Opštinske novine

632

Београдске општинске новине

4° закупцу је дозвољено извршивати у „Вилиману" и „Црњачи" све радове потребне за циљеве риболова, као н. пр. поравшавање и чишћење дна, кресање обале ради прављења места за извлачење алова и т. д. само му се не дозвољава да ограђивањем спречава напајање сеоске стоке у риболовној води и да забрањује на води сечење леда, на што ће имати право општина села Жаркова; 5° село је дужно чинити све услуге закупцу ради олакшавања чувања риболова, а суд општине села Жаркова узимаће у поступак СЕе његове жалбе и тужбе противу оних који се буду огрешили о његова права; 6° оваква два равногласна уговора потврдиће се полицијском влашћу, и свака уговарајућа страна да има по један примерак код себе; таксу за потврду да плати закупац. Жарково 10 јуна 1899. Уговорачи: за село Жарково: пуномоћник Петар Одабашић закупац: М. П. рибар из Београда. (Печат општ. жарковачке и потврда среског начелства). Главне одредбе закона и правилника о риболову у Србији од 27 маја 1911 год. На дан 27 маја 1911 год. обнародован је друг:и; закон о риболову у нашој земљи, са потписима: Краља Петра, председника Мин. Савета Николе Пашића, мин. иностр. дела Мил. Миловановића, мин. финансија Стојана Протића, мин. војног Свет. Степановића, мин. нар. привреде Јаше Продановића, Министра правде Косте Тимотијевића и мин. грађевина В. Вуловића. Под ПБр. 8381 од 24 априла 1912 год. тадашњи министар народне привреде Милан Капетановић прописао је Правилник за извршење тога закона. У колико ое тиче разлике између овога закона и оног ранијег од 1898 год. искључиво у погледу београдског рибарства, она није велика. Право на риболов у Сави, Дунаву и Дрини остало је опет да припада држави; за остале реке: и речице општинама кроз чији хатар протичу, а за мање текуће воде (потоке) или стајаће воде (затоке, баре) сопственицима имања кроз која пролазе, у границама дотичног имаша. Начин на који ће држава и општине искоришћавати своје право риболова остао је исти као и у старом закону; појединци су стицали право на риболов у Сави, Дунаву и Дрини куповином државне рибарске карте, али је при том разлика од старог закона била у овоме: рибарске карте су биле подељене на две класе (на место три, као раније), од којих је прва класа стајала 60 динара, а друга 15 динара. У прву класу, поред алова и лап-

таша, увршћен је и пампурски струк (са правом на једновремену употребу до четири таква струка), а у другу касу увршћен је и морунски струк, као и суп. Онај који има карту прве клаое може се по вољи служити спрабама или прве или друге класе, али се ;не може истовремено. служити и једном и другом врстом справа. У погледу рибарских карата разлика је између новог и старог закона у томе, што по новом закону за омаше справе, којима се риба лови без превозних средстава (чуна, чамца), као што су: пецаљка, мала сертма, загажша, мали обалски черенац, ђелберија, мала вршка, кош, риболов је допуштен бесплатно и без рибарске карте. Рибарске карте биле су, у главном, исте онаке као и раније, само је на шима изостављено означеше до које се величине риба не сме ловити и кад је забрашен лов појединих врста риба због мрестења. Риболовне забране су, у главном, остале исте, само је забрана употребе експлозивних, отровних и наркотичких средстава допуњена забраном да се риба лови помоћу ватреног оружја, или набадањем помоћу оства или харпуна. Али битна разлика између овога закона и онога од 1898 год. и нарочита одлика новога закона, која би моћно допринела развитку рибарства у нашој земљи, да то нису спречили ратови 1912—1918 год. •састојала се у овоме: 1° у одредбама о потстицању приватне иницијативе за подизање рибарства, о повластицама приватним лицима, удружењима, оппггинама, срезовима, окрузима и манастирима при подизашу вештачких рибшака; 2° у одредбама о издавашу под закуп појединих риболовних места или водених простора; 3° у одредбама о организирашу рибарских удружеша са циљем да заједнички раде на заштити ошптих интереса у рибарству, а са нарочитим обавезама и повластицама предвиђеним законом и правилником; 4° у оснивашу фонда за унапређеше рибарства у земљи, који се оснива при Министарству народне привреде, и који ће руковати Управа Фондова, а располагати Министарство. Фонд састављају: а) приходи од експлоатације државних риболова; б) приходи од новчаних казни за иступе, преступе и кривице противу одредаба закона о риболову; в) приходи од пропалих кауција по истом закону; г) приходи од продаје државних рибарских )карата и закупа државних риболова. А фонд се има употребљавати: на набавку и размножаваше у земљи појединих врста риба и ракова; на награђиваше појединих приватних лица за оствареше вештачких рибшака; на проучаваше рибарства у земљи и на страни, покушаје и експерименте о размножавашу и гајешу риба; на набавке, штампаше и хонори-