Opštinske novine

Социјална хроника

Поплаве у Београду у пролеће 1940 године — Београдска општина, Управа града и Црвени крст организовали су ефикасну помоћ —

Положај Београда није погодан за времена када се из целе Средње Европе ' сливају воде дуж Саве и Дунава. Његов први развитак ишао је дуж обала река, а и касније изграђиваше, нарочито малих грађевина, ишлз је дуж самих обала. Тако је београдско грађанство угрожено, у време поплаве, дуж целе обале Саве од Макиша до ушћа Саве, и дуж Дунава, од Земуна и ушћа до Вишњице. Овде треба убројати и незгоде којима је изложен и сам Панчевачки Рит, који је нижи од самог нивоа воде. Када ое узме све ово у обзир, онда није чудо да је пролетша поплава 1940 године, која се убраја међу највеће за последњих 100 година, била по београдско сиромашно грађанство веома штетна. Цео предео Макиша, крајеви око Господарске кехане према Државној Маркарници, предео око Железничке Станице, цела десна обала Саве, од Железничке станице до ушћа, а у ширини до са ле Босанске улице. Дорћол од општинске дрваре до кафане „Спуж", — све је то било под водо.м. Број породица који је од поплаве настрадао тешко је утврдити, јер су многе породице бежале од поплаве, не остављајући за собом никаквог трага. Према попису који је вршио одбор за поплављене, претпоставља се да је пострадало око 500 породица са око 2.000 чланова. Све је то сиротиња. Од радњи, највише су пострадале кафане уз обалу, ситне занатлије у улици Браће Крсмановића и око Дунава. Штета која је нанета поплавом није утврђена комисијски, али се она креће око 3 милиона дина~а, не рачунајући личне зараде лица којима је услед гоплаве био онемогућен рад. Одмах по појави воде, Пргтседник Општике београдске г. Војин Ђуричић, ооразовао је комисију и ставио јој у задатак да се стара о помоћи поплављенима. Чланови комисије су градски већници г. г. Драг. Милошевић, Душан Поповић и Благоје Јелисавчић, а од стране службеног особља: д-р Реља Аранитовић, шеф Отсека за социјалну политику, и г. М. Мирчић, шеф Отсека за помагање сиротиње. Како се у то време показала иницијатива за помоћ поплављенима и на другој страни, то је ова Комисија предузела мере да се стави у контакт са свим потребним установама у Београду и тако изврше груписање снага и средстава. Позват је на сарадњу Црвени крст и Управа града Београда. Обадве установе су се одмах изјасниле за сарадњу. У комиеију су ушли још: један претставник Обласног одбора Црвеног крста у Београду г. ' д-р Милан Димитријевић, пу-

ковник у пензији и потпретседник одбора, и претставник Управе града Београда г. д-р Глигор Глигоровић, шеф отсека за социјалну политику Управе града. На тај начин цела радња и око сакупљаша помоћи и око делења била је концентрисана на једном месту, што је у великој мери припомогло да је и рад на помоћи био веома ефикасан. Прикупљање средстава ишло је у неколико праваца. Најпре су се одазвале Држава и Општина. Држава, преко Одбора за помоћ поплављенима, одобрила је за Београд, Земун и Панчево 30.000 динара, а Општина града Београда 100.000 динара, као по?«>л у новцу, и 50.000 дин. као помоћ у натури. Обласни одбор Црвеног крста био је међу првима, и из својих средстава одобрио је помоћ од 38.000 динара за Београд, Земун и Панчево. Комисија се није задовољила овим приходима, јер је била свесна свога задатка, и предузела је и сама сабирну акцију. 32.600 динара дала је Народна Банка. По 10.0С0 динара Општинска Штедионица, Унија за заштиту деце, фирма „Цемент" у Београду, Београдска Берза, Београдска задруга и г. Влада Митић. По 5.000 динара дало је Немачко посланство, Опште Југословенско банкарско А. Д., Велика Ложа слободних зидара. По 3.000.— динара, примљено је од Дома ученица, Милоша Савчића, Радио А. Д. Београд, Извозне Банке, Општег осигуравајућег друштва „Југославија", Кредитне и припомоћне задруге. 2.604.— динара дало је Соколско Друштво Београд V. По 2.000.— динара примљено је од г. Драг. Обрадовића, Јадранске подунавске банке, Прометне Банке, Хипотекарне Банке трговачког фонда и Југословенског кредитног завода. 1.347.— динара дали су ђаци основне школе „Цара Уроша". По 1.000.— динара примљено је од г. Светозара и Зорке Гођевац, Друштва „Кнегиње Љубице", Косаре Долековића, Општег осигур. друштва ; ,Сава", Владе и Зоре Марковић и Марјана и Босиљке Поповић. 700.— динара дао је XII пододбор Црвеног крста. По 500.— динара: Банка „Златибор", фирма Багдасаријан, г. г. Максим Флајшер и Јеремија Живановић .