Opštinske novine

880

Беог радске општинске новинб

гранама комуналних послова Савез је створио посебне стручне одељке, који се старају о постиаавању овог циља. Велике и мале сеоске општине немају организацију која би личила на Савез градова. Ипак, временом су створене две организације, које су одобрене од министра унутрашњих послова. Једна се зове Савез сеоских општина, а друга Земаљски савез општина и обласних бележника. Али обе ове организације немају право да заступају интересе својих чланова. — Проблеии градова Као и код свих градова, тако се и код мађарских градова поставља као најтеже и горуће питање комуналне политике, како довести у склад потребе града и изворе прихода. Најсложенији задатак финансијске политике од увек је био, на који начин постићи сагласност између потреба и средстава за њихово подмирење. У овом погледу постоји и код мађарских градова захтев, да им се омогући извесна слобода кретања и акције, да се учине што ј,е могуће више независним од државе у стварању средстава и извора за своје приходе. Наћи такве изворе прихода је увек најкрупнији проблем. После рата градови су били у специјалном положају, како у погледу пораста становииштва тако и у погледу незапослености, настале услед економске кризе, која је изазвала све већу потребу социјалне интервенције општине. Јавно мишљење врло енергично је тражило да „Општина дејствује" не питајући

ни чиме ни одакле ће добити средстава. Ту постоји једна граница између добре воље и схватања дужности и материјалних средстава за остварење и испуњење тих дужности. Ту долазимо на ону тачку, где се држава појављује као фактор који општину треба да разуме, помаже и прихвати. Једновремено ту се поставља и питање докле се простире дужност државе а докле општине. Нормално би било да дужност општине почиње онде где престаје дужност државе. Међутим и код мађарских а и код наших градова случај није такав. Има једна заједничка зона где су и држава и општина надлежне и позване да испуне своју дужност. У тој зони најчешће се дешава да држава тражи од општине да испуни своју дужност, не старајући се да и она сама испуни своју. Не улазећи у детаље финансијског санирања градова може се слободно рећи, да постоје два основна начина за одржавање градских финансија. Један је да држава сматра градове саставним делом своје администрације, и следствено, да их сама финансира из својих средстава. Други је, да градови буду самосталне управне јединице, са својом засебном самоуправом, али онда да држава допусти градским општинама да саме налазе изворе прихода и средства за покриће расхода. Као што се види, слика мађарских градова у погледу економском, финансијском и управно-административном не разликује се много од слике коју у том погледу пружају наши градови. Б. Л. Павловић

Са изложбе сликара-ратника: Ђура Радоњић: Српска православна капела у Земуну