Opštinske novine

Прилози за историју Београда Како оу дочекивани Руси у Београду Карађорђеве Орбије

Српски устаници дошли су у блиску везу са Русима, тек 1806 године. Од тога врешена, па све до краха њихова потхвата (1813), у Београд су долазили бројни Руси — са разним мисијама. На овом месту желимо да прикажемо како су у Београду дочекивани: поручник Илија Новокрештени, — први руски емисар код српских устаника, — царски тајни саветник Константин Константиновић Родофиникин први дипломатски претставник Русије у Кара^ ђорђевој Србији —, и најзад руски Најшлотски пешадиски пук — први руски пук који је ушао у српску престоницу. 1 Прве везе између Русије и српских устаника успоставио је генерал Михелсон преко свог изасланика поручника Илије Новокрештеног, који је, у поверљивој мисији, код Ковина преко Дунава прешао у Смедерево и одатле од Анте Протића, писара смедеревског војводе Вујице Вулићевића, одмах спроведен Карађорђу, који се у тај мах налазио у устаничком логору на Врачару. Београд се налазио још у турским рукама, — и баш се радило о последњим припремама за његово заузимање, када је Карађорђу пријављен долазак једног руског офицкра у пуној свечаној парадној униформи, са ађутантским акселбанзима... И Карађорђе и остали устаници — необично су ое много обрадовали и порукама и дару, које је Новокрештени донео устаницима, али и њему самом, као словенском брату Русу, који је заиста и имао ванредна евојства због којих је код устаника убрзо постао и цењен и вољен, назван од милоште популарним именом ,,капетан Илија." Нарочито ое морао устаницима свидети његов гест, шго је и он сам, већ други дан по своме доласку, још док се није честито ни одморио од толиког преваљеног пута, узео живог учешћа у борбама при заузимању Београда, којом је приликом и рану задобио. Он је у Београд ушао као и остали ^устаници: као добровољни борац и заслужни ослободилац. И због овако стечене заслуге а и из љубави ратника према своме „капетану Илији", њему је, убрзо по освојењу Београда, ,,од правитељства српског" додељен на ужива-

ње један конак, у коме је он живео о свом трошку, носећи се необично чудно — све до доласка Родофиникина, који га је, изгледа понајпре због сплетака митрополита Леонтија, не само склонио из Београда, него и отправио као кривца — у Сибир. 2 Као што смо видели, долазак Илије Новокрештеног, првог руског емисара у Карађорђевој Србији — био је изненадан и прошао је у ратним приликама, — баш кад се вршила опсада Београда, — без свечаног дочека. Већ тако није било када је 2 августа 1807 године дошао у Београд руски дипломата, генерал Родофиникин. По наређењу врховног вожда Кара-Ђорђа, он је дочекан још на граници Србије, кроз коју је до Београда праћен од Петра Чардаклије и Аврама Лукића. По Бата Лаки Ароенијевићу, куда је год прошао, ,,свуда је најискреније и најсјајније, по тадањем српскол? знању и оскудној мо^ућности, дочекиван и испраћан био." Најглавнији и најсвечаниш део дочека првог дипломатског претставника Русије у Србији имао је да буде у Београду, у престоници. Још док се сазнало да се Родофиникин, са својом пратњом', приближује Београду, Врховни вожд са свима другим устаничким старешинама, који су нарочито ради Родофиникиновог дочека били позвани, пошао му је у сусрет — два сата далеко од Београда. Родофиникина је дочекао и Карађорђе, и цео Правитељствујушчи совет, и војска. Тако се само владар дочекивао. Срби су Родофиникина „с неописаном радостију примили, — и клики разночили су се; „Да здравствује наш всемилостивејши заштититељ, хришћански велики цар Александер! Да здравствује његов генерал Родофиникин, наш премили гост!" После уобичајених поздрава, пуцњава пушака од многобројног народа пред Родофиникина изишавшег, и грмљава топова са града београдског, као муња, разнела је по свој Србији на све крајеве њене, општу радост. Затим су сви скупа —, и Вожд, и Совет и народ —, отпратили „премилога тоста" кроз Београд до улице где му је, још раније „наређен и приуготовљен био велики конак бив-