Opštinske novine
3*
Преуређење градс ког саобракаја престонице
819
Риму је на крају 1938 године било у саобраћају 10 тролејбуских линија са око 80 кола, а у целој Италији саобраћају у 14 градова око 260 тролејбуса. Израђен је план да се за светску изложбу, која ће се одржати у Риму 1942 године, успоставе укупно 36 тролејбуских линија у укупној дужини 350 километара са 1.050 тролејбуса. У колико рат не омете одржавање ове изложбе план ће се свакако и остварити. Као што се види, тролејбуски саобраћај је тако рећи на почетку свога развоја и развија се тако брзо да се са сигурношћу може тврдити да ће се ово превозно средство умножавати много брже него што је то био случај са трамвајима. Нарочито има услова за примену тролејбуса у саобраћају у оним земљама које морају увозити бензин и нафту, или имају на расположењу јевтину електричну енергију. Како ми немамо у земљи бензин и нафту, а имамо ако не најјевтинију оно бар у довољној количини електричне енергије од нашег домаћег угља, апсолутно би требало испробати и код нас на једној линији доброту и практичност овог саобраћајног средства, увелико опробаног и усвојеног од толиких градова целог света.
IV — П0ДЗЕМНИ ГРАДСКИ СА0БРАЂАЈ Пре него што завршимо ово излагање и пред.л.оге о планском уређењу градског саобраћаја Београда, рећи ћемо још неколико речи о подземном градском саобраћају (Ме1:го, И-«гипс! Баћп) у опште, и у односу на наш град. Подземни градски (електрични) саобраћај има данас само неколико највећих европских престосница са више милиона становника: Лондон, Берлин, Париз и Москва (тек ове године завршен) т.ј. градови са преко 3 милиона становника; док толики градови са преко 1 милион становника као што су: Рим, Милано, Брисел, Беч, Праг, Варшава, а затим велики градови са близу милион становника: Марсеј, Лајпциг, Дрезден, Копенхаген, Ротердам, Штокхолм, итд. итд. немају, нити намеравају скоро да га изграђују, јер захтева огромне инвестиције које се могу покрити једино даноноћним, т.ј. сталним и осигураним превозом милионског броја путника, односно вишемилионским дневним приходима. Па када сви горе наведени градови и још толико ненаведених могу да издрже свој сигурно већи и гушћи површински саобраћај, мо-
же и треба да издржи и наш Београд са својих 400.000 данашњих и рецимо кроз 10—15 година својих 800.000 становкика. Међутим то не треба да нас спречава да студирамо и ставимо у задатак млађим колегама пројектовање будуће прве линије подземног градског саобраћаја Београда, која ће кроз 15 година несумњиво имати правац: север-југ, и досервирати данашње будуПе и најгушће насељене крајеве овог .правца а то је: Калемегдап (горњи и доњи град) — Теразије—Славија—Савинац—Пашино Брдо.
V. — ПЕХ0Г0ДИШЊИ ПЛАН ЗА П0Б0ЉШАЊЕ ГРАДСК0Г САОБРАЋАЈА Најзад, на завршетку целокупног горњег излагања, износим програм набавке потребног броја саобраћајних возила за 5 наредних година, простудирано и предложено од стране Дирекције трамваја и осветљења и усвојено од Одбора г.г. већника за осветљење и саобраћај. По овоме плану и програму треба на-
бавити:
У години трамваја
аутобуса
тролејбуса
I
30
40
10
II
15
30
—
III „
15
20
—
IV „
15
10
—
V
15
10
—
Свега за 5 год.
90
110
10
и даље сваке године 10 трамваја и 10 аутобуса, за обнову и попуну саобраћајннх возила Истовремено са горњим набавкама, потребно је: 1. — Изградити нову гаражу и депо. 2. — Извршити набавку резервних делова за горња возила. 3. — Опремити и проширити радионице. 4. — Извршити допуну и дуплирање трамвајских линија. 5. — Израдити једну тролејбуску линију. 6. — Изградити потребне електричне подстанице. Све горе наведено, заједно са новим саобраћајним возилима: трамвајима, аутобусима и тролејбусима, претставља приближну вредност од 200 милиона динара. ИнЉ. Ал. М. Дојчиновић