Opštinske novine

Спортски догађаји

887

од загребачких функционера с обзиром да му је оедиште у Загребу и гласови се изједначују на 2:2. У том случају одлучује претседник Врховног савеза, опет Загрепчанин и предлог Хрватског савеза пролази са 3:2. Дакле, у свим спорним питањима Хрватски савез имао би већину. Какве би последице настале поводом оваквог управљања спортом јасно је свакоме. Због тога српски и словеначки савези нису никако хтели да пристану на овакву реорганизацију. Предлог српских и словеначких спортских организација заснован је на потпуно праведној и равноправној основи. Тражило се да седиште врховног савеза не буде стално у једном месту. Најбоље би било да се усвоји систем турнуса, наиме, да се седиште врховног савеза мења после одређеног рока, например после две или три године. Прве две године било би у Београду, друге две шдине у Загребу, треће две године у Љубљани. У овом случају могао би се усвојити предлог да Врховни савез има право гласа и да претседник Врховног савеза одлучује у спорним питањима. Сматра се, међутим, да је много праведније и боље да племенски савези имају по један глас и да на тај начин сами одлучују о свим проблемима. Што се тиче поделе територије, стало се на гледиште да се усвоји садашње уређење државе. Хрватски савези управљаће спортом на територији Хрватске Бановине, словеначки савези на територији Дравске Бановине, а сви остали крајеви потпали би под управу српских савеза. Ако се државно уређење реорганизује, ако се, рецимо Бановина Хрватска смањи или повећа, аутоматски би се прилагодила и спортска територија новом уређењу. На то, међутим, хрватски савези нису хтели да пристану. Реорганизација је извршена у свим спортовима сем у тениском. Наиме, једино у тениском спорту није основан Хрватски тениски савез, док су основани српски и словеначки. Југословенски тениски савез противан је реорганизацији. Функционери који воде овај савез пристају на реорганизацију али под тим условом да се прихвате сви њихови предлози. А они су такви да се продужује досадашња ситуација, т.ј. да тениски савез влада без икакве контроле и да има пуну и неограничену власт. У тениском савезу ситуација је заиста врло тешка. До оснивања српског и словеначког тениског савеза Загрепчани су имали пуну власт у тениском спорту. По правилима Југословенског тенис савеза сви чланови управе имају право гласа на скупштини, дакле исто право као и клубови. Пошто чланова управе тениског савеза има око тридесет, никада није било могућно постићи на скупштини већину, јер су чланови управе својим гласовима увек

одобравали све своје предлоге, давали сами себи разрешницу, одобравали све финансиске издатке и уопште усвајали и одбацивали предлоге према својој жељи. Пошто је наш тениски спорт достигао интернационалну класу, кроз благајну Југословенског тениског савеза прошли су за последњу деценију тешки милиони. Тај новац утрошен је. Благајнички извештаји на скупштинама били су врло нејасни и усвајани су захваљујући само већини створеној од чланова управе савеза. Помоћ је додељивана само клубовима са територије Бановине Хрватске, док српски и словеначки клубови нису имали од савеза никакве материјалне ни моралне користи. Приликом реорганизације бивши Југословенски тениски савез треба да приложи све рачуне и да пружи могућност делегатима српског и словеначког савеза да детаљно прегледају књиге и констатују да ли је финансиско пословање вршено у духу правила. До тога, међутим, није дошло и неће ни доћи редовним путем. Пошто се не може постићи споразум, племенски савези раде аутономно на својим територијама. Загрепчани, међутим, имају предност у томе што још увек држе формално бивше југословенске савезе који су пријављени међународним спортским организацијама. Пошто не могу да отежавају развој спорта у крајевима изван Бановине Хрватске, Загрепчани настоје да спрече додир српских спортиста са страним спортским екипама. Сваки покушај у том погледу они настоје да спрече. По некад успевају, а по некад не. У боксу су, на пример, доживели потпун слом своје политике, али у тенису успевају да добију забрану међународне тениске федерације за гостовање страних тениских играча у Београду и изван Бановине Хрватске. Загребчани су у својој борби бескомпромисни и необјективни. Овакав начин борбе допринео је, међутим, томе да су се српски и словеначки спортски радници здружили и да свим силама настоје да победе са својим захтевима, који су засновани на спортској правди и равноправности. Случај пливача репрезентативаца изазвао је много буке. Многи детаљи поводом овог немилог инцидента нису објављени. Данас су они познати и пружају потпуну слику како се све одиграло. Хрватски пливачки савез закључио је међународну утакмицу Хрватска-Мађарска у Сплиту. Поводом тога позвани су у репрезентацију најбољи пливачи с територије Бановине Хрватске, а исто тако и поједини рекордери изван Бановине Хрватске. Највећи део наших најбољих пливача заузео је потпуно исправно становиште да политика нема никакве везе са спортом и спортским такмичењима. Поводом тога, једна група пливача изјавила је члановима управе Хрватског