно место међу трговцима у београдској чаршији. Прво је кугшо плац у Кнез Михајловој ул. бр, 33, где је подигао 1889 год. зграду (партер и два спрата) и од исте имао леп приход, пошто је у најживЈћој улици. Потом је на углу Кнгз Михајлове и улице Вука Караџића купио кућу (партер и спрат) и на њој дозидао још један спрат. Доцније, кад су се приходи повећали, купио је у Кнез Михајловој улици имање бр. 19, које се граничило са улицом на Обилићевом Венцу бр. 17. На целом овом комплексу Никола Спасић је подигао нову зграду, која се састоји из партера и два спрата и једног великог Пасажа са радњама.

Задужбина Николе Спасића (угао Кнез Михајлове и Краља Петра ул.)

Пред балкански рат Никола Спасић је купио у Кнез Михајловој ул. имање „Слога", чиме му је испуњена давнашња жеља, јзр је Спасићева радња била преко пута ,.Слоге", па је желео још одавно да га купи. Имање и зграда били су некада својина Кнеза Александра Карађорђевића. По напуштању престола, цело имање је кзнфисковала држава и продала акционарском друштву „Слога", по коме је и зграда добила назив. У згради је била „Грађанска Касина", у којој се скупљао најотменији свет београдски, приргђизане забаве, предавања итд. Тек доцније, после светског рата, задужбински одбор је срушио зграду „Слога" и на плацу подигао велику и лепу зграду са партером, где има четрнаест дућана, и четири спрата са 38 станова. У току ратова Никола Спасић се дивис националном отпору нашега народа и херојским подвизима нашега војника, па је први прилог његов био за оснивање српског Инвалидског фонда св. Ђорђе, коме је завештао велико имање на углу Кнез Михајлове и улице Вука Караџића. Поред овога, Никола Спасић је све своје имање у вредности од неколико десетина милиона динаоа, оставио на разне добротворне и привредне сврхе. Њему је увек лежала на срцу Јужна Србија и он је сваки хумано-национални рад помагаз богатим прилозима. Он је дао прво ззоно цркви у Призрену и манастиру Грачаници на Косову, још за време турске владавине. Он се увек бринуо за децу, па је из својих средстава подигао при Палилулској школи Ђачко склониште за сиромашне ђаке, које Задужбински одбор и сада редзвно помаже. Никола Спас.ић те оставио повећу суму новаца за подизаље једне болнице у Јужној Србији. И Задужбински одбор, ценећи улогу Куманова у нашо; националној историји, донео је одлуку да сз та болница подигне баш у овом месту. Из ове задужбине је подигнута болница у Крупњу, Дом стараца у Књажевцу, а у Београду на Булбудеру Градска болница, за коју ;е утрошено око пет милиона дин. Задужбина ;е подигла на Београдском сајмишту изложбени павиљон и тиме остварила и привреднзтрговачки задатак у духу жеље легатора. По тестаменту Николе Спасића има се набавити из задужбинских средстава највеће звоно за храм Светосавски и по извештају Управе храма ово би звоно коштало, с обзиром на монументалност и величину храма и звонаре, милион динара. Ова задужбина издржава неколико домаћичких школа, од којих се поклања нарочита пажња школи у Штимљу на Косову у Дому друштва Кнегиње Љубице. Ова задужбина издаје „Летопис", у коме, поред извештаја, доноси веома лепе чланке из области привреде и трговине, из пера наших признатих писаца. Никола Спасић је умро на Крфу 1916 год., где се био евакуисао после окупације наше земље, али је изразио жељу да му тело