Opštinske novine

Кратак историјат градских културних установа: Градске библиотеке и градског музеја, галерије слика и историске архиве

Укупно пет Градских културних институција налази се од данас у овом дому. Од њих две — Градска библиотека и Градски музеј — основане су пре 12 година. Дечја библиотека основана је 1931 године; Омладинска библиотека, која с Дечјом библиотеком претставља једну целину, основана је 1935. Обе су постале из Библиотеке за одрасле као њена логичка последица. Галерија слика настала је откупљивањем уметничких радова, који су у почетку улазили у састав збирки Градског музеја, а који су из године у годину постајали све многобројнији. Земунска историјска архива пренета је и припојена овим институцијама 7 септембра 1940 године. Људи, који су помогли стварању ових институција, или седе данас међу нама, или нас гледају са ових портрета око нас. Први почеци стварања и организације ових институција односе се на време кад је на челу Београдске Општине био претседник г. Милош Савчић, а потпретседник г. Д-р Милосав Стојадиновић. Универзитетски професор, сад декан Техничког факултета, г. Милан Нешић, за време док је био претседник Београдске општине, потпомагао је и подупирао њихов развој и омогућио 1931 год. да макар и у скромном саставу, буду отворене грађанству. Тешкоћа је било мкого, чак и сувише много. Једна од највећих била је у томе што установе нису имале свој дом, што су се и сувише често морале селити. Номадски начин живота претставља за овакве институције велико искушење... Велика конкуренција најразличитијих проблема из свих области многоструке и многостране комуналне политике Престонице отежавала је могућност брзог развоја ових установа. Ипак, благодарећи ранијем претседнику Београдске општине, г. Влади Илићу, откупљен је 1935 год. овај дом, намењен за смештај ових институција. Тим је био постигнут велики успех. Но тек пре неколико месеци овај Дом је и стварно уступљен овим институцијама. Откако је ударен основ градским културним институцијама 1929 па до 1940 год. протекао је известан период. Од интереса је видети какво је било посећиваше Градске библиотеке, какав развој Музеја и његових збирки, како би се и на пракси видела оправданост оснивања овог Културног дома.

Бесумње, биће пријатно бацити поглед на статистику посећивања, нарочито посећивања Библиотеке. У читаоницама Градске библиотеке, кроз дванаест година откад оне постоје, могли су се видети са задовољством наши читаоци у великом броју. Иако Библиотека није била у стању да им пружи све што су, према степену свог образовања, или према свом добу, могли тражити, ипак је она за кратко време постала једна од најпосећенијих библиотека у Престоници. До данас је кроз читаонице Градске библиотеке прошло 403.000 читалаца. Број уписаних чланова износи 11.261. Ниједно посело, ниједна приредба, већег или мањег стила, ниједна изложба књига, стална или повремена, која је у циљу ширења добре књиге приређивана у Градској библиотеци, није остала непосећена. Од сваке такве приредбе било је великих и стварних резултата. Преко „часова прича" наша су деца систематски упознавана с историјом Београда, и с оном дечјом и омладинском литературом, која им је мање позната, или за коју имају мање интереса. Симпатије грађанства и појединих културних институција и удружења према Градској библиотеци огледале су се у честим и значајним поклонима књига. Али не само Београдски грађани, него и Париска општина, Француска влада, Немачка влада — учиниле су знатне поклоне у књигама Градској библиотеци. Познати историк Београда, Виловски, назвао је једну од својих драгоцених књижица које се односе на Београд: „Метаморфозе Београда". Значај те речи иде много дубље, него што се то у обичном смислу може претпоставити. У тим речима је и трагика и величина Београда. Ратови су уништили много дирљивих споменика београдске прошлости, спречили су да многи буду уопште остварени. Али ипак ће данас наш Градски музеј, макар и скромно, пред наше очи довес1И многе момгнте из живота Београда, почињући од најстаријих па до најновијих времена, - које сасвим присно, интимно носимо у нашој души и у нашим срцима. И ту је помоћ од стране нашег грађанства била од непроцењиве вредности и значаја. Ја ћу споменути само два имена, а