Opštinske novine

616

Београдске олштинске новине

ПРЕТСЕДНИК БЕОГРАДСКЕ ОПШТИНЕ ПРИРЕДИО ЈЕ БАНКЕТ У ЧАСТ БУГАРСКИХ ЗАДРУГАРА Претседник Београдске општине г. Војин Ђуричић приредио је 18 јуна увече банкет у великој дворани Ратничког дома у част претставника бугарског задругарства. Поред бугарских гостију, на банкету су узели учешћа: Бугарски посланик на нашем Двору г. д-р Стојил Стојилов са секретаром посланства и аташеом за штампу, наш Министар грађевина г. д-р Крек, помоћник министра финансија г. д-р Хорватски, индустријалац г. Влада Теокаревић, затим претставници Главног савеза српских земљорадничких задруга г. г. Воја Ђорђевић, Жарко Ђорђевић и Ђорђе Давидовић. Поред домаћина г. Ђуричића, банкету су прису-

ствовали, као претставници Општине београдске, и градски већници г. г. Константин Саватијевић, Коста Петровић, д-р Слободан Живановић, Тодор Лазић, Павле Лауташевић и Марко Марковић. Г. Војин Ђуричић је, за време вечере, поздравио бугарске госте, подвукао потребу што ближе сарадње између наша два народа и истакао значај задругарства за наше међусобно зближење. Г. Ђуричићу је одговорио г. Христо Ганев, претседник Националног комитета бугарског задругарства. Он је захвалио г. Ђуричићу на лепим речима као и на срдачном дочеку Београда и Београђана. Наша два народа су по осећањима толико блиска да нема силе која ће их раздвојити. Кроз та осећања, нада се, биће осигурана лепа будућност оба наша братска народа. Б.

Нош ппвиљон но Мнлонском сијму 9 1940 години

Као и сви ранији, тако и овогодишњи Милански сајам' претстављао је кратку експозитуру последње речи технике и елитну ревију произвођача и њихових производа. Како из самз Италије и њених колонија тако и из свих осталих земаља које су званично или приватном иницијативом на њему биле заступљене. Ове године се је нарочито истакао и павиљон наше земље. Сем Италије, 15 држава било је ове године званично заступљено на овоме великоме сајму, док је других 14 народности било претстављено приватном иницијативом. Сајам је заузимао простор од око 30 хектара. Званично су биле заступљене: Француска, Белгија, Немачка, Југославија, Бразилија, Шпанија, Турска, Естонија, Румунија, Швајцарска, Холандија, Мађарска, Мароко, Холандска Индија и Манџукуо, док су приватном иницијативом биле претстављене експозитурама: Америка, Кина, Јапан, Грчка, Бугарска, Данска, Финска, Шведска, Норвешка и остале земље. Биле су заступљене све бранше индустрије, пољопривреде, грађевинарства, електрицитета, механике, радио и фото апарати, спорт и хигијена, затим целокупна трговина: животних намирница, кожа, ципела, штофова, веша, одела, вина, ликера итд. И милионска посета доказ је колико је овај сајам успео. Само у недељу 21 априла било је 280.000 посетилаца. Не упуштајући се у приказивање разноврсних лепо уређених павиљона других нација, задржаћемо се само на приказу нашег, југословенског павиљона. И ако је међународна ситуација толико заоштрена, и ако су у многоме поремећени нормални трговачки односи готово свију европских земаља, ипак су балканске земље, бар до сада, задржале себи право да могу са суседним земљама трговати по раније закуљченим: трговинским уговорима.

Југословенски павиљон налази се у улици Индустрије, између турског и немачког павиљона. — Он се истиче својом елегантном архитектонском линијом, најусавршенијом модерном грађевинском формом. Унутрашшосх павиљона била је испуњена поглавито извозним материјалом, који интересује Италију. Биле су такође заступљене и остале индустријске, трговачке и пољопривредне бранше, али су дрво, руда, угаљ, дуван и житарице заузимале првенствено место. Наше воћарство, виноградарство, баштованство, и у опште систем нашег газдинства, како великих поседа тако и малих сеоских домова, интересовали су не само Италијане, Французе и Немце, већ и остале посетиоце Миланског сајма. Сликовито је приказано мапама и графиконима богатство наших шума и руда, наше индустрије, трговине и пољопривреде. — Једна четвртина целокупног нашег извоза претстављена у ефективи пада на дрво: Југославија извози годишње око 200.000 вагона грађе за конструкцију, око 80.000 вагона дрвета за огрев, а само прошле године извежено је три милиона железничких прагова. — У целости је претстављена наша индустрија уља, меда, разних конзерви и др. — Рударска индустрија пружала је доста тачну слику нашег рударства. Изложени су били примерци угља, од лигнита до каменог, затим хрома, мангана, олова, пирита и др. Наше свиларство, које за Јужну Србију претставља неоцењиво богаство, било је такође веома лепо приказано. — Производња и прерада нашег дувана била је такође интересантна за многе посетиоце. Техничко уређење нашега павиљона на овогодишњем Миланском сајму превазилаги и организацију нашега павиљона на светској изложби у Паризу у 1938 години. ИнЉ. агр. Сава Николић