Opštinske novine

Страна 2

„ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ'

БроЈ 29

Идузије и стварност

Илузије су давале правац југословенској политици. Ми смо веровали у Малу Аитанту, а њену смо илузорност приметилн тек приликом првих трзавица са једним моћним суседом — онда нам је ускратила подршку једна земља тог тројног савеза. Полагали смо наде у Балкански споразум, а он је нестао као мехур од сапуна. Чврсто смо веровали у моћ женевских мудраца и зато смо се умешали у санкције. Нас су том приликом лепо изиграли, али ми то нисмо прозрели. Били смо толико слепи да смо превидели васкрс немачке моћи, јер нисмо гледали у очи стварности, него смо слатко дремали под усахнулим версајским стаблом. А кад смо ту нову стварну снагу увндели, опет смо пошли за једном илузијом: нама се чинило да је ланац који је Француска ковала око Рајха био неодољиво чврст. Аустриски беочуг тог ланца испао је, а затим се сав ланац претворио у прах. Онда се у нашим душама појавила нада у помоћ Москве. Чињенице нас нису поколебале у тој нади: судбина Литве, Чехословачке, Пољске није пољуљала нашу веру у словенофилство Москве; ток догађаја у Бугаској није поколебао наше убеђење у то да се Москва активно интересује балканским питањем. Неосноване наде, неразумљиве маште руководиле су нас у данима када су осећање стварности и памет требали да буду наши пилоти на узбурканом мору светске политике. Веровали смо најпростијим пропагандним фалсификатима, јер су они хранили наше илузије. Више смо веровали анонимним и лажљивим летцима под циничним насловом „Истина", него званичним саопштењима ДНБ. Веровали смо шапату да су вође Рајха већ пренели своје капитале у иностранство и нисмо веровали саопштењима да се Енглеска гуши у омчи контра-блокаде. Веровали смо да су три британска авиона потпуно демолирала Крупову фабричну варош и нисмо хтели да верујемо да су три стотине немачких ваздухоплова нанели велику штету Ковентриу. Један новинарски шарлатан Брук могао је да опије целу варош измишљеним саопштењем о револуцијн у Италији, а стотине паметних и поштених људи нису били у стању да створе трезвен појам о неодољивој моћи Немачке и њених савезника. Илузије су владале нама и логика је била немоћна против тих отровних илузија. У току деветнаест месеци рата Велика Британија је кукавички преварила свакога који је стао на њену страну. Логично је било мислити да ће то исто чинити и у двадесетом месецу. Али ми ступамо у рат у нади да баш нас неће преварити. Илузије, илузије, илузије! И сада још има људи, који нису у стању да виде стварност, јер пред очима имају маглу илузија. Има људи који ни сада нису у стању да предвиде на чијој ће страни бити победа у садашњем рату: њима недостаје осећај стварности. Међутим логика догађаја који су се одиграли од септембра 1939 године води неоспорном закључку да ће Немачка победити у борби. Не постоји сада копнена оружана сила — доле илузије! — која би могла да се такмичи против немачке војске, многобројне, одушевљене, организоване, снабдевене, веште у операцијама најсавршенијег стила. Неко искрцавање британских трупа или евентуално америчких (ако Сједињене Америчке Државе успеју да их створе до завршетка рата) на европској обали не може имати успеха: операциско маневрисање на точковима је сада брже од транспортовања бродовима, те ће немачко-италијанске армије збацити у море свакога ко долази преко мора. Наш је континент у рукама армија осовина. Тиме је завршена прва, најодлучнија фаза рата. Са-

да наступа друга фаза — колонијална, у којој државе тројног пакта имају једно велико преимућство: на њиховој ће страни бити панарабски покрет, бурски, индуски, као и други покрети народа и племена ситих британске колонијалне политике. Обезбедивши својим победама стратегиске положаје у Западној и Југо-источној Европи, Рајх може са пуном енергијом преузети операције — и то највећег замаха у источном правцу ради уништења британског утицаја у Азији. Тамо су британски одбранбени положаји још слабији од изгубљених европских. Удаљењем рата од Европе, Берлин и Рим добили су могућност да посвете пуну пажњу економској сфери рата: стварање континенталне аутархије није више ствар ратне среће него организације. Један народ који је за неколико година претворио своју слабост створену версајским диктатом, у снагу којој се цео свет диви, тај народ моћи ће да победи у економском супарништву и да убије илузорни британски адут — економску моћ. Та економска моћ је већ у критичном стању, јер рат над острвима и на океану руши брже него што руши градове и потапа конвоје. Британска Острва изгубила су већ значај истуреног узлетишта за бомбардовање Европе, јер немачка надмоћност у ваздуху онемогућује веће енглеске ваздушне операције офанзивног карактера. И у овом смислу рат се удаљује од Европе. Атлански Океан постао је фронт рата; јер је Европски рат завршен, а борба је добила обличје рата између континената. У међуконтиненталном рату минималне су шансе Англосакса, јер они не могу ефикасно напасти оружјем евроазиски блок а не могу га савладати нр економски. Стари Свет не зависи економски од Новога, а зависност од зеленашке Велике Британије укинута је немачким мачем. Тај мач убрзава процес распадања Велике Британије, који се испољио на дан Отавске конференције. Тројном Савезу је суђено да победи. Никад још у историји света није изостала победа оних који одушевљено носе човечанству нове идеје, који руше паучинасте мреже на гнездима старих, иструлелих идеала. Историски је неминовно да у борби Старог и Новог Света победи Стари Свет јер је он носилац Новог Поретка, нових социјалних идеала. Ово треба схватити и одбацити све илузије претходних година европског живота и претходних месеци рата. Као што географски не може Србија да буде искључена из европског континента, тако исто и економски и политички не можемо ван изградње Новог Поретка, ван сарадње са победиоцима европске фазе рата, са неминовним победиоцима рата. Морамо увидети стварност и искрено стати на страну стварности. Е. М.

План за операције на Западу дело је правог ратннчког гени ја Вође Рајха, каже г.Хирл

Берлин, 10 маја (ДНБ) У вези са прославом дана када је почео немачки напад на Западу, вођ фронта рада Рајха г. Хнрл објављује расматрања о стратешким плановима офанзиве 1940. I. Хирл, који је у Светском рату био начелник генералштаба једног армиског корпуса, констатује да је Вођа Рајха присилио непрнјатеља на капитулацију познајући добро доктрнне ратне историје. Основна мисао познатог „Шлифеновог плана" је била: заобилажење тврђавског фронта Верден — Белфор кроз Белгију, концентрацнја главних немачких снага у густо насељеном делу северног крила, издејствовање одлуке широким заобухватањем непрнјатељског левог крила. „Непријате .Ђским генералштабовнма, пише г. Хирл, Шлифенов план и његова оцена у ратној историји — после Светског рата — бно је наравно познат. Изгледа да је ово познавање имало сада пресудног ушцаја на одлуке непријатељског врховиог воћства у 1940 годнни. Очевндно се очекивало да ће главни немачки напад, са свом својом тежнном н снагом бити на северном крилу. Груписање непријатељских снага, — тежиште на левој страни, на обали Канала наслоњено лево крило, концентрација најбољих дивизија на овом месту и скоро свих моторизованих јединица, — све то даје разлога закључку да је непрнјатељ стварно сматрао да ће Немцн поступити по неком обновљеном Шлифеновом плану. Непријатељско воћство дошло је до овог уверења и услед вести које је воћство немачке војске пустило да падну у руке непријатељске обавештајне службе, како би непријатељ тиме био заваран. Јер, у пролеће 1940, Воћа Рајха је био одлучио да баш сасвим друкчије поступи." Г. Хирл указује затим на то да главна тачка немачког наступања није била, као код Шлифена, на северном крилу, него баш у средњој групи војске. Операциона

идеја Воће Рајха није била „обухватање непријатељског левог крила", него продор између Намнра и северних ограиака Аргона у правцу Горње Соме. „Вођа Рајха је прихватио овај закључак", пише г. Хирл, „пошто је било изгледа да ће тим поступком непријатељ бити изненађен и погођен на најбољи начин. Што је то успело, треба захвалити изненадном прелазу преко Масе, које је Вођа Рајха имао у виду, с тим да непријатељ буде принуђен да се повуче у предео око Седана, те тако да се пробије знатно слабије нзграђен део Мажиновљеве лнније западно од Монмедиа. Тако је непријатељско лево крило било притешњено уз обалу и потучено, не могавши да изведе своје предвиђено наступање ка Белгији. Г. Хирл примећује још да је непријатељско врховно воћство било потпуно изненађено операционим поступком Вође Рајха, па закључујући констатује да се овај поступак није ослањао на Шлифенов план или на „доктрину Канеа", још мање на неке друге теорије, него је производ савршеног ствараоца, правога ратничког генија Вође Рајха, који је одвео немачку војску до најсјајније победе у њеној славној историји. Превасходно, Вођа Рајха је увидео све већи значај мотора у рату, како у ваздуху, тако и на земљи, студирајући брижљиво сва преимућства његове употребе у наоружању и вођењу војне силе. Тако је Он и у области ратне вештине, каже г. Хирл, деловао револуционарно. Балкааска војна била је за осовину нзванредно успсшна, а за Енглеску поражавајућа епизода

Милано, 10 маја (ДНБ) Часопис „Релацнони Интернационали" у свом броју од 10 маја доноси чланак о окончању похода на Балкан и том приликом чини извесне значајне констатације. Дуги и исцрпни говор Вође Рајха, вели овај часопис, који је орган Завода за проучавање међународне политике, дао је тачну слику дипломатске предисторије и војничког развоја овог похода. Али тај говор је пре свега дао непобитне доказе о трагнчној одговорности лондонских управљача баш у овој фази рата, у фази за коју су противници Немачке били рекли да ће то бити одлучујућа мена, док је у ствари та војна била само епизода, додуше епизода за осовину изванредно успешна, а за Енглеску поражавајућа. Као и све досадашње епизоде овога рата — и као све оне које још има да наиђу — завршена ј |е новим јасним и непобитним доказом над моћности осовине. Затим се у чланку вели: „Успут јављале су се поуке, кори сти и нове могућности за акцију

Извештај италијанске Врховне команде

Рим, 10 маја (ДНБ) Штаб Врховне команде саопштава: Немачки авиони налали су непријатељске поморске јединице јужно од Малте. Том приликом потопљена је једна подморница, а оштећена једна торпедњача. У Северној Африци италијансконемачке моторизоване трупе извршиле су успешне потхвате на солумском фронту. Код Тобрука је владала артилеријска делатност. Непри.јатељ је извршио ваздушни поход на Дерну. На Јегејском Мору посели смо острва Андрос, Тинос и Термију, која припадају групи Киклада. У Источној Африци на свим отсецима се наставља жилави отпор наших трупа и поред све јачег притиска британских трупа које су упале.

У ноћи од 7 до 8 о. м. одбили смо на отсеку код Алагиа напад бројно јаких индијских одреда. Наша противавионска артилерида оборила је код Алагиа један авион типа Глостер. Инциденти у Гибралтару Мадрид, 10 маја (ДНБ) Јуче је напустио Гибралтар први брод с лицима која се морају евакуисати. Притом је дошло до крвавих инцидената, јер су многи оклевали да напусте Гибралтар. Три лица су тешко рањена док је 18ухапшено. Узбуна је добила такав опсег да су власти морале обуставити даљу евакуацију. Услед ових инцидената, приликом преузимања дужности од стране новог гувернера у Гибралтару, лорда Горта, нису одржане никакве нарочите свечаности. Лорд Горт преузео је дужност око 11 часова пре подне, док су јачи полициски одредн чувалн пристаниште и пристаништа постројења.

које се могу реземирати овако: Немачка и Италија, као и пријатељске и савезничке државе Бугарска и Мађарска, дошле су до могућности да историјске захтеве доведу у склад са својим политичким и привредним интересима животне важности и уједно да остваре правичније преуређење тога дела Европе. „Енглезн, већ отерани из Северне Европе, сад су занавек потиснути и са Југоистока". У даљем току чланка вели се да је Енглеска чнтавим низом болних искустава морала да се увери да је чека сигуран и неизбежан пораз, гдегод покушава да се мери са војскама сила осовине. А силе осовине, каже се даље, и опет су доказале да имају не само вољу него и потребну снагу да сачувају своју надмоћност до коначне победе. Уз то, оне сад имају нове стратешке позиције које допуштају потпуно нов развој операција на Средоземном Мору и на Блиском Истоку. Имају потпуну слободу иницијативе и могу своје снаге да концентришу на свим тачкама за које сматрају да су најподесније за даље успешно вођење рата. На крају чланка се вели да је после балканске војне очигледно да силе осовине, непобедиве оружјем, немају разлога да зазиру ни о* каквих покушаја блокаде. Телеграм г. Суњера Дучеу Рим, 10 маја (ДНБ) Дуче је примно следећи телеграм од шпанског министра спољних послова г. Серана Суњера: „Поводом петогодишњице оспивања Империје помоћу вашег генија, подносим вам, Дуче, моје најискреније жеље, моју оданост и моје непроменљиво пријатељство за ваш народ, радостан због последњмх победа и наде у нову Европу, у којој ће марширатм фаланга на страни фашизма и националсоцијалнзма ".