Opštinske novine

Срби и Румуни у прошлости и садашњости

185

патријаршију. Али и она, као и угровлашка, дошла је 1456 под јурисдикцију охридске архиепископијб у XVII веку, доспевши после тога поново под цариградску цркву. Сем православних било је у кнежевини Влашкој и катошика, те је кнез Александар I (13301364), син Иванка Басараба, принуђен био да регулише и питање католика у својој држаби, Као вазал угарскога краља Лудвига I, а при том под утицајем своје жене Кларе, која беше католичкиња из Угарске, ставио је Александар своје католике под јурисдикцију ердељскога римокатоличкога епископа, Интересантно је, међутим, да је његова кћи Ана била ревносна присталица православља, и ако јој мати Клара подупираше римокатолике на сваком кораку. Сестра Анина удата беше за бугарског цара Јована Срацимира, чија тетка беше Јелена, жена нашега цара Стефана Душана. Изгледа да је посредовањем царице Јелене на видинском двору дошло до преговора о женидби 23-годишњега цара Уроша са Аном, сестром бугарске царице а ћерком кнеза Александра. Свадба је била обављена лети 1360, због чега се Дубровчани пожурише да честитају цару Урошу, пославши уобичајене свадбене поклоне. Од тога времена династија Немањића и српски деспоти су у најинтимнијим везама с владалачком куКом Басараба. Нарочито је кнез Лазар стекао великих заслуга за подизање првих манастира у Влашкој. Под његовим окриљем и с његовом помоћу подигао је српски поп Никодим прве манастире у Влашкој: Водицу, Тисману и Прислоп. Он их је богато снабдео утварима, одеждама и црквеним књигама на српско-словенском језику. Лазарев син, потоњи деспот Стефан, баве^и се и сам кратко време у Влаижој, обратио је такођер особиту пажњу овим манастирима, поклонивши илл неколико села у Србији. ,,Обретох -— каже он у својој повељи од 1405 год, — и монастире в Влашкој земљи, иже помоштију блаженаго родитеља мојего саздаше се, храм пречистој Богородици на Тисменој и зеликаго Андонија на Водици". Није онда чудо да су кнез Лазар и деспоти Стефан Лазаревић и Ђурђе Смедеревац записани у поменицима манастира Тисмане и Римника међу члановима влашке владалачке породице. Заслуга је, дакле, попа Никодима да је румунске манастире у Влашкој отео од утицаја византијскога: и тиме осигурао употребу словенскога језика не само у цркви него и у државним актима и тадашњој злашкој литератури. Велика већина повеља влашких господара, као и летописи и друге литерарне врсте у Влашкој, а тако исто и у Молдавској, пишу се словенским језиком. Словенски језик књижевни је језик у румунским кнежевинама у Средњем веку и у првим столећима Новога века. Крајем XVII века, када је правоолавни ердељски митрополит Атанасије прешао на унију с веЈпим бројем свештеника, православни Румуни у Ердељу молили су патријарха Арсенија II! да их прими под своје окриље, На почетку XVIII века у Карловачкој митрополији било је то<лико

Румуна да је цар Јосиф II године 1786 формирао ердељску православну епископију, коју је, као и буковинску, потчинио јурисдикцији карловачког митрополита. Ердељски Руллуни били су у црквеној заједници са Србима до 1864, када је формирана румунска православна митрополија у Сибињу на челу са чувеним Андријом Шагуном. Словенски језик код Румуна био је од велика утицаја све до у новије добз. Он почиње да ступа у позадину у доба фанаријотских кнежева, а румунски језик истиснуће аловенски језик много доцније, у дооа румунскога препорођаја, благодарећи акцији Самуила Клајна, Ђорђа Шинкаја и Петра Мајора. Дотле пак, благодаре&и употреби једнога истога језика у цркви и школи, везе између српске и румунске писмености биле су веома живе. Сведоче то и нзши стари летописи, у којима је доста података и о румунској прошлости. Глигорије Цамбла«, познати писац житија краља Стевана Дечанскога, био је игуман манастира св. Пандократора у Молдавској пре него што је дошао за игумана у Дечане. У време турскога периода, када су обе влашке кнежевине биле трибуталне Турцима, неколико влашких кнежева штампали су о свом трошку известан број укусно израђених обредних књига на словенском језику. Тако је Њагоје Басараб V дао штампати веома скупоцено јеванђеље 1512. За владе влашкога господара Мирче II Чобана штампан је, између 1546—1554, скупоцени словенски апостол, Познат је словенски апостол штампан у Угровлахији 1577 за владе кнеза Александра III и његова сина Михње II. За владе кнеза Матије Басараба (1632—1654) штампан је у Дугом Пољу (Кимполуг) словенски молитвени« 1635 године. Ђакон Кореси, који је штампао у другој половини XVII века слозенски тријод и псалтир у Угровлахији и минеј у Ердељу, помаган је био такођер од влашких кнежева. Тако су дакле у Влашкој и Молдавској, током XVI и XVII века, радиле штампарије у пуном јеку шире^и словенски језик и писменост међу румунским монасима и свештеницима. Када су се у XV веку срушиле балканске хришћанске државе под ударциме Османлија, везе између српских владалачких породица и влашких господара нису престале. Тако је Јелена, ћерка последњега српскога деспота од лозе Бранковића, Јована ("Ј" 1502), удата била за молдавским кнезом Петром IV Рарешем. Јеленина и Петрова кЈпи Роксанда удала се за молдавскога кнеза Александра IV Лапушњану (1552—1551 и по други пут 1564—1568). Ова Роксанда, дакле, била је прзпраунука деспота Ђурђа Смедеревца. Како су се потомци херцега Стевама Вукчића рођакзли с потомцима деспота Ђурђа Смедеревца преко тетке му Јелене, кћери кнеза Лазара, није онда чудо што су нашли уточишта на двору кнеза Александра IV Лапушњану и његове жене Роксанде од лозе Бранкови^а. ,,Имам код себе, пише кнез Александар Дубровчанима 18 јуна 1566, неке слуге и сироте, три братанца, на име Георгија, Павла и Стефанз, и двије сестре имају, на име Катарину <и Марију, Ове су рече-