Opštinske novine

6

Искориш^авање животињске крви за исхрану

661

зервирање крви, могуће је- правити неким једноставним путем нпр. сушењем крвне плазме и црвених крвних зрнаца, одличну храну за стоку. Конзервирање плазме постиже се најбоље помоћу кисеоника, под притиском од 5—8 атмосфера. Исто тако зајемчила би успех угљена киселина под притиском од 2—5 атмосфера. На тај начин плазма би се очувала свежа 5 месеци. Ово конзервирање врши се на следећи начин: Плазма се држи у затвореним судовима, који издржавају одговарајући притисак атмосфера. Затим се у ове металне судове помоћу цеви уводи угљена киселина из бомби где је сабијена. По пуњењу, садржај судова треба неколико пута мућкати. Када за конзервирање употребљавамо угљену киселину, не сметашто плазма добије кисео укус. Угљена киселина полако улази у плазму и зато треба с времена на време допуњавати киселину из бомбе, да би се одржавао одређени притисак атмосфера. Директор завода за хигијену животних намирница у Берлину, професор д-р Лерхе каже о конзервирању плазме, следеће: „Да бисмо добили добру и у клицама оскудну плазму морамо при хватању и добијању крви одржавати највећу чистоћу, јер је она најважнији предуслов рада. Али ипак је и у том случају издржљивост плазме само ограничена. У хладионицама можемо плазму очувати на температури од 0°—2° С. највише 5—6 дана. Као правило важи, да се плазма мора употребити у току од 3—4 дана по изради. С обзиром на ову изванредно ограничену издржљивост, тражила су се брза средства за конзервирање плазме. Нарочито су се имала на уму хемијска средства за конзервирање, које би требало додати у плазму да би се спречио рад бактерија и онемогућило растварање. Али све супстанце које смо досада испитивали нису испуниле наше наде. Или су без икаквог дејства, или погоршавају изглед или укус плазме, или се ради о материјама које су за здравље човека сумњиве. Неке услуге ипак може да пружи кухињска со. Пошло нам је за руком да додатком нешто кухињске соли и у .исто време хлађењем одржимо крв и плазму за кратко време. Али ипак со нас не ослобађа стварних тешкоћа. Температура мржњења спречава рад бактерија. Замрзнута, могуће је да плазма издржи један или више месеца. Таква плазма у замрзлом стању се може додати маси за прављење кобасица. Али када замрзнуту масу растопимо, она се брзо раствара. Творнице и кланице које располажу машинама за замрзавање и желе да за извесно време конзервирају плазму, имају могућност да се користе методом замрзавања. Досад смо могли замрзнуту плазму одржати пола године у свежем стању, а потом од ње израђивати кобасице за кување. Исто тако, било је могуће замрзнуту плазму слати на ве-

лике даљине. Да бисмо постигли дужу издржљивост плазме, пробали смо да филтрирањем уклонимо клице из ње. Помоћу ових филтера добили смо плазму која је савршено изгледала и била је чиста и способна да издржи при хлађењу. Плазма је текла врло полако и у најбољим случајевима постигли смо, служећи се овим филтерима, 20 л. на сат. Полако се смањивала и та брзина. Мада је ово филтрирање тако корисно за плазму јер је ослобађа од клица, све прилике су досада још тешке. Можда ће се у будућности, помоћу других филтера, постићи кориснији резултати." О конзервирању, наведени научник даје следеће податке: „Испитивали смо кисеоник, угљену киселину и азотни оксидул. Додатком угљене киселине могли смо да држимо плазму 5 месеца беспрекорну, али је потребан притисак од 2 атмосфере. Азотни оксидул не може конзервирати плазму код притиска од 2—6 атмосфере. За праксу изгледа најзгодније конзервирање помоћу угљене киселине. Убеђен сам да је импрегнирање плазме угљеном киселином најбоља метода, да спречимо брзо кварење плазме. Она је лака, јевтина, нешкодљива, те није потребно никакво одобрење власти. Она не утиче штетно ни, на укус. Помоћу ње ће бити могуће да се плазма транспортира на веће даљине." Беланчевина добијена из крви има индустријску будуђност Постоји још једна могућност за конзервирање плазме, а то је сушење. То сушење може да се врши на исти начин као што се суши млеко у прашку. За то су потребне нарочите машине. Оне врше сушење на тај начин што плазма долази на ваљке који се изнутра греју врућим ваздухом или паром. Такво сушење може доћи у обзир само онда када се ради о великим количинама плазме. Не сумњамо да ће временом овај начин сушења добитии велики значај, јер ће ово служити за израду животних намирница. За сада плазма долази највише у обзир као додатак у кобасице. Али у будућности, сушење плазме ће имати велики значај за пекарство (прављење кекса, двопека итд.), за посластичаре, затим за израду разних конзерви меса, чорбе итд. Исто тако фармацеутска индустрија ће наћи у крвној плазми одличну беланчевину за израду хранљивих препарата. За све те сврхе ће бити потребна крвна плазма у таквом облику да се може добро одржати и у свако време несметано употребљавати. Сува плазма, која се тако на фабрички начин производи, сачува своју хранљиву вредност и може одмах да се у води разреди. Али напомињемо да набрајањем ових сврха, нисмо исцрпли све могућности које се отварају употреби плазме. Не сумњамо да ће у току од неколико година искоришћавање пла-