Opštinske novine

Социјална хроника

613

сланик Њ. Св. Патријарха викарни епископ г. Арсеније Брдарић, Претседник Београдске општине г. Војин Ђуричић, бивши претседник Општине г. Влада Илић (који је, у име општинске управе, уступио општинско земљиште за градњу ове задужбине), претставници Претседништва владе, Министарства социјалне политике и народног здравља, Универзитета, хуманих установа, неколико виших чиновника Београдске општине и известан број грађанства. Добротворка г-ђа Перса Миленковић била је лично присутна овој свечаности. Црквени обред је извршио епископ г. Арсеније са свештенством. Епископ Арсенијз је поздравио дирљивим говором добротворку г-ђу Миленковић, истакао велики значај њене задужбине за београдску сиротињу и похвалио њену племениту хришћанску акцију. Претседник г. Ђуричић и остали присутни изразили су г-ђи Миленковић особиту захвалност за њену племениту задужбину.

Модерни бопница Београдске трговичке омладине у Београду — Задужбина Николе и Евгеније Кики —

Београдска трговачка омладина основана је пре 60 година са задатком да подиже национални трговачки подмаладак, који ће бити у могућноети да прими домаћу трговину и привреду у своје руке. За остварење овог аадатка оснивачи су предвидели две хлавне установе: Трговачку школу и болницу. Трговачка школа пружила је трговачком подмлатку, који је највећим делом долазио са села, опште и стручно васпитање и улевала му је љубав за свој народ и своју земљу. Лекарска служба, доцније назвата Болесничка благајна, лечила је и бринула се о здрављу трговачког подмлатка. Београдска трговачка омладина својим радом обратила је на себе пажњу добрих и племенитих људи, Многи њени чланови и пријатељи помагали су је прилозима и добротворским улозима. Многи су јој завештавали своју велику имовину и постали њени велики добротвори и легатори. Међу највећим добротворима су поч. Никола Д. Кики и његова супруга поч. Евгенија. Никола Кики завештао је Београдској тргозачкој омладини своју велику имовину за зидање болнице. Он је крајем 1868 год. дошао из клиеуре у Београд. Служио је у трговини, па је, потпором свога стрица, који је раније већ био у Београду, отворио бакалску радњу. Отпочео је са капиталом од 12.000 гроша, а на крају пола века завршио са имовином од 20 милиона динара. Изгубивши свој пород, он је своје имање оставио Београдској трговачкој омладини, а то исто учинила је и његова супруга Евгенија, рођена Наумовић. Ови племенити људи свбју огромну зараду и уштеђевину вратили су на тај начин своме народу. Пок. Никола завештао је Београдској трговачкој омладини потребну имовину за подизање болнице за изнемогле и пострадале трговце. Он је осигурао и потребну имовину чији ће приходи служити за издржавање те болнице. Онда кад је он писао свој тестаменат, та његова имовина, коју је оставио за болницу, таман је одговарала његовој замисли да се подигне таква мала болница за изнемогле и пострадале трговце и да се иста издржава. Али током времена прилике су се измениле. Вредност његове имовине знатно се повећала и управљачи Београдске трговачке омладине, као добри домаћини, искористили су ту повољну ситуацију.

На месту у Узун Мирковој улици, на коме се данас налазе велике палате Београдске берзе, Трговинске коморе и Аеропута, доскора је била кафана „Уједињење", са великим имањем, које је припадало поч. Николи Кики, трговцу београдском, а које је он завештао Београдској трговачкој омладини да се прода и да се од добивеног новца подигне болница за сиромашне и пострадале трговце. За регулацију Узун Миркове улице, која је баш ту, испред главне општинске зграде и имања „Уједињење", била веома уска, споразумела се је Београдска трговачка омладина са Општином града Београда и уступила јој је део овог имања с лица Узун Миркове улице у замену за одговарајући део по вредности у Звечанској улици бр. 9. Остали део имања продат је установама које су ту подигле своје палато. Овај плац у Звечанској улици, који је велики 16.0б0 м 2 , Београдска трговачка омладина је нивелисала, паркирала и оградила, па је од примљеног новца за продато имање „Уједињење" почела 21 јуна 1937 године да зида болницу Николе и Евгеније Кики. Када су радови на зидању и унутрашњем уређењу били готови, набављен је и потребан намештај и медицинске инсталације. Болница је свечано отворена 12 маја, а почела је рад 15 јуна 1940. Болница се састоји из два дела. У приземљу су одељења за смештај сиромашних и пострадалих трговаца, која имају засебан улаз и све потребне принадлежности; а на I и II спрату су болничка одељења за смештај 100 болесника. Први и други спрат намењен је: 1) за лечење сиромашних чланова Београдске трговачке омладине и њихових породица; 2) за преглед и амбулантно лечење чланова породица пострадалих трговаца и 3) за лечење чланова Београдске трговачке омладине и њихових породица, као и грађанских лица, ако буде празног места. Болница у садашњој згради има ова одељења: 1) унутрашње; 2) хируршко и 3) гинеколошко. Према томе обухваћене су три најглавније гране, које могу да лече око 80°/о болести. Лакши случајеви за уво, грло и нос долазе такође у обзир. Лечење очију за сада не долази у обзир, али ће се и то доцније спровести, јер за то нису потребне велике просторије и организације. Неврологија и заразне бо-