Opštinske novine

ГОДИНА 59

НЕДЕЉА, 18 МАЈА 1941

БРОЈ 36

ДНЕВНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ ГРАДА БЕОГРАДА

УРЕДНИШ ГВО И АДМИНИСТРАЦИЈА: КНЕГИЊЕ ОЛГЕ 21

ПРИМЕРАК 1 ДИНАР

Велики успех Немачког афричког корпуса

П^тем Дарлана

Пут адмирала Дарлана у Берлин Вођи Рајха треба сматрати догађајем огромне важности. У недостатку вести о резултатима те нсториске аудиенције — што је иначе разумлжво — морамо да се ограничимо процењивањем веродостојности нагађања страних радиоагенција, које износе разне верзнје. Нема ништа невероватног у претпоставци да се у Берлину решавало и о даљој улози француског колонијалног царства. Генерал де Гол са својом шаком „слободних Француза" (и француских јевреја) увукао је извесне француске колоније у рат на страни Велике Британије и ставио је несрећне урођенике тих колонија у службу британскога министарства војске. Додуше он није успео да формира неке веће одреде, а учешће у рату формираних одреда било је прилично безначајно: један неуспели напад на оазу Мурзук, операција код оазе Куфра, симболично учешће у Вавеловој офанзиви у Киренаики и неколико летова појединих авијатичара над Грчком. Војни значај де-Головог рада је минималан, али пблитички значај је много већи: уколико је један део француског прекоморског царства увучен у рат на страни Велике Британије, утолико је правично и са моралног гледишта оправдано да Немачка искористи француске колонијалне територије, ако се појави потреба, за извесне ратне подухвате. Не можемо тврдити да се та потреба већ појавила, али чињеница да се рат одмакао од Европе води закључку да поједине тачке на суседним континентима могу да буду сада интересантне за операције, које су, изгледа, на реду или, које могу доћи на ред. Одузимање Енглезима западног и источног базена Средоземнога Мора, проширење операција у правцу Суецког Канала, додавање горива ватри, која је букнула у Арабији — то су стратегиски задаци, о којима већ одавно пише страна — непријател>ска и неутрална — штампа. За решавање тнх задатака интересантне су неке тачке, које би могле да буду узлетишта за осовинску авијацију, а које би Француска могла да стави на располагање ратујуће Европе. Такве верзије круже у иностранству. Да ли су тачне, то се, наравно, не зна. А да су логичне, то је очигледно: за време рата не може бити споразума двеју влада у коме не би било споменуто и даље вођење рата. Војно-стратегиски значај Дарла■овог пута у Берлин не можемо још проценити у целој његовој опсежности, али сам пут је доказ да је Француска најзад пошла правцем искрене сарадње са Рајхом. И у том погледу је значајно да је баш адмирал Дарлан кренуо за Берлин. Побеђена француска армија је морала да преда све своје наоружање победиоцима. Непобеђеној француској морнарици дато је (према условима примирја) почасно право да сачува оружје и дато је обећање да њени бродови неће

Бекство дивизија генерала Вавела

бити употребљени на страни иобедиоца. Кад су Енглези, да би оправдали сраман напад код Орана, проширили верзије да Рајх неће одржати дату реч, онда се у Француској говорило да ће адмирал Дарлан пре потопити флоту него ставити у службу Рајха. Тако је адмирал Дарлан постао за Французе чувар националне части и симбол једног правца по.титике. Политика кокетирања са Северном Америком, политика одупирања току догађаја, који су стварале немачке победе на простору целе Европе, политика пасивне резистенције против искрене сарадње са Немачком, политика бесконачних, саботажних шетњи Виши—Париз, политика иза које је стојала прикривена нада у коначну победу англо-сакса — ту политику у очима Француза и скоро целога света симболизирао је (погрешно или тачно) адмирал Дарлан. А сада тај исти адмирал иде у Бер.тин ради успостављања новог правца државног живота Француске. Баш сада, кад је понова почела ажиотажа око уласка Америке у рат, кад је почела гадна спекулација око Хесовог случаја, баш сада Француска је увидела да нема више места неодлучности, да нема више места, тако рећи, „побеђеној неутралности". У садашње време не вреди бити топал — или врућ или хладан. Средине нема. Француска је то увидела после девет месеци колебања. Девет месеци је изгубљено за конструктиван живот. Изгубљен је и један део поверења Рајха у искреност Француза. Ово је резултат подземних сила, које су увукле Француску у рат, које су тај рат изгубиле и које су мучки продуживале борбу у виду саботаже против Новог поретка. Искуство Француске треба да искористимо. Треба сместа да увидимо да њен пут у цик-цак није био ни паметан, ни племенит. Постоји само један пут: треба признати да су нас Британци провоцирали на рат, а да је Немачка нудила пријатељство. Треба признати да смо сви криви за тај рат (највећа је малодушност бацати сву кривицу на оне, који су побегли) и треба да сви станемо на пут искрене сарадње са Осовином у циљу стварања нове Европе, Европе права и правичности. Од пре неколико дана у јавност су бачене лозинке „Ред и рад", „Ред и мир". Кажу да је то програм Нове Србије. То је дарлани зам, то је грешка пред садашношћу и пред будућношћу народа. У тим лозинкама има само један део програма, јер је циљ нашег новог државног живота стварање народне Србије, Србије слоге, Србије права, Србије стваралачког живота. Не смемо ту Србију замислити у саставу прекоморских континената и у окриљу прекоморских царстава. Ми смо саставан део Европе и мо рамо да се осећамо творцима Нове Европе, сарадницима других народа, који су тај велики посао започели и који су се том послу придружили. Е. М.

^ЈЛпнпшнпшипишпипииппнппппнп*'

Солум и Капуцо у немачким рукама Педесет хиљада тона енглеског бродобља потопљено

Немачке моторизоване колоне на афричким друмовима

Берлин, 17 маја (ДНБ) Врховна команда државне оружане силе саопштава: Једна подморница којом командује поручник бојног брода г. Шеве, јавља да је потопила пет британских трговачких бродова са укупно 33.612 тона. Бомбардери уништили су у водама источно од Шкотске и северозападно од Ирске три наоружана непријатељска трговачка брода са укупно 16.000 тона и постигли су пуне поготке бомбама на два друга брода. Ноћас су одреди бомбардера неколико сати са добрим дејством нападали предузећа индустрије наоружања и предузећа која служе исхрани у једном граду Средње Енглеске. Том приликом оборен је над непријатељским земљиштем један британски авион. Бомбардери и ловачки авиони бомбардовали су по дану и по ноћи брнтанске аеродроме, међу којима је нарочито успешно тучен аеродром Хаукингс. На аеродрому Сент-Евалу изазвана је тешка штета поготцима по хангарима, становима и на маневарском земљишту. Поморска артилерија отворила је ватру на непријатељске бродове ко ји су покушали да се приближе обали Канала Ла Манш и прннудила их је да се врате. У Северној Африци извиђачке јединице Немачког афрнчког одреда извршиле су успешне потхва те код Тобрука и привеле су известан број заробљеника. Разорена су двоја борна кола. Смелим противнападом поново су одбачене у нравцу Истока британске снаге које су биле продрле у Солум и у утврђење Капуцо. Солум и утврђење Капуцо, као н свн ранији положаји поново се налазе у рукама Немачког афричког одреда. Немачки бомбардери са добрим су ре-

зултатом учествовали у борбама код Солума и Тобрука. У области Средоземног Мора, јединице немачког војног ваздухопловства у току ноћи од 15 до 16 маја и у току јучерашњег дана у више махова су с успехом нападале аеродроме и лучка постројења на острву Малти. Ноћас је непријатељ слабијим снагама без икаквог смишљеног циља избацио известан број разорних и запаљивих бомби по Западној Немачкој. Изузимајући неко мање индустријско предузеће нису погођени никакви објекти од важности за ратну привреду. Ноћни ловци и поморска артилерија оборили су два британска авиона која су учествовала у овом нападу. Енглески бојни брод »Ринаун« тешко оштеђен Берлин, 17 маја (ДНБ) Британскн дреднот „Ринаун", како јавјавља амернчка новннска агенција „Асошјетед прес", стигао је оштећен у Гибралтар. Поменути брод довукао је у луку један разарач, по чему се иоже закл>учити да је тешко оштећен. „Ринаун" био је у саставу британског поморског одреда на који су италијански торпедни авиони пре неколнко дана у водаиа Сарднннје извршилн жесток и успешан иапад. „Рннаун" јесте брод у свему нстог типа као и „Репјулз" који је у јесен 1939 годнне у луци Скапа Фло погођен торпедом и тешко оштећен. Пре годнну дана и „Ринаун" Је већ једном. за време норвешког похода, у борби са неиачкнм линнјскнм бродов|»ма тешко оштећен топовским зрншма, па је иорао провестш неколико месеци у Цоку радн оправке. Овај велики брод саграћеа је у целом свету позпатом енглеском бродоградилишту Браун ■ Компанија у Глазгову, чија су постројења праликом велвких вапада немачког војног ваздухопловства на обдаст Клајда у току последњнх недеља увелнно разорама.