Opštinske novine

Искоришћавање животињске крви за исхрану

659

пимо сву крв сасвим хигијенски и после тога је пресипамо у сабирни суд, где она већ не може да се згруша. Тако сачувамо крв за даљу прераду. Најбоље је када се тако добијена крв може одмах на кланици да преради, то значи да се сепарира на бела и црвена крвна зрнца. Када то није могуће, крв*се мора држати у хладионицама на 4°—5° С. Не смемо потпуно затворити поклопце канта где се крв оставља, јер је потребно да ваздух има приступа. Поклопце треба наместити тако, да се ипак спречи долазак нечистоће. Али најзгодније је када се може одмах почети са сепарирањем. Исто тако и добијена плазма се може најбоље искористити када се одмах употреби за израду намирница, на пр. за додатак у меснате кобасице. Ако не можемо плазму одмах прерадити, треба водити рачуна о чувању те плазме, или се мора одмах приступити конзервирању. О томе ће бити доцније говора, а сада ћемо приказати у појединостима рад на сепаратору, то јест добијање крвне плазме и црвених зрнаца крви. Крв клане животиње, коју смо добили на већ описан начин, спречили смо да се згруша, тиме што смо додали потребну количину фибризол раствора. Ту свежу и сачувану крв сипамо у горњи резервоар сепаратора и доводимо сепаратор руком или мотором у покрет. Сепаратор, тако покренут, одваја бела и црвена крвна зрнца, исто као што сепаратор за млеко одваја маст, павлаку и обрано млеко. Рад са сепаратором за крв је исто тако једноставан као рад са сепаратором за млеко. Главни је предуслов да употребљавамо хигијенски добијену крв, коју смо одмах по добијању сачували помоћу фибризола. На 15 л. крви, то јест на количину крви, која се добије од једног одраслог говечета, потребно је 150 грама ове соли. Иста количина је довољна за крв од 4 свиње. Казали смо већ, да се ова со најпре разреди на тај начин што у воду додајемо 150 грама фибризола, то јест додајемо фибризол у сразмеру 1-10. Овај раствор фибризола се сипа у судове за хватање крви. Ови судови су пљоснати, и када се крв у њима скупља, мора се после пресипати у један већи суд, и то најбоље у металне канте у које се додаје сразмерна количина раствора фибризола. Упозоравамо, да се за скупљање крви не смеју употребљавати дрвени судови. Није потребно да се крв, коју смо фибризоловали, још засебно мути. Крв, која је већ фибризолована, не сме се мешати са крвљу која није фибризолована. Ако постоји могућност, препоручује се да се одваја крв разне клане стоке, то јест, засебно сепарирати крв говечета, телади, свиња итд. Али нема сметње да се из крви добијена беланчевина, то јест плазма различите стоке, помешана прерађује.

Додатком фибризола у крв умањујемо и број клица садржаних у 1 см 3 крви, од 5О.СО0 до 70.000 на 5.000 клица. Овде напомињемо да има сепаратора који могу на сат да прераде 20—200 л. крви. Тако је могуће да и један мали месар, који коље недељно само 1—2 комада стоке, искористи добијену крв, јер су ови сепаратори исто тако јевтини као и сепаратори за млеко. Када у з-емљама са напредним млекарством нема ни малог земљорадника који не би имао свој сепаратор за млеко, није претерано када кажемо да и сваки напредни и штедљиви месар и кобасичар мора да има свој сепаратор за крв. Показаћемо какву велику вредност претставља крвна беланчевина за израду и за каквоћу свих врста кобасица. Ако месари кољу на кланици, треба да се брину, да добију онај део крви или већ крвне беланчевине, који им припада по броју њихове заклане стоке. Месари и кобасичари који о томе не би водили рачуна, сами би себе штетили, јер свако неискоришћавање крви претставља губитак. Начин чувања пдазме Али и прерађену крв, тј. плазму и црвена крвна зрнца морамо добро чувати, када је не можемо одмах употребити. Најједноставнији начин за чување плазме и црвених крвних зрнаца је овај: додајмо на сваки литар текућине 26 грама кухињске соли и све то држимо на температури од 4°—5° С. Канте у којима све то држимо не смемо затварати. У таквом стању, плазму и црвена крвна зрнца можемо држати само 1 дан. А ако би била температура од 0°—2° С, могли бисмо плазму одржати свежу 5—6 дана. Али ипак је познат начин конзервирања плазме за дуже време. То се постиже када плазму држимо смрзнуту; у таквом стању може се одржати и пола године. После тога се може употребљавати за израду кобасица. Употребљавање плазме ћао додатак у кобасице Други део који смо добили сепарирањем, јесу црвена крвна тела. Ова црвена крвна тела се могу употребљавати за т. зв. крвавице, тј. крвне кобасице. Укус ових кобасица је познат, али и њихов укус се може побољшати када се у њих додаје 10% фибризоловане крви. Али од веће вредности је светла текућа прозирна маса-плазма. Када напунимо ту плазму у једно црево, па то кувамо, добићемо једну беличасту еластичну масу. Ову масу употребљавамо као додатак у меснате кобасице свих врста. Она побољшава укус и хранљиву вредност ових кобасица, а осим тога она има ту особину, да добро веже масу кобасице, а тим јој повећа издржљивост. Месар који додаје ову плазму у кобасице има још и