Opštinske novine

'\ Ј I ГОДИНА 39

ПЕТАК, 23 МА1А 1941

БРОЈ 41

ДНЕВНИ Ј1ИСТ ОПШТИНЕ ГРАДА БЕОГРАДА

УРЕДНИШ ГВО И АДМИНИСТРА1ЈИ1А: КНЕГИЊЕ ОЈТГЕ 91

ПРИМКРАК 1 ДИНАР

Победа немачког ваздухопловства над енглеском флотом у Средоземном Мору

.11 1 111 ■ М ■ 11М1111IIIII ■ ■ IIIIII IIIIII ■ >

Ледан бојни брод, шест крстарица, један разарач и једна подморница потопљени или тешко оштећени

Берлин, 22 маја (ДНБ) Врховна команда оружане силе саопштава: Немачкн бомбардери и борбени авиони за обрушавање напали су у току јучерашњег дана с великим успехом британске поморске снаге у нсточном делу Средоземног Мора. Бомбе тешког и најтежег калибра погодиле су један бојни брод, шест крстарица и један разарач. На четири крстарице избили су пожари, а једна крстарица нагла се у страну. У овим нападима учествовали су и италијански торпедни авиони. У истим водама погођена је бомбом и једна непријатељска подморница, а један трговачки брод тешко је оштећен. У Северној Африци владала је жива делатност извиђачких јединица пред Тобруком. Код Солума су немачки ловачки авиони оборили пет британских бомбардера од укупно шест колико их је учествовало у нападу. Приликом покушаја непријатеља да по дану зађе авионима над окупирану област на обали Канала Ла Манш, оборили смо у ваздушној борби шест британских ловачких авиона и један бомбардер, а да при томе сами нисмо претрпели никакве губитке. Поједини непријатељски авиони избацили су разорне бомбе на острву Хелголанд. Настала је штета једино у квартовима које сачињавају искључиво зграде за становање. Неборачко становништво претрпело је неке губитке у мртвим и рањеним. Поморска артилерија оборила је два британска авиона која су учествовала у овом нападу. Иначе није било никаквих других похода

непријате .ЂСКог ваздухопловства над територијом Рајха. У времену од 18 до 21 маја непријатељ је изгубио свега 37 авиона. Од тога је 22 оборило војно ваздухопловство, а три поморска артилерија, док је остатак уништен на самој земљи. У истом размаку времена изгубилн смо једанаест својих авиона. Торпедсван енглескн брод Рио де Жанеиро, 22 маја (ДНБ) Аргеитински брод нскрцао је у Пернамбуку чланове посаде енглеског брода „Сити оф Шангхај", који је торпедован од немачке подморнице. У недељу говори маршсл Петен Внши, 22 маја (ДНБ) Поводом дана мајке који се приређује у недељу у Француској, државни поглавар маршал г. Петен одржаће говор преко радиа у коме ће изразити захвалност Француске француским мајкама.

1>IЕ ВЕ\701ЖЕк111\а ВЕШКАВб. ЗеНепз <1ег с!еи(>сћеп \Уећгтасћ( ћасДеп §јсћ <ћ'е К1ареп, <1а$$ сЈЈе 2т1ћеуо1кегип& јт Уегкећг тК (1еи($сћеп ОГГЈгЈегеп ипс1 5о1с1аСеп, сИе јћпеп гикоттепсЈе Асћ(ип^ ипс! ЕћгегћЈе(ип& пјсћ! ег\уеј§(. 1пбће5опс1еге геј&( §јсћ јттег тећг, с1абб ет ^гоббег ТеИ с1ег Веуб1кегип& Јт Рабчап(епуегкећг ке1пег1еј Апб(аИеп тасћ( аибгииејсћеп, бопс1егп оГ( јп Ггесћег \УеЈбе с1еп Мек уегбргегг!. Оје Кге1бкоттапс1ап1иг тасћ( сНе Веуо1кегип^ сЈагаиГ аиГтегкбат, с!абб кипГИрћЈп ^е^еп Уегб(оббе оћј#ег Аг( тј( аПег 8(геп&е уог^е^апд;еп \У1ГС1. Ве1д;гас1, нл Мај 1941. КгеЈбкоттапс1ап(иг. ГРАЂДНИМА БЕОГРАДА ! Од стране немачке оружане снаге стално прнстижу жалбе да цивилно становништво у опхођењу са немачкич офнпнрима и војницима не показује потребну пажњу и поштовање које им припада. Нарочито се све више примећује, да се већи део становништва приликом кретања улицама не уклања, чак шта више дрско закрчава пут. Крајскомандантура скреће пажњу становништву да ће у будуће против оваквих поступака предузети строге мере. Београд, маја 1941. Крајскомандантура.

ПОВОДОМ ДВОГОДИШЊИЦЕ ПАКТА О САВЕЗУ НЕМАЧКЕ И ИТАЛИЈЕ Немач&а и Италија ^једињене у блок од стопедесет милиона — стоје убек заједно у заштити цибилизације и обезбеђењу мира заснобаног на прабди

Берлин, 22 маја (ДНБ) Две године пуне догађаја прошле су од 22 маја 1939, када је у Берлину пријатељска веза, заснована на истим схватањима и судбинској повезаности, која је проистекла из истоветног погледа на свет, између националсоцијалистичке Немачке и фашистичке Италије поткрепљена челичним пактом о савезу. „Две владе су чврсто уверене да у Европи не постоји ниједан политички про-

Черчил и Халифакс задовољни последњим енглеским „успесима".

блем који, уз свестрану добру вољу, не би могао да буде решен на миран начин. Оне су, међутим, у исто време чврсто решене да ни корак не устукну пред претњом и силом, него да свим расположивим сретствима бране животна права својих народа и да у ту одбрану уложе све своје снаге. Нико у свету убудуће неће моћи да сумња у неразлучиву и судбоносну повезаност Великог Немачког Рајха и Италијанске Империје. Свакн напад на италијанска или немачка права наићи ће у будуће на уједињене снаге две земље". Ове речи пуне опомене, које је министар Рајха г. фон Рибентроп тада пред претставницима штампе упутио плутократским ратннм потстрекачима, имају данас историјску вредност. Демократскн политичари заокружавања не само да су наставили ову акцију, која је за осуду, свим сретствима, него су, три месеца доцније, изазвали ратни пожар са намером да угуше напредну снагу двеју младих нација, које су овим пактом добиле нов полет. Већ три месеца доцније Немачка и Италија биле су приморане да своја истоветна схватања н заједничку вољу мачем бране од заједннчке опасности. Иако је Италија у први мах остала наоружана изван сукоба, она је за првих 9 месеци рата својим држањем осујетнла многе опасне планове н рачуне противника, да би, по наредби свога вођства, раме уз раме са немачким судбинским друговима. ушла у отворену борбу. Природно је и у потпуном духу немачко-италијанског савеза да су снаге двеју нација, иако су, у силаду са функцијом осовнне, просторно бмле одвојене н одвојено ступиле у акцију, умеле да прилагоде на најсавеснији начин разне својствене задатке. Док је Немачка у зимским месецнма своје ударе непрекидно упућивала протнв главнине Енглеске у Европи, дотле је Италија, и поред велике противничке надмоћности и великих напора, нанела велике штете срцу Империје у Африци н припремила терен код њених

вазала на Балкану, терен на коме су доцније оружане снаге двеју нација заједнички иступиле, да би, у ненаданој победоносној акцији дефинитивно прочистнле Европски Континент од Енглеза којн су мутили мир. Из овога Енглеска мора увидети да солидарност која у овој борби везује Немачку н Италију није ни у ком случају заснована једино на Јзерењу да британскн утицај треба да буде отклоњен нз животног простора сваке од њих. Обе осовинске силе решене су напротив да свуда где се појавн ратна снага Енглеске створе ратиште на коме ће се британском непријатељу задати жестоки ударци. Енглеска је за силе осовине — за сваку појединачно и за обе заједно — свуда противник где она изазива борбу. Под тим условима закључен Је пре две годнне савез. „Немачка и Италија, уједињене у један блок од 150 мнлиона. стаЈаће увек заједно да би заштитиле свето наследство цивилизације, да би обезбедиле мир заснован на правди", телеграфирао Је Вођа Рајха Дучеу после свечаног закључења савеза.

Енглескп неприЈатељ свнх муслнмана Пекинг. 22 маЈа (ДНБ) На масовним састанцима муслиманског становннштва, којих Је бнло осам, а коЈима су присуствовали многоброЈни инострани претставници, између осталих претставник Манџукоа, владе у Хсингкннгу као н претставник Татара, донета Је Једна резолуциЈа у коЈој се честита нрачком народу поводом његове одлуке да се оружјем супротстави Енглеској, традиционалном непрнјатељу свих Муслимана. ИрачкоЈ влади упућен Је телеграм у коме се изражава живо учешће и обећава пуна помоћ 50 милнона Муслимана са Далеког Истока.