Opštinske novine

ппорт клуб »Југославија« подиже у Београду највећи и најлепши спортски стадион у држави

БСК и „Југославија" су најбољи и најпопуларнији спортски клубови у престоници. Још одмах по оснивању, „црвени" и „плави" су постали ривали и окупили око себе највећи број спортске публике. Још пре рата, кад спортски живот код нас није тако био развијен као данас, утакмица између ова два спортска клуба претстављала је највећи спортски догађај. После рата прилике су сг у спорту знатно промениле. Гигантским корацима спортски покрет је почео да се развија и да ое шири. Број присталица спорта растао јз из дана у дан, а с овим развојем повећавао се и број спортских друштава и активних спортиста. Појавили су се нови клубови с јаким футбалским екипама, са спремним и вредним функционерима, али су ипак БСК и ^Југославија" стајали стално на челу и налазили се у средипггу интересовања београдске спортске публике. Корисно Јшвалство Ривалство започето још пре рата, продужило се свом жестином после рата. Оба клуба настојала су да у међусобним сусретима постигну што боље резултате и такмичили су се у свему. Овакво снажно ривалство допринело је много не само за напредак ова два клуба, већ за развој целокупног спорта у Београду. БСК и „Југославија" окупљали су у своје редове све више људи. Нови чланови, регрутовани из свих друштвених слојева, иначе одушевљени спортски поборници, несебично и вредно су радили за напредак својих клубова и београдског спорта. Пошто је број чланова све више растао, а клубови су стицали све више пријатеља, не само у Београду већ и у унутрашњости, БСК и „Југославија" све више су се развијали у велика спортска друштва. Утакмице су биле све чешће, а самим тим и приход са ових такмичења се повзћавао, јер је број гледалаца на футбалским утакмицама из године у годину све више растао. Самим тим појавили су се нови проблеми којг је требало решавати. Као највећи и најнужнији, био је проблем игралишта. И БСК и „Југославија" брзо су увидели после светског рата да морају да се побрину да изграде велика и

лепа игралишта, која би достојно репрезентовала не само клуб већ и престоницу. С много напора и труда елитни престонички клубови отпочели су рад на изградњи својих игралишта. Као што су на футбалском терену били велики ривали, такмичили су се и у томе ко ће имати лепше и веће игралиште. У почетку свога послератног развоја, БСК и „Југославија" имали су своја игралишта у улици Краља Александра. Игралишта су се налазила једно поред другог. Прво су подигнуте трибине и игралиште је ограђено, али се ускоро појавила потреба за проширењем. У том је стигло наређење Општине да се игралишта преселе на Топчидерско Брдо. Бск је добио терен испод Дедиња, а „Југославија" више Топовских шупа. Борба се насгавља И једни и други настојали су после пресељења, да изграде игралишта што је могућно лепше. Уложено је много новаца, подигнуте су нове трибине, и игралишта су добила репрезентативан изглед. Моментаве потребе су биле задовољене. Игралишта су могла да приме преко десет хиљада гледалаца, а то је у оно време било довољно. Игралиште „Југославије" било је нешто веће од игралишта БСК-а и могло је да прими, када је било дупке пуно, и преко петнаест хиљада гледалаца. То се и догодило на утакмици Југославија—Шпанија, која је оборила све раније рекорде у погледу броја присутних гледалаца. Спортски живот у међувремену све више се развијао у престоници. Отварали су се нови видици и појављивале су се нове потребе. Ривалство између два стара супарника развијало се све жешћом борбом у сваком погледу. Некада мали клубови, с неколико стотина чланова, БСК и „Југославија" развили су се у највећа спортска друштва у држави. Футбалски спорт је бивао све популарнији, а самим тим повећао се нагло и број навијача и чланова. Врло често у Београду су одржаване велике међународне утакмицз, које су привлачиле огромне масе света. Пошто је број гледалаца стално растао, појавило се опет питање игралишта. По други пут БСК и „Ју-