Opštinske novine

ГОДИНА 59

ПОНЕДЕЉАК, 5 МАЈА 1941

БРОЈ 23

ОПШТИНСКЕ нови

ГЛАСИЛО ГРАДСКОГ ПОГЛАВАРСТВА ГРАДА БЕОГРАДА

ПРИМЕРАК 1 АИНАР УРЕДНИШТВО И АДМИНИСТРАЦИЈА: КНЕГИНВЕ ОЛГЕ 21

ИЗЛАЗИ СВАКОГ ДАНА

ВЕЛИКИ ГОВОР ВОЂЕ РДЈХА

РДТ НА Е.ДЛКДМУ ПРЕД РА1ХСТАГОМ

ВерЈнп, 4 ма]а (ДНБ) На давашн>ој сејсннап Рајхстага Вођа Рајха је прочнтао следећу изјаву владе Рајха: „Посланиин, члановн немачког Рајхстага, У времену у коме значе дела све, а речн мало, ннје моја намера да пред вас, као нзабране претставнике немачиог и*рода, излазим чешће него што је то неопходно потребно. КАКО ЈЕ ДОШЛО ДО РАТА Први п>'т обратио сам се вама у моменту избнјања рата, у треиутку када је захва.т.ујући енглеско-францускоЈ завери протиз мира пропао сваки покушај мириог решења спора с Под>ском који је нначе био сасвим могућан. Најбесавеснији људи данашњице који су, као што то већ Данас прнзнају, већ 1936 године донели одлуку да опустоше, и ако је могућно униште, Немачкн Рајх у његовој мирној изградњи за који су мислили да постаје исувнше моћан, срећно су успели да у Под>ској најзад нађу државу која је као прва била спремна да за њихове интересе и чнл.еве потегне мач. Сви моји покушаји да баш са Енглеском доће до споразума, шта више до једне трајне и пријатељске сарадње, пропали су на тај начин услед жел>е и воље једне мале клике, која је, било из мржње или из материјалних разлога, одбила сваки немачкн предлог споразума с намером која се сасвим јасно испољавала, изазвати рат под свим околностима. Водећа личност овог колико фантастичног толико и демонског плана, ма шта се десило по сваку цену добити рат, био је већ тада мистер Черчил; његови помоћници били су људи који сада образују британску владу. Најјачи, отворени и скривени потстнцај добили су ови напори из такозваних „великих демократија" с ове и оне стране Океана. У времену све већег незадовољства народа с владавинским махинацијама које нису доносиле никаквнх плодова, одговорни људи у тим земљама веровали су да могу постати господари проблема, који се иначе не могу решити, најпре посретством једног успешног рата. Иза њих налазио се велики међународни, јеврејски, банкарски, берзански и капитал ратних фабриканата, који су опет као раније наслућивали могућности једног, иако прљавог ипак великог посла. Исто као и раније били су они без скрупула спремни да за љубав свога злата жртвују крв својих народа. Тако је отпочео овај рат. Неколико недеља касније, држава као прва која се дала лакомислено упрегнути У интересе финансијског капитала ових ратних хушкача, била је тучена и уништена. Ја сам сматрао да сам под овим околностима према нашем сопственом немачком народу као и безбројним по себи пристојним и недужним људима у свету, дужан да поново апелујем на увиђавност в савест осталих државника. 6 октобра 1939 године, опет сам констатовао ла Неначка није тражила ништа ни од Енглеске ни од Француске, и да неће да тражи, да је настављање рата неразумност, да пре свега ужасне последице модерног оружја, кад оно Једном ступи у акциЈу, морају уништити велике области. Ја сам опоменуо да се не употребљава тешка и далекометна артилериЈа протнв цивилних неста. у сазнању, да услед тога може доћи до обостраног разарања широких области. Ја сам пре свега указао на то да ће употреба ваздухопловства са њеним послединама проузроковати уништење свега онога што Је изграђено кроз векове мучним радом, као и културне вредности Европе. Али исто као што Је моЈ апел 1 септембра 1939 годнне остао узалудан, тако исто и оваЈ апел наишао Је на готово огорчено олбиЈање. Британски ратни хушкачи и ЈевреЈско-капиталистички људи из позадине за моЈ апел хуманости нису нашли никакво друго обЈашњење већ претпоставку немачке слабости. НОРВЕШКА, ХОЛАНДИЈА, БЕ/1ГИЈА И — ФРАНЦУСКА Народи у Енглеској и Француској убећиеани су да Немачка држти у очекивању обрачуна упролеће 1940 године и да би из

стража пред претстоДОим уништењем радо закључила мир. Изјааљивало се пак да до једног таквог мира не 6и смело доћи ни под каквим околностима све дотле док Немачки Рајх не буде уништен, а немачки народ тако тучен и осиромашен, док наЈзад не дођс до поп»скиж кухиња својих противника да ту измоли нешто за јело. Већ тада почела Је норвешка влада, заслеплгена гвозденом логиком пророчанства мистера Черчила, да се игра мишљу Једне британске инвазиЈе, како би толеришуКи

запоседање норвешких пристаништа и шеедске рударске области придонела уништењу Немачке. Г.г. Черчил и Пол Рено били су тако уверени у успех свог новог подухвата да су мислили да, било из лакомислености или пак услед дејства алкохола, своје намере не морају више тајити. Благодарећи овој брбљивости оба господина сазнала је тада немачка влада за планове сковане против Рајха, а немачки народ можда добио тиме одлучујући противударац у овом рату. Јер британски подухват у Норвешкој био је без сумње најопаснија акција за Рајх . Неколико недеља касније ова опасност била је отклоњена. Један од наЈсмелијих подухвата који познаје ратна историја свих времена, онемогућио је напад енглеских и француских армија уперен у десни бок нашег одбранбеног фронта. Овај тако успешни немачки противнапад имао Је за последице такво снажење позициЈа Немачке у Европи, које се са стратешког гледишта не могу довољно ни оценити. Одмах после пропасти овог плана отпочео Је појачани притисак енглеских ратних хушкача на Бслгију и Холандију. Овде Је био цил>, после неуспелог подухвата у циљу онемогуКења довоза руде, увршћењем Белгије и ХоландиЈе у противнике Рајха, створити фронт на Рајни и на тај начин угрозити и искључити оне државе које прерађују РУДУДесетог маја прошле годиие отпочела је можда најзначајниЈа борба цепокупне немачке историје уопште. За неколико дана пробијени су непријатељски фронтови и на тај начин створена претпоставка за ону операцију која |е довела до најве^е битке уништења у светској историЈи. Тако је дошло до слома Француске. Белгија и Холандија су запоседнуте, британски одреди растурени, тучени и без оружја налустили су европски континент. На дан 19 јула 1940 годиие сазвао сам по трећи пут не-

мачки Рајхстаг да му поднесем онај велики извешта) кога се ви још увек сећате, који Је одговарао величини догађаја. Али Ја сам и тај сазив искористио да свет још једном оломенвм на мир. Том пркликом нисам оставио нимало сумње да су моје наде у овом логледу, на основу искуства, сасвим незнатне. Јер људи који су хтели овај рат нису, разуме се, радили ни из каквог идеалног убеђења. Иза њих налазила се као погонска снага јеврејски капитализам с којим су оне повезане и коме су обавезне. Јер инвестиране милијарде ових ратних интересената захтевале су амортизације и профит. Услед тога није их уплашило дуго трајање рата, напротив, они су то и желели, јер овом ка.■италу потребно је у форми инвестиција у фабрикама и машинама времена за производњу а још више за постигнуће добитака. Овим јеврејско-демократским интересентима услед тога, ве& унапред, ништа није одвратније него помисао да би један аг.ел на разум народа можда још у посг.едњем минуту могао прекинути рат и учинити крај даљем проливању крви, што би ограничило профите њихових инвестираних милиЈарди. Онако како сам тада наслутио и прорекао, тако се и десило. РЂАВО ПРОТУМАЧЕН АПЕЛ ЗА Л1ИР Мој апел за мир протумачен је као знак страха и кукавичлука. Европскнм и америчким ратним хушкачима пошло Је за руком да поново ^амраче ЗЈЦЈавн разум шнрокнх маса које не могу имагн ннкакве користи од овог рата, и лажним истицањем новнх нада помоћу Јавног мишљења диригованог од стране њнхове штампе, народима Је поново истакнута обавеза за продужење борбе. Исто тако и моје опомене против упогребе ноћног бомбардовања циаилног становништва које Је пропагирао господин Черчил, протумачене су као знак немачке слабости. Овај најкрвавијн дилетант историје свих времена озбиљно је веровао да уздржљивост немачког ваздухопловства која Је траЈала месецима, сме протумачити само као доказ њене неспособности да лети ноћу. Тако је овај човек преко својнх плаћених пискарала енглеском народу месецима сервирао лажн да је само британско ваздухопловство Једино у стању да на тај начин води рат и да се тиме нашло средство да се безобзирном борбом енглеског ваздухопловства против немачког цивилног становништва заједно са блокадом глади Рајх принуди на капитулациЈу. Ја сам управо услед тога увек опомињао, и то више од три и по месеца. Али што ове опомене нису имале никаквог утнска на господнна Черчила, не чудим се. Шта значе за овог човека жнвотн других људи? Шта значи за њега култура? Шта велике грађевине? Он Је чак на почетку рата рекао да он хоће да нма свој рат, па било то и по цену да се градовн Енглеске претворе у пепео и рушевине. Он Је тај рат и добио. МоЈе уверавање да ћемо у извесном тренутку иа сваку бомбу, ако то буде потребно, нредузетн сто пут већу одмазду, ниЈе могло побудитн овог човека да ма н за тренутак разинслн о злочиначкоЈ страни своје акциЈе. Он изЈављуЈе да га то не тишти. Шта више, он чак уверава, да га Је и брнтански народ после таквих бомбардерских напада посматрао управо са једном челичном веселошћу, тако да се он увек наново охрабрен, враћао у Лондон! Може бити да је г. Черчнл у своЈоЈ по себн чврстој одлуци да рат води даље на овај начнн, поново охрабрен. Ми пак ништа мање решени да н убудуће на сваку бомбу, ако Је потребно, одговоримо са стотннама, и то дотле док се британски народ не ослободи овог злочннца и његових метода. Ако г. Черчил верује с времена на време да снагу и убедљивост свог начина рата мора да поЈача пропагандои, мн смо спремни да најзад и на оваЈ начин отпочнемо рат. Апел овог лудака и његових трабаната немачком народу поводом првог маЈа, да ме напусти, може се обЈаснити нли извесним паралитнчким обољењем или пак безумношћу Једног пиЈанице. Као последица ове абнормалне Ј^шевне конституције може се протумачити и одлука да се Балкан претворн у ратно поприште. Као неки безумник оваЈ човек већ пет годнна трчи кроз Европу и тражн макар нешто што би могло горети. На жалост, увек се налазе плаћени елементн коЈи овом међународнои паликући отварају врата своЈих земаља. Пошто Је у току зиме успео да британском народу облаком тврђења и обмаиа наметне мишљење као да Је Немачки РаЈх изнурен ратом прошле године потпуно на крају своје снаге, сматрао се он тада обавезним, да би избегао сазнање истнне, да створи Једну нову Европу. Вратио се при том оном проЈекту коЈи Је већ ујесен 1939 и упролеће 1940 имао пред очима. ДА СЕ ОД БАЛКАНА НАПРАВИ НОВО ПОПРИШТЕ РАТА Ви се сећате, чланови Немачког Рајхстага, објављених докумената из Ла Шаритеа, у којима је откривен покушај да се век у зиму 1939 40 од Балкана направи ново ратно поприште. Главни аранжери тога потхвата били су тада гј. Черчил, Халифакс, Даладје, Пол Рено, генерал Веган и гснерал Гамлен. Како се из ових аката видело, рачунало се с могућношћу да се у случају успеха овог атентата против мира на Југоистоку Европе може мобилисати око 100 дивизија за интересе Енглеске. Нагли слом у мају и јуну прошле године отстранио је привремено ове планове. Али већ ујесеи прсшле године почео Је г. Черчил поново да овај проблем уноси у област својих планова. Што је овај покушај постао сада тежи, било је то због тога што је у међувремену и на Балкану настала промена, кад је променом у РумуниЈи ова држава дефинитивно отпала од Енглеске. Нова РумуниЈа под воћством генерала Антонеска повела је искључиво румунску политику без обзира на наде британских ратних интереса. Притом се морало рачунати и са држањем Немачке. Када данас говорим о овом питању, желим да прво дам кратак приказ циљееа немачке политике према Балкану, каква ми је била пред очима и какву смо се трудили да постигнемо: 1] Немачки Рајх није заступао на Балкану — већ годинама — никакве територијалне нити себичне политичке интересе, то јест Немачки Рајх у питањима територијалних проблема и унутрашњих односа у овим државама није био заинтересован ни из каквих егоистичких разлога. 2] Немачки Рајх се трудио да баш са тим државама буде везан уским привредним оезама и да њих продуби. Али то ниЈе лежало само у интересу Рајжа, него и у интересу ових земаља. Јер: ако се игде народне привреде двају трговачких партнера паметно допуњују, то је случај измебалканских држава и Немачке. Немачка Је индустриска држава и њој су потребне животне намирнице и сировине. Балканске државе су пољопривредне области које имају сировина, а којима су потребни индустриски продукти. Самим тим пружала се могућност необично плодног изграђивања међусобних привредних односа. Кад су енглески или чак и амерички кругови у томе хтели да утврде неоправдано продирање Немачке кроз Балкан, то је било колико глупо толико и безобразно уображење. Јер свака држава своЈу ће привредну политику изграђивати по својим народним интересима, а не по интересима туђих јеврејско-демократских , капиталиста коЈи немају корена. Како Енглеска тако и Америка могу да се у овим областима појаве у најбољем случају као продавци. али никада као купци. Личи међутим самс национално-привредноЈ ограничености капиталистичких демократа да уображавсју како дуже времена могу постојати државе ноје су обавезне да иупују код некога код кога нити желе нити могу куповати. НЕМАЧКА И БАЛКАНСКЕ ДРЖАВЕ Немачка није само продавала балканским државама, него је ту бнла и највећи купац, и то најсталннЈн н наЈсолнд-