Opštinske novine

Слоршска Хроника

Обавезно телесно васпитање у Београду — Прва јавна вежба и освећење првог вежбалишта —

1. — Министар за физичко васпитање народа г. Душан Пантић разговара са течајевцима приликом обиласка строја. (Десно потпретседник Београдске општине г. инж. Ј1. Костић) У нашој широј јавности не зна се довољно да се и у самој Општини ради на телесном васпитању престоничке омладине. Већ пуних пет година наша Општина то чини преко свог Отсека обавезног телесног васпитања. Још од 1935 године, када се појавио и Закон о обавезном телесном васпитању, у Београду се почелс са његовим спровођењем у живот. Као и свака друга нова ствар, тахо је и овај рад још од самог почетка наилазио на многе тешкоће. Све те тешкоће су у току ових неколико година савлађиване и напредак и успех се постепено показивао. Прилике и у самој нашој престоници биле су такве да се у већини случајева нису могле мењати или побољшавати, већ се морало вршити прилагођавање овога рада самим приликама. До пре неколико година могли су успешно да напредују само соколство и клубови или удружења за поједине гране телесног вежбања — спортози који су покретани и постајали чисто приватни иницијативом. Поједини спортови и соколство постепено су освајали терен код престоничке публике и загревали је све више. Телесном васпитању се све више пажње поклањало. Поједини спортови, који раније нису ни били познати, за послед|њих неколико година су невероватно напредовали и постали популарни. Не само код млађих, него и код старијих грађана престонице увиђа се корист од телесног вежбаша и потреба за њим. Али док је једном делу наше престоничке омладине било омогућено да ое бави и овим делом васпитања, било у школама било у разним приватним клубовима или соколству, дотле је оном другом делу омла>-

дине — ваншколској омладини, то било немогуће из материјалних или пословних разлога. А и њој је овај део васпитања био потребан као насушни хлеб. Баш под таквим приликама у нашој престоници дошао је и Закон о обавезном телесном васпитању. Омладинци који су осећали љубаз и наклоност према телесном вежбању у већини случајева нису то могли остварити, јер код њихових послодаваца, није било разумевања за то. То је и био један од разлога што је још у почетку, и поред законске снаге овога подухвата, било пуно тешкоћа у епровођењу обавезног телесног васпитања у нашој престоници. Отсек обавезног телесног васпитања у свом раду морао је савлађивати и друге тешкоће чисто материјалне природе. Једно од најважнијих питања, питање сопствених просторија за вежбање — вежбалишта и вежбаоница, без којих се није могло радити, остајало је дуго нерешено. И поред великог броја школа у Београду, било је свега неколико вежбаоница — сала за телесно вежбање; летњих вежбалишта није -било, изузев неколико соколских летњих вежбалишта и спортеках игралишта, која нису изграђивана за ове сврхе, а поред тога била су заузета и претрпана. Код оваквог стања Отсек је био приморан да зими за рад својих празничних течајева корисги неколико вежбаоница у гимназиским зградама и соколским домовима, а у већем броју и обичне школске учионице. За време лета морало се радити по двориштима основних школа и по другим празним просторима, који нимало нису били погодни за овакав рад. Да би се и ови недостатци уклонили, Отсек је, уз помоћ фонда празничних течајева, у чијој се управи налазе и градски већници, приступио планском решавању, питаша вежбаоница и вежбалишта. Сама оп-

2. — Штафетно трчање 4X100 метара ка циљу