Opštinske novine

Из београдске прошлости

ЈЕДАН ПОДАТАК О ГРАЂЕЊУ СТАРИХ ЧЕСАМА У БЕОГРДУ У „Општинским новинама", св. 7—12 за 1937 г., оппгирно је писано о старим чесмама и уопште о водоводу у Београду. За многе од тих чесама не зна ее ни приближно време кад су саграђене. Толико ое само зна да су старе. У Државној архиви, срећом, постоји један докуменат који на ово питан>е баца мало јаснију светлост. Дима чесмеџија пише кнезу Милошу 16 октобра 1823: „Будући да сам ја с прочим мајсторима чесмеџијама правио чесме у Београду и поправљао по заповссти честитог везира које дело није сасвим било довршено за живота његова. Дакле случи се и умре везир а нама чесмеџијама не плати ајлук за чесме. Так дође садањи везир Абдурахман паша у Београд на место Али паше и даде мене с прочим мајсторима призвати и каза нам да ми слободно доправимо чесме а он ће нам поштено све до паре исплатити, старо и ново. И тако ми дело окончамо и чесме направимо, што нас је 1600 гроша коштало, јер је нас 7 душа радило скоро годину дана. Ми саставимо рачун и двапут смо га представљали ч. везиру, али бадава, кад он неће да зна него предложена прошенија подере а нас без сваког изговора одпусти од себе..." Дима завршује претставку молбом да кнез подејствује те да се н>ему и друговима рачун исплати. Из Диминог писма види се да су неке чесме поправљене а иене и нове саграђе(»е у току 1822 и 1823 г. Како тачно не знамо које је чесме Дима поправљао и градио, ипак, према времену, када је то било, у обзир могу доћи само ове чесме: 1) Пред Саборном црквом; 2) Делиска; 3) Чукур чесма; 4) Мала чесма (у Душановој бр. 41); 5) Теразијска; б) Скадар чесма 7) у Граду; 8) у Душановој улици; 8) На Зеленом венцу; 9) На Сави код великих степеница; 10) Сака чесма. Од поменутих чесама, Теразиска је срушена 1859 а нова, која се сада налази у Томчидеру, довршена 1860 г. Пошто су Турци првенствено водили рачуна о евојим потребама то су првенствено поправљане и грађене чесме у крајевима где су они живели. Кад су неке чесме у току 1822 и 1823 поправљене, то значи да су оне већ и тада постојале. У ред тих чесама могу доћи озе у обзир: 1) у граду; 2) Дели|ска; 3) Чукур чесма; 4) у ул. Душановој код Св. Савског дома и данашн>ег купатила; 5) На Сави; 6) Сака чесма. Цео рад на чесмама стајао је 1600 гр. или 123 дуката у оно време. То није баш мала сума. Новац )е тада био врло скуп: дукат је вредео 12—13 гроша.

ЗГРАДА СТАРЕ УПРАВЕ ГРАДА БЕОГРАДА Испод Университетског парка, односно некадање Велике пијаце, а на углу ул. Вишњићеве и Југовићеве, још постоји зграда Управе града Београда, у којој се данас налази само кривично оделеше исте Управе. Многи и врло крупни догађаји одиграли су се у тој згради и око н>е. Многобројни управници смен>ивали су се у њој, и да је сваки оставио белешке о свом раду и догађајимја у којима је учествовао, то би данас била врло занимљива и драгоцена грађа за политичку историју Београда. Нажалост, само су тројица и то мало, оставили: Младен Жујевић, Никола Христић и Божа Маршићанин. Зграда је стара и нико не зна када је подигнута. Тип је турски и претставља кућу неког турског великаша. У тој згради Управа се налази од 1853 год. Те године, 10 априла, држава је исту за 2000 дуката купила од браће Мијаила и Илије Гарашанина. У решењу ВН. 363 од поменутог дана стоји: „Да се плац Гарашана на пијаци, до Управитељства вар. Београда са свима налазећим се бинама и зградама откупи за 2000 дуката." Са куповином те зграде ишло је врло брзо. Министарство унутрашњих дела поднело је предлог Државном савету 9 априла 1853, Савет је истог дана донео решење а кнез Александар сутрадан је то решење одобрио. Предлог Министарства гласи: „Зданије оно правителствено на пијаци у коме ово варошко управитељство постоји и обитава, тако је тескобно и за обиталиште једног правителственог надлежатељства неудобно и тако је порушенију због дуже времена старости склоно да при овим досадањим репарацијама неће моћи дуго за обиталиште реченог надлежатељства служити. Плац на коме зданије постоји, доста је тесан и несразмеран те се на њему не би могло друго зданије постројити. Но, како се до самог зданија и плаца на\ази кућа с плацем браће Мијаила и Илије Гарашанина, они су пристали да то продаду за 2000 дуката..." Пре куповине ове зграде, управа се је налазила одмах до ње, на утлу Капетан Мишине и Југовићеве а на коме простору данас се налази Антропрометриско оделење. То је била зграда на спрат, а како је изгледала, види се из следећег акта који је Магистрат упутио Државном савету 16 јула 1838: „Зграда у којој се Магистрат са полицијом налази, склона је паду и све се љуља кад ветар дув& Смрад је велики. На горњем боју су канцеларије а