Opštinske novine

748

Београдске општин ске новине

Слиједила су многа кола возећи посланике разних држава у разним одорама са свом силом одличја по прсима. Чудом сам ое чудио, кад би каки замусани деранчић крај мене услужно запиштао: ово је конзул италијански, оно белгијски итд. Свечани опход по Београду Овај опход је имао претстављати три доба у српској држави: старо доба (за Цара Душана), доба устанка (за Карађорђа) и ново доба. I. Прво доба за Немањића је било доба српске славе и сиде Ово је доба било претстављено овако: 1.) Најприје су се појавили вијесници: а) Гласници (херолди) на коњу. Било их је шест — одјевени у старо дворско одијело. На грудима им био грб српски, а у руци заставе .цара Душана (бијели орао на црвеном пољу). б) четири гласника пјешака у одијелу Душанове тјелесне страже. И они имају на грудима српски грб, а у руци носе гласничке (херолдске) знакове. ц) Фанфаре у старом одијелу византиског кроја, како се носило у то доба, окићене ловором објављују сакупљеном народу долазак владара. д) Одред витезова — њих 20. Обучени су у одијело за борбу — једни са буздованима у руци, а други с копљима. Они су уједно царева тјелесна стража. 2.) Царска свита. а) Српска властела у сјајној властелинској одори. Има их 15, а јашу пред царем на коњггма гиздаво искићеним. б) Цар Душан и син му Урош јашу на гиздавим, огњевитим хатовима. Узде коњима држе пажеви. ц) Пажеви. Шест на броју. д) Копљаници у витешком одијелу са копљима, на којима лепршају заставе свију покрајина подложних Душану. II. Доба устанка Србин се отима из четиристогодишњег загрљаја турског, а бодри га див из Тополе Карађорђе Петровић. — То је доба приказано овако: а) Народни трубачи на коњима. б) Заставник у богатом шумадиском одијелу. Развио је велику Карађорђеву заставу. ц) Војводе из првог устанка. Највише се међу њима истиче Велики Вожд Карађорђе Петровић. Пред њим носи заставник бијело-зелену заставу. Спомињем овдје, да је готово сваки војвода био праћен својом заставом. Вриједно је поменути, да је пред Ненадовићима заставник носио црвено-бијело-плаву заставу. Крај Карађорђа најугледнији је Хајдук Вељко са својим бећарима.

У том дјелу поворке приказана је српска војска, како ое је развијала од године 1808 и 1813 па до данас. Поворку, која је претстављала друго доба, завршавали су некадашњи добровољци, који су пружили доста знатну помоћ у ратовима за ослобођење и независност и показали се јунацима у бојевима на Дрини и Моравској долини. Сад су то већином ломни, сједоглави старци, које су сви са штовањем посматрали. III. Пово доба После многих ратова и крварења настаје у Србији мирно доба. Србија се труди, да се ухвати у коло с другим просвећеним народима Европе. То су доба претстављала разна друштва као: научна удружења, пјевачке дружине, гимнастичка друштва, итд." Са овим, новим добом, завршава се поворка, према причању нашег свештеника. Међутим, не завршава се опис његова боравка у Београду. Изгледа да је он својим очима, оним очима нефизичким, које виде ствари које тек настају и које се рађају, — видео и једну визију четвртог доба. Поворка још није била завршена за њега, њему се свакако чинило да београдским улицама ступа још једна дугачка и бројна, лепо и богато искићена поворка. Поворка најновијег доба, поворка Јужних Словена окупљених под жезлом великог Краља кога су малочас крунисали. Пукли су били нови видици пред очима скјромног и сиромашног свештеника из Хрватске. Дошавши у Београд, он је вероватно осећао оно исто што осећа верник муслиман, када први пут у животу ступа после дугог и опасног марша пред црни камен у Меки. Зато ћемо га још неко време пратити у његовим импресијама и запажањима: Краљ Петар I „Бити у Риму, а не видјети папе, говорити о Београду ово и оно, а не споменути ништа о краљу српском заиста би било веома чудно. Српскога краља Петра I прате исте онакне наде као и његовога храброг дједа. Још више! Сада дозријева мисао о југословенској заједници, па се читаво Јужно Словенство нада, да ће Краљ Петар најбоље моћи да послужи тој мисли. Он је учен човјек, познаје Словене као мало ко, јер је пропутовао готово све њихове крајеве. Од славне је лозе, велик је дио свога живота проживио у најслободнијој земљи на свијету, у Швицарској, па зна поштивати не само српску слободу, већ му је и до слободе свих осталих јужних Словена. Својим досадањим радом омилио је врло народу свом. Кад је дошао, да отвори изложбу слика, поздравио је одушевљену омладину, која му је весело клицала, овим рјечима: „Здра-