Opštinske novine

Број 39

„ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ'

Страна 3

Како је телесна гарда Адолфа Хитлера заузела Патрас Сензацноални нзвештлј Шварц ван Берка у лнсту »Дас Рајх-

СМЕЛИ ПОДВИГ НА КОРИНТСКОМ ЗАЛИВУ Цео одред немиран је као н његов командант. Ову ноћ, прву носле осамнаест ненроспаваних, дат је одмор. Легло се како тако, па ипак се изјутра пробудило и мислило да је тај одмор био само леп сан... Већ у подне пролетеше редовима командантове речн: „Iоњење! Корннтски залнв! Пелопонез!' Бнло је то у Јањини, на северу, далеко у Епиру. Грци, растурени, без оружја, које оставл»ају свуда по путу, журе кућама. Не занима нас ни оружје, ми престнжемо све на путу и гурамо даље. НЕПРИЈАТЕЉ У РАСУЛУ То престизање предочило нам је још јасније пораз и расуло. Долинама и косама. ван путева, свуда, као хиљаде каналчића и олука, без поретка, све је људство отицало кућама. Ено, пуковник седи на коњу, носи се напред једна увијена застава, иде добошар, све као војска, алн војска то внше није. Расуло. А ми господаримо друмом. Наше машнне н оруђа у затвореном поретку гурају напред. Ми гурамо кроз грчке редове који се склањају у страну. За нама вихори прашина. НИ КАПИ ВОДЕ Ипак. лако је дојучерашњем непријател»у. Ми загледамо карту и часовник. Успут, ко је успео и могао, отсекао комад хлеба, намазао га, али и руком стално држао покривеног, иначе би све било премазано јоп једанпут — прашином. Иначе само напред, без воде, без јела. Негде, кратак застој користио је некима да искоче до врта поморанџи и да напуне шлемове. Грци, разоружани, иду лагано, пију успут свеже воде гдегод наиђу. Ми смо жедни, прљави, знојави! А пут горн ко п)теви у Пољској које знамо добро по злу сећању. Вече пада, ноћ ускоро, још кисмо на ииљу. БАЈРОНОВО МЕСТО Ево нас најзад у Мисолунги на мору. Нско се сети да је ту умро Бајрон, у борби против Турака. Тај нам је причао о Бајрону, али ми смо просто гледали нашег команданта, доле на коринтском ДРУму, како нестрпљиво чека и свака четврт сата пита: јесмо ли стигли. Јер команданта тек боље знамо него Бајрона! У освит зоре, ето нас на обали. Нема ни питања ни извињавања што смо мало закаснили. Направили смо својих 250 километара кроз планине. Ено, преко пута од нас Полопонез се стрАо уздиже. Схватили смо. Ми имамо да форснрамо Коринтски Залив, нашом снагом, ту, колика је да је! Смело или лудо — видећемо како ће испасти! ГДЕ СУ ЕНГЛЕЗИ? За часак сви размишљамо. На западу од нас, наши треба да су негде на Истмосу. Тамо треба да су се искрцали падобранци. Знају ли Енглези о томе што? Невероватно би било. Телефонске везе још су читаве. Мора да има ту негде и авиона извиђача и мина и бродова. Ваља прећи Коринт, ипак. Мора се. Одлука је пала. Све је сада у одлуци одлучног вође. Он одлази у мајушно пристаниште, Навкаптос, стари Лепант. Тражи превозна средства. Залив празан. Али са југозапада ено две тачке. Све су веће. Рибарски бродићи... НА ДВА РИБАРСКА БРОДИЋА Два бедна рибарска бродића. Командант их одмерава. Онда заповеда: Мотоцикли на брод! На један од њих пет машина, петнаест људи. На други тежи и лакши противтенковац и још неколико мотора. Први полази преко. Сад, шта буде! Дурбини уперени, траже се опасни објекти. И шали се. „Ено, цев подморнице!" „Ено пловећа мина!" Смејемо се. Нигде ништа у ствари и нема. Вода хуји и прска нас. За један сат ето пред нама обале. Осам стотина, шест, пет стотина метара још. Дурбини претражују грозничаво обалу. Сада би могао затрештати отуда митраљез. Неке прилике се муваЈу по обали. ЕНГЛЕСКИ ТЕНК! Посада лежи по палуби спремна. Ј>родиК запара обалу и сви искачу и трче према кућицама. У том тренутку, на педесет метара, избиЈа на окуци друма мрки тенк, окреће кулу и упире тешки митраљез на обалу. Људи прилегну уз кућице. Срце куца да искочи.Оклопна кола брекћу, кула се опет обрће назад... и... одлази! Шта Је то, господо моја! Да ли нас ниЈе видео, шта ли намерава? Лежимо Још и трљамо очи у неверици. Гледамо назад на супротну обалу: тамо стоЈи командант, гледа и чека. Он очекуЈе акцију. Брзо се спремамо и избијачо навише, иа друм. Опет хука мотора. Скривамо се потпуно са обе стране. Из кућица избијају и неки домороци. И, као и ми, нестају нагло иза камења и жбунова. РУКЕ У ВИС! Иза кривине избиЈа мотоцикл, а за њим камион. Енглези! Прилазе и не слуте ни-

шта. Пуштамо их сасвим близу, можемо да читамо бројеве на возилу Онда скачемо нагло: „Руке у вис!" Цеви уперене са свнх страна. Кочнице зашкрнпаше нагло, скачу доле са седишта. Дижу руке и чнтавих пет мннута не спуштаЈу их. Запрепашћени су. Немци?! Већ ту?! У томе трче наши одозго и вичу: „Још једна кола!" Скок у камион енглески и он се нспречава на друму. Заробљене склањамо хитно иза куђица. Ево опет мотоцикл и камион. Понавља се иста сцена безмерног запрепашћења. Један виче: „Немци!? Већ ту!?" За четврт сата имамо 40 заробљеника, међу којима три официра. Веле: били су на путу за Патрас, нико ниЈе рачунао да смо ми већ ту. Док длан о длан, ето их на бродићу и превозе се назад преко, где их очекуЈе наш командант. ПУК Г1РОТИВ ЧЕТЕ До сада, бно је то сјајан подвиг и дивна пустоловина. Сада са оне обале стиже други рибарски бродић, иде у патраски залив и искрцава се. Свака два сата сада већ пристиже по Један бродић н искрцава људе. Доносе наредбу: што пре слатн све чамце и бродове преко, што пре покупити сва могућа возила, кола и све! Целу ноћ се укрцава и искрцава. По подне ваздушни извиђач јавља да Је запазио на путу ка Патрасу један неприЈатељски пук. А ми смо једва једна чета, са два оруђа— Но Енглези не долазе. Можда су отишли иа југ у брда.

Авион у Од Мирно и пажљиво прелази потпоручник В. својом руком преко географске карте на коЈоЈ се жуто обојени пустињски предео Северне Африке одваја од плавог Средоземног Мора. Приметио сам да Је један угао карте нарочито поцепан: метци из митраљеза Једног неприЈатељског ловца прописно су Је избушили за време једног извиђачког лета. Пре него што потпоручник В. прича своје доживљаје о страховитим тренутцима у току борбе са три „Харикена" и тешким часовима док Је био сам у пустињи са мртвим пилотом, приповеда нам он о победном маршу немачког афричког одреда, о тешкоћама пустињског ратовања, о сјајној сарадњи извиђача и оклопних одреда генерала г. Ромела. Заједно са оклопним одредима извиђачка ескадрила потпоручника В. у с.челим летовима продирала Је до саме обале и крстарила обалским поЈасом изнад Тобрука. У тим летовима непрестано су је пратиле будне очи наших оклопних одреда. коЈи су се котрљали напред ка непријатељским положаЈима обавијени густич облацима ситног пустињског песка. Сваки покушаЈ бекства противника будно Је праћен и онемогућаван. Копнена посада ескадриле са своЈе стране извршила је исто тако готово немогуће подухвате. У брзим маршевича хитала Је она ка сваком новом аеродрому извиђача и потпомагала Је своЈим неопходним средствима беспрекидне нападе ДРУгова. Аутомобили, коЈе су Енглези у бекству напуштали, често су им помагали да изврше огромно тешке задатке. Тако су они заједно дошли до Једног пустињског утврђења, чиЈи су се бели зидови високо уздизали изнад бескрајног пустињског песка. На једноЈ великоЈ површинн у близини утврђења спуштали су се и стартовали авиони. Покривени дебели.м слојем прашине, необриЈани и обливени зноЈем, авијатичари су били увек спремни за акцију, увек уз своје чашине, које су исто тако са своје стране давале последње што су могле Са овог аеродрома предузет је последњи извиђачки лет потпоручника В. и његовог пилота, подофицира С. Слушајући речи потпоручника В. доживљавао сам судбину оба немачка авијатичара У врелој пустињи Северне Африке. Распршени непријатељски оклопни одреди и јужно од утврђења покушалн су да се пробиЈу и притом заробили Један мали немачки извиђачки одред. Ова вест била Је истовремено и наредба за стартовање наших извиђача. Немачки авион поново лебди изнад пустиње, која се испод њих протеже у бескраЈност. Правац Је ка истоку. Очи осматрача оштро мотре уздуж пустињских путева. Стој! Тамо, где се између оштрих стена увукла мала долииа, Јасно се примећуЈе колона аутомобила. Пријатељ или непријатељ? Можда су то и распрштенн енглески оклопни одреди? Или су можда немачке снаге већ продрле до овог места? О свему овоме размншља иотпоручник В. пре него што вођ авиона издаЈе наредбу: „Приближити се опрезно овоЈ групи!" Ипак људи испод нас дају нам знак за распознавање. Идемо даље. Пусте стазе провлаче се даље кроз бескрајни песак. ОдЈедном примећуЈемо једна Једина кола на самоЈ ивици караванског друма. Извиђач се увлачи у Један огроман провидан облак, коЈи виси усамљено изнад пустиње, и настоји да изближе осмотри овај усам-

Сад командант одлучно радн. Пре но што и стижу појачања са друге обале, он формира пуну походну чету, са запљењеним и реквирираним колима. Иде се дуж Коринтског залива. Гдегод се нађу бродићи и чамци, упућуЈу се у Навкаптос. Ради се пуном паром, по свима местима дуж обале. БАТАЉОН ИМА И ЈЕДНОГ МАШИНОВОЂУ Већ Је пренесен Један батаљон. У њему Је и један машиновођа. На патраскоЈ страни ложи он Једну локомотиву и вози батаљон дуж пруге за Коринт; иде за моторизованим одредом. Међутим су свуда покупљени качионн и луксузна кола. Један противтенковац закачен за једну лимузину. Све је могуће, кад се хоће. Међу пионирима Је Један маЈстор који Је часком удесио велику дизалицу у Патраском заливу. За десет минута! Сада Је играчка да се товаре и тенкови. ЕВО ПАДОБРАНАЦА! За цигло Један дан је, без неке нарочите претходне припреме, гарда сакупљена на обали Пелопонеза, и то у таквом броЈу да се може одупрети свакоч покушаЈу непријатељском. По подне, мотористи наилазе на падобранце. Они су препречили у Коринту, на мореузу, бекство непријатеља. Он ће сада покушати на Југ. На запад не може. Тамо гарда већ брзо продире на Каламајн. Тамо Је сатеран у последњи кут Европе—

љени објект. Одједном изнад њега поЈављују се као три птице грабљивнце три ловца. Непријатељи, „Харикени!" Један поглед, и немачки авијатичари одмах су га познали. Обрушавајући се покушава подофнцир да своЈ авион извуче из опасне зоне, али мрачна тачка Јури страховитом брзином, постаЈе све већа, јури право на извиђача. НеприЈатељски ловац спушта се дубље, пре него га Је могла дохватити митраљеска ватра потпоручника В. Затим он напада одоздо, благодарећн своЈој далеко већоЈ брзини. Скретање у лево не може извиђача више спасти. Праска и удара у крила и на трупу извиђача. Потпоручник В. осећа у обе ноге жесток ударац и пада на колена. Ипак сакупља сву снагу и усправља се. Већ нам се приближио и следећи нападач. Зрна из његовог митраљеза разбила су стакло на кабини. Подофицир узвикуЈе, а потпоручник В. примећуЈе његову крваву уздигнуту десну руку. ЧуЈе се Јак узвик: „Треба ли да се спустим?" „Да, да!" Подофицир С. може да управља само своЈом левом руком. Клатећи се и крећући се несигурно авион се приближава земљи. Да ли је подофицир С. изгубио власт над овом кутијом? Ова мисао прошла Је као муња кроз мозак осматрача. Неколико тренутака доцније машина се дохвата песка, и са пробијеним гумама котрља се. „Хвала Богу! Закочите, закочите!?" мрмља осматрач у тренутку кад Је приметио трећег нападача коЈи се у косом лету устремио на њих и сипа ватру из свих цеви доле на беспомоћне људе. Непријатна тишина после треска, пуцњаве и звиждања митраљеских зрна. Само врели мотор још дакће. Са тешкоћом потпоручник В. изговара име свог пилота. Никаквог одговора. Савијен у клупче, са прострељеним грудима подофицир С. Је на свом седишту. До последњег тренутка вршио Је своју дужност. Мотор је угашен, магнетска игла стоји на нули. Вредан момак! Ипак би му се још могло помоћи. Сасвим лагано гаси се пулс овог друга и борца. Смрт у пустињи... Са својим радио апаратом потпоручник В. настоји да дође у везу са својим аеродромом. Не добиЈа никакав одговор. СОС, СОС... то су последњи дрхтаји на апарату па ипак се ништа не покреће. Прежнвели прилази одлучно апарату и покушава да извуче митраљез. Он зна да су другови нечачког афричког одреда доста близу, и да би било бесциљно да се без одбране пусти да га Енглези заробе. Потпоручник В. помишља на ону колону у малој долини коЈу је пре неколико минута приметио. Тек тада он прегледа своЈе ране. Обе ноге испод колена пробијене су митраљеским зрнима, а вероватно преломљена Је и нека кост. Мирно, не журећи се, потпоручник В. превија своје болне ране. Затим потпоручник В. се маша за своЈ ракетни револвер. Шарене кугле и сјајне звезде позиваЈу помоћ. Оне се пењу п падају у блештећој светлостн подневног сунца Узалуд. Ране пеку, жеђ неисказано мучи. Са стене, са коЈе Је дао сигнале својим друговима, враћа се потиоручник В. свом авиону. РазмишљаЈући Јасно и правећи планове извлачи он своЈу флашу пуну кафе, нешто хране, боцу са водом, сигналну муницнју, и остале ствари коЈе су потребне у овом пустињском ратовању, као да прави инвен-

Ђаво нека носи енглеску краљицу! Женева, 20 маја (ДНБ) Поводом грубих британских испада против маршала Петена и адмирала Дарлана, г. Филибер Жеро написао Је у марсељском листу „Миди Либр" чланак у коме вели да су француски чорнари Бретонци после битке на Трафалгару викали: „Ђаво нека носи енглеску Краљицу!" Данас, вели г. Жеро, и адмирал Дарлан осећа исто што су тада осећали француски морнари, а тако осећа и цео француски народ. Као нека мора, вели писац чланка, притисло Је француски народ сећање на недавну прошлост кад је морао да гледа како се британским војницима у ФранцускоЈ уступаЈу читаве палате и најбоља места у позориштима и пре свевз у локалича за играње, само да би ти војници пристали да се боре раме уз раме са Французима.

Удео јевреја у француској привреди Париз, 20 маЈа (ДНБ) Француски лист „О Пилори" износи у Једном напису јеврејски удео у разнмм професионалним гранама Француске. Према тим подацима јеврејски удео у банкарству износи 57*/», у трговини диЈаманти.ма и драгуљама 45*/«, у трговини крзном 56*/§, у музичкој издавачкој трговини 71 •/•, у финој мануфактури 61*/•, у конфекционој трговини 47*/в, у индустрији свиле и производа од свиле 38 в /в, а у трговини ципела 44 в /в.

тар, — приповедао Је касније сам потпоручник В., поређао Је ове разне и корисне ствари. Једино сламњаче, одређене као заштита за време ледених афричких ноћи, не могу се више спасти. Зрна непријатељских ловаца учинила су своје и ватра лагано уништава сламњаче изнутра. Још неколико пута потпоручник В., тешко се вукући, долази до стене. ПримећуЈе само једног непријатељског извиђача који се приближуЈе. Да ли ће се ои спустити н покушати да можда некога зароби? Потпоручник В. припремио је свој митраљез. „Они ме неће жива ухватити". То је његова чврста одлука. Приближује се вече. Сати пуни наде прошли су неиспуњени. Потпоручник В почиње да дрхти од хладноће. Осећају се последице претрпљених напора и губитка крви. Узима свој падобран и увија се у њега, како би се бар донекле одбранио од хладноће. Док тако тнхо лежи, он још размишља о томе, шта треба да учини. Да лн напуститн машину и покушати да дође до својих другова, илн да најпре експлозивом уништи авион. Ипак ко ће му помоћи да покопа мртвог друга? Његове се мисли опет враћаЈу натраг, већ види у својој машти нечачка оклопна кола, која бесумње не могу бити далеко. Потпоручник В. остаће ту док она не стигну. Они ће помоћи. Изненада, у тишини смркавања, чује се шум авионског мотора. Узбуђено потпоручник В. тражи погледом по вечерњем небу. Да, да немачки извиђач! Да ли ме он тражи. Једна сјајна кугла за другом лети високо у вис. Али извиђач је сувише далеко, и одједном се враћа натраг. Тежак осећаЈ напуштености савладава потпоручник В Први пут осећа се он беспо.моћним. Са највећим напорима увија се потпоручник В. у падобран и покушава да заспи. УЈУтру он се реши да дође до најблнжег пустињског караванског друма. НаЈпотребније ствари узима са собом и почиње овај тежак и мучан марш. После Два сата превалио је неколико стотина метара. Овде мора да је караванска стаза негде у близини. Зглоб у коленима отекао му је. ране пеку још жешће. Дуго не може ићи даље. Исцрпљен и без снаге немачки авиЈатичар се одмара и очекује жељно спасење. Негде одједном чуЈе шум мотора неке колоне. Узбуђен, али опрезно пузи он напред и приближуЈе се ивицн једне стене. Одједном примећуЈе: „То Је немачка противавионска артилерија! Викати и пуцати!" Дивља живогна радост обухвата га. Два аутомобила скрећу са стазе и прнблнжују се кроз песак усамљеном пустињском борцу. Гроб нечачког авијатичара у пустнњи Северне Африке остаје иза њнх. Гроб Једног доброг и храброг друга коЈи стоЈи као знамење на бескрајној стазн победе. То је доказ о пожртвованости немачких извиђача, коЈи побеђуЈу заједно са оклопним одреднма генерала Ромела.

бескрајној пустињи ратног дописника Рудолфа Вагнера