Opštinske novine

Прилози за исшориј% Београда

Први буџет у Карађорђевој Србији (Културно-историска слика из историје Србије и Београда)

Има посебног интереса, ако данас, у доба доношења државног буџета од неких 14 милијарди динара, бацимо поглед на време, прилике и људе пре 140 година и погледамо како се стварао и извршивао први буџет ослобођене Србије. Другим речима, ако погледамо, какви су у Карађорђево враме били земаљски приходи а какви расходи, и какве су онда оиле плате чиновника и војника. То спомињање прошлости изазива у нама осећање љубави и дивљења за ондашње људе, који су стварали државу скоро из ничега а били неписмени сељаци, и кад видимо како су стварали нешто ново, здраво и снажно. Из школских уџбеника наши људи стичу појам о томе како је извршен прелаз из потчињености у независност и слободу, најпре војничким а после и политичким путем. Али се мало зна и о томе како је у ослобођеној Србији извршен прелаз из финансиске и новчане потчињености султану у самостално новчано газдовање и финансирање у својој тек створеној држави. А овај прелаз може да интересује не само историчара него и наше претставнике новчане привреде, па затим и љубитеље наше историје! Да би нам слика у том погледу била што јаснија и разумљивија, ми ћемо овде укратко, на основу изворних казивања, приказати најпре какве су обавезе и какво је стање >у том погледу било пре устанка, а потом ћемо изнети како се стање створило код Срба. I. Стање под турцима Све до 1804 год. Срби су, као турски поданици, морали плаћати и давати и у новцу и у натури, тј. у производима, и ове су обавезе имали како према султану тако и према спахијама и другим властима турским. Најпре ћемо поређати давања султану, као врховном господару земље и народа, па онда и другима. 7) Султану се давало: а) арач; то је био данак узиман од сваке мушке главе, која је навршила 7 година па све до навршене 60 године, а износио је на главу по 3 гроша и 2 паре. б) порез, који је плаћала свака ожењена глава.

в) чибук (намет на дуван), који је узиман од оних који су гајили и производили дуван. Сем ових сталних прихода, султанови приходи су у Србији били и ови: г) мукаде, царска султанова или државна добра, за рачун његове цивилисте и његове породице и приходи за њих. д) државна непокретна добра (имања), као дућани и друге грађевине издавани под кирију. ђ) ђумруци (царине) и приходи са њим. е) скеле на Дунаву, Сави, Морави, Ибру, Дрини и Колубари. ж) риболов у свима рекама, 2. Џамијама се давало: Сем тога и џамије су имале своја непокретна добра, која су се звала вакупи, и са њих су прикупљали приходе и у новцу и у натури. 3. Спахијама се давало: а) главница, и то од сваке куће по два гроша. б) женидба, и то по 2 гроша за давање тескере (дозволе) за ступање у брак. в) котарина, по 2 гроша од сваког грла оне стоке коју би дотерали из другог села да се исхрани и угоји у торовима спахијина села. г) воденично, тј. грош на главу на име мељаве жита. д) казанско, давало се на име печења ракије. ђ) жировина, тј. за исхрану свиња у растовим шумама спахијиним, и то по 6—10 пара од комада. е) десетак, тј. давање у натури од усева и то: кукуруза, пшенице, овса, јечма, ситне проје, кошница, вина и баштованских усева. Ове обавезе имали су према спахијама сви Срби, само су калуђери од тога били изузети, јер су манастири плаћали спахијама на име свега тога отсеком (паушално). Мирски свештеници били су такође дужни давати у новцу и у натури (чарапе, пешкире и томе слично). 4. Читлук-сахибијама се давало: Сем редовних давања спахијама приходе су узимали и читлук-сахибије. Читлуком се звало оно село, које је, осим спахије, имало