Opštinske novine

Број 51

„ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ'

Страна 3

ф #

^~7~^ јг -џ^ у \ Снмфонија ужаса

11111111ш11111111пш11|||||1ш||||||11111111н1м111и1111ш1и111111111111111

■Вечити 1уда« — један документаран филм

БЕОГРАДСКА ИРОНИКА1

Када су војнн филмскн репортери снимали _у Пољској „Рат за 18 дана", идући за немачком победоносном војском и са камером пратили потучене пољске трупе, ставио им се пред објектив један врло ннтересантан мотив: онн су у Пољској наишли на најгушћа и највећа јеврејска насеља у Европи. Одмах после рата виделн смо неколико снимака, а сада ћемо видети и цео један филм на платну. После пораза Пољске пошла је једна цела експедицнја филмских оператера да сними живот Јевреја у пољском простору и да изради један документаран филм. Материјал који је донела ова експедиција преставља огромну количину истинитих докумената. Снимано је све: улице пољскнх градова, у којима станује више од половине или чак две трећине Јевреја. Све су ове улице страшно прљаве, пуне старннарских дућана, а по н>и.ма врвн јеврејски народ, који стварно и живи по тим улицама. Сннмани су прл>ави јеврејски станови и кухиње, где се готови јело, по којима гмиже страховети број најразноврсннјих паразита. Објектив је ухватио групе Јевреја, који седе око стола, клате се и мрмљају текстове из Талмуда. КАО У ДОБА ХРИСТА, ЈЕВРЕЈИ ЗА ВРЕМЕ СЛУЖБЕ ТРГУЈУ У ХРАМУ Кинооператери донелн су огромне н богате збирке физиономија почевши од проститутки и торбара, па све до великог рабина у свечаном орнату. Снимљена је једна сцена свечане службе у Синагоги, и док је рабинер крештавим гласом певао псалме, као и у прастаро доба пре Христа, дотле је гомила верних Избраног народа извлачила из џепова мустре штофова и женских свилених чарапа и показивала гостима, трудећи се да им докаже да је роба „првокласна и јевтина". На крају је пала под објектив једна нарочнто одвратна сцена ритуалиих обнчаја пољскнх Јевреја. Страшан реализам ове сцене потреса и срж у костима сваког културног човека: Пуштање крви стоци, која се коље у једној јеврејској кланицн у Пољској. Кад је у своје време изгласан у Немачком парламенту закон којим се забрањује убијање стоке по јеврејском ритуалу, тада је целокупна јеврејска штампа почела да доказује да је клање стоке садизам, а да је пуштање крви за животиње без бола и да је научно доказано да се животиња одмах онесвести, чим јој се пресече главна крвна жила на врату. Алн ко види у јеврејској кланици волове и телад, како у еамртн<Јм грчу јече и отимају се из руку својнх мучитеља, тај ће схватити да је позивање на науку и хуманост обичан јеврејски блеф, којим покушавају да заклоне своје нечовечне обичаје. Ове сцене „пуштања крви" стављају на страшну пробу све гледаоце, па било то људи или жене. Али је било неопходно да се ове оргије мучења животиња изнесу на јавност да би свет схватио јеврејску расну душу. Овај део снимљених докумената из јеврејског живота у Пољској преставља закључну сцену новог документарног филма „Вечитн Јуда", који је израдио Фриц Хиплер шеф Филмског отсека Немачког министарства за пропаганду. Хиплер је нз целокупног матернјала, донетог из Пољске, извукао све оне сцене, које заједнички претстављају живот Јевреја у Пољској. ПОТПУНА СЛИКА ЦЕЛЕ ЈЕВРЕЈСКЕ РАСЕ Ово је први пут у историјн филма да се добије потпуна слика целе једне расе. Овај филм почиње са првим данима јеврејске историје, са лутањем Јевреја, показујући религиозну и психичку структуру овог народа, његове моралне и културне основице и његов економски и културни живот, па све до конкретних детаља његовог данашњег живота. Изобиље мотива и разноликост сцена овог јединственог филма изазивају будну пажњу гледалаца кроз цео филм. Хиплер је повезао сцене, које су снимљене из истинског живота, филмским уметцима и цитатима, па тим постигао да филм постане интересантнији и да снимци добију логичан ток радње. Ипак цитатн из играног филма нису нимало утицали на документарни карактер целога филма, јер су они нарочито подвучени, да би и неупућени гледалац могао да разликује сцене снимљене из истннског живота од сцена снимљених у атељеу. Ове игране сиене служе искључиво за то да би дале јаснији смисао документарној основи. ФИЛМ У КОМЕ ИГРАЈУ, ПОРЕД НЕМАЧКИХ УМЕТНИКА, И Г1РАВИ ЈЕВРЕЈИ КА НАРОД Игране сцене овога филма, у коме учествују немачки уметници Фриц Кортнер, Роза Валети, Кург Боис^ Сигфрид Арно, Фриц Гринбаум, Курт Герон и Петер Лоре, нису никакав филмски трик, јер се у њима приказује истинито пона-

шање Јевреја у земљама гостољубивих народа. Те сцене приказују неморал, перверзије и подјармљивање домаћег елемента, искоришћавање у свима облицима, ширење мржње, изигравање закона и потпомагање злочнна. Ове сцене су попуњене исечцима из јеврејских филмова који су сниманн у Пољској пре рата и за јеврејску публику. То су епизоде из филма „Јидел унд Фидел", где о празнику Пурим играју прави Јевреји, не као глумци, већ као гости једне свечаности, која је доиста и одржана. Овнм цнтатима нови документарни филм само добија и употпуњује идеју режисера. Хиплер је у овом филму дао и једну географску паралелу, која показује како се Јеврејство ширило у току векова са Истока ка Западу. Документарни снимци из Пољске дају и типове источних Јевреја, претворене у типове Запада. Видимо Јевреје у првим сценама зарасле у браду, са дугачким и увнјеним зулуфима и у кафтаннма, да се при крају појаве обријани, ошишани и одевенн у европском стилу. Овај филм открива гледаоцу сву мизерију јеврејског морала, сав разорни и противзаконски рад ових паразита свих пет континената нашег света. Утисак који овај филм оставља неизгладив је. То је права симфонија ужаса.

Полиција свакодневно кажњава ншекуланте н прогерује скитннце

Управа града Београда казнила је: Због несавесне спекулације: 1) Са 10 дана затвора и принудним радом: Лазаревића С. Обрена и Циијовић Јозефину, трговце млечних производа из Београда; Стојановића С. Ђорђа, кочијаша, са станом у Солунској 15 и Стокића М. Мнхајла, пнљара, Пожешка улица бр. 100. 2) Са 5 дана затвора н принудним радом: Ристића Р. Гогу, ниљара, Радничка улица бр. 45; Трандафиловића Милорада, млекаџнју из Миријева; Остојића Момчила, трговца са станом у Гајевој 4. 3) Са 1 дан затвора и 200 динара новчане казне: Стојановића Сибинку, домаћкцу, са станом у улици Млада Босна број 7. Због скитње н беспосличења: 1) Са 30 дана затвора, принудним радом и прогонством: Вељковића Јолана, радника, родом из Босанске Крупе, познатог џепароша. 2) Са 10 дана затвора и принудним радом: Остојића Животу, радника, родом из села Навода, Срез тамнавски. 3) Са 5 дана затвора и принудним радом: Стојановића Душана и Михајловића Чедомира; Хусаџиновића Фехима из села Јање-Бјељнна и Солановића Ахмета из села Клиса, Босански Петровац.

Зар и данас »Он«?

Десило се то прс неколико дана у окружној вароши В. у просторијама зграде где је смештена испостава једне бановине. Публика у чекаоници чека на ред да буде примљена од господина начелника. Међу осталима већ пола сата чекам и ја. За тренутак сам устао са своје столице и стојећи разговарам с једним својим познаником. Врата се нагло отварају и у чекаоницу упада један млађи човек, око четрдесет година, добро одевен и урањен, а цела његова физиономија одише неком физичком свежином и задовољством. И не осврћући се на нас, и не питајућн да ли су столице заузете, безобзирно оставља свој горњи капут преко моје с-олице, а торбу и шешир на празну столицу мог познаника. — Слушај! обраћа се момку, ја сам Н. Н., пријави ме одмах. — Господине, молим вас, запишите се претходно у списак пријављених, па када дођеге на ред ја ћу вас пријавити, одговара момак учтиво. - Ама пријави ти мене кад ти ја каже.м, примиће он мене! Сви са чуђењем и негодовањем уперише погледе у новодошавшег. И сам нервиран понашањем овог господина, савлађујем се и у тактичкој форми обраћам му се с молбом да узме своје ствзри са столица. Он поцрвене, као да хтеде да одбије ту молбу, али се предомисли и узе своје ствари себи, очигледно бесан, не одговоривши ништа. Затим енергично вади свој буђелар и из њега своју визиткарту коју даје момку. — На, дај тамо, позваће ме он одмах чим прочита карту. Не могући више себе да савлађујем најзад се умешах. — Извините, господине, ми сви овде стрпљиво чекамо на ред, па то без сумње треба да важи и за вас... Као да сам распламтео неки дотле једва уздржавани бес код њега, плану, поцрвене у лицу и загрме... — Знате ли ви ко сам ја? издра се снажно на мене. Тренутно ме збуни овај иступ. Напрежем мисли да се сетим ко би то могао бити. — Немам част да вас познајем, одлучих се ја после кратке паузе. — Ја сам народни посланик! продера се овај господин. Сви присутни уперише погледе на овог господина. Ни њиховим се лицима огледаше запрепашћеност. Из једног ћошка чекаонице чу се нечији пригушен смех. Мени нешто јако одлакну. У исто време испунише ми се груди задовољством што ми се даде прилика да искалим правичан гњев према једном „изразитом примерку" оних чији нас поступцнјош одавно пре рата вређаху и наговештаваху ову народну несрећу, која нас задеси. — Да, господине народни посланиче, нагласих му иронично титулу, гледајући га право у очи. — Ви сте један од оних примера драгог камења, којима се наш народ на своју велику несрећу и жалост доскора китио. Али зар ви, господине народни посланиче, данас не увиђате, да је то прошло? Најзад, осетивши, ваљда, видљиве знаке презирања и потсмеха свих присутних, паш народни посланик. сав црвен у лицу, поче да декламује стару песму како он није дошао да моли за себе као већина овде, него да интервенише за општу, народну ствар, да путем наших властн издејствује код окупационих вла-

4) Са 3 дана затвора, принудним радом и лрогонством: Пујића Бранка, радника из Босанске Градишке; Карића Недељка, радника из Босанске Градишке; Циндрића Милана, радника из Славонских Покућана; Старчевића Милана из Доњег Липца; Рацића Светозара из Сомбора; Прокића Бранислава из Марковца; Пожара Љубомира из Црвеног Брега; Петровића Анђелка из Љубиња; Павковкћа Владимира из Доњег Лапца; КуртављевиКа Савка из Кључа; Бакана Гојка из Лапца и Антонијевића Недељка из Београда. Сем тога кажњен је Јанчин Чедомир, члан управе Смедеревске кредитне банке, због неочишћеног дворишта. (Агенција „Рудник")

сти да се цена кукурузу и пшеници повећа у корист сељака. У том се понови онај саркастичан смех из ћошка, изазивачки, а код публике отпоче мешкољење, мумлање и искашљивање... Атмосфера тешка као олово... Гњев и осветољубивост очигледно обузе свакога од нас, јер се пред нашим очима налазио заиста изразити екземплар оних који су били виновници наше народне несреће. Један крупан господин, згранут овом појавом, севаше очима од гњева и беса и промумла љутито: „Мангуп, ндиот!" Господин, бивши народни посланик, који је овом приликом правилно оценио ситуацију, нервозно и нестрпљиво добаци служитељу како нема времена да чека, да ће доћи доцније и сукну на врата. Сав црвен у лицу онај крупни господин обраћа се присутнима: „Извините, господо, што испадох према овом... али и боље што се он изгуби. Један стари, седи, отмен господин, који беше министар у стара наша срећнија времена, врти главом и старачким гласом, који подрхтаваше, проговори: — Е, господо и децо моја, запамтите, пред нама је малочас стајао један сјајан пример главних узрока наше велике народне трагедије. Сви утонусмо после овог у мучне мисли: „Зар је могуће да се после свега овог што преживе наш народ, јавља опет „Он" — народни посланик! е. д. Нозив зидарским, тесачкнм и каменорсзачким мајсторима У вези с наредбом Управника Београда од 21 маја 1941 умољавају се кућевласници да грађевинске послове не поверавају неовлашћеним лицима, већ да се обрате Удружењу овлашћених зидарских, тесачких и каменорезачких мајстора, Васина 3, где могу добити стручне мајсторе. Умољавају се чланови Удружења да се јаве до 8 јуна и да своје радње обнове према новој наредби. Исто тако нека пазе где се обавља бесправан рад и да та лица, као и кућевласнике, пријаве надлежном кварту. Из канцеларије Удружења зидарских тесачких и каменорезачких мајстора. Позив ученицама Треће женске реалие гимназије Немачке војне власти љубазно су се одазвале молби да уступе за рад Трећу женску гимназију, па су разредна већа свих разреда извела годишње оцене, као и класификацију свих ученика поменуте гимназије 31 маја текуће године. Позивају се све ученице да 5 и 6 јуна дођу у гимназиску зграду и собом понесу потребан новац за формулар сведочанства и за таксу на сведочанствима, која ће се предати у готовом. Виши течајни испит обавиће се у другој половини јуна у гимназиској згради. За ученице осмог ра^реда одржаће се течај на коме ће се оне припремити из матурских предмета за виши течајни испит. Дан почетка течаја биће саопштен објавом у гимназиској згради. Ученице осмог разреда донеће још и сведочанства нз V и VI разреда. Све ученице других вероисповести, сем источно-православне, донеће од својих вероучитеља оцене из веронауке за друго полугодиште, као и годишњу оцену. Разредне старешине примаће ученице свих разреда у гимназиској згради 5 н 6 јуна од 9 до 11 часова и даваће им сва потребна обавештења.

РАДИО СТАНИЦА БЕОГРАД (Таласна дужина 437,3 метра) Програи за понедељак, 2 јуни 1941 8.00—10.00: Лака јутарња музика. 10.00: Реч дана, немачке вести, затим вести на српском језику. 13.00—14.00: Подневна музика. 14.00: Немачке вести. затим вести на српском језику. 14.25—15.00: Класичне игре. 15.00—15.10: Прелиставамо програм. 15.10—16.00: Војници свирају за војнике. 16.00: Извештај Немачке врховне команде с лаганим понављањем. 16.20—17.00: Војкици свирају за војнике (наставак). 17.00—18.00: Концерт Малог радио оркестра. 18.00—18.45: Час Немаца из Србије. 18.45—19.00: Српски савремени догађаји. 19.00—19.45: Концерт народног радио оркестра. 19.45—20.00: Немачки савремени догађаји. 20.00: Немачке вести, затим вести на српском језику. 20.25—22.00: „Шарено вече". 22.00: Немачке вести, затим вести на српском језику. 22.25—23.00: „Шарено вече' (наставак). ЈБЕОГРАД

Внлгкопп „Касина" (2, 4 и 6) Ва1 раг^ (Илза Вернер, Паул Хартман). Уранија (2.15, 4.15 и 6.15 час.) 1) Синови брда (Атила Хербигер, Герда Маурус) 2) Журнал. Славија (почетак у 2, 4 и 6) само још данас 1) Мелоднја ноћи Бењамино Ђиљи 2) Журнал. Унион: (почетак у 2.30, 4.30 и 6.30 час.) 1) Еше Ргаи шје Ои — Жена као тн (Бригита Хорнеј, Шарлота Суза) 2) Журнал. Дрина у 1.30, 3.30 и 5.30 у царству љубави Оскар Сима. Додатак: Журнал и Авијација Немачке. „Ситн" (Почетак у 2. 4 и 6) Беч — град љубавн (Паул Хербигер, Марта Харел и Ханс Мозер). Додатак: најновији журнал. Авала: (Почетак 2.30, 4.30 и 6.30 часова) Неустрашивн младожења (Ханс Риман, Ханс Мозер, Тео Линген). Новаковнћ (прва сала): 1) Освитак славе (Ла Јана, Вили Форст); 2) Журнал. Новаковнћ (друга сала): 1) Бал у Метрополу — Ва! шј Ме1горо1 — (Хајнрих Георг); 2) Журнал. Балкан (почетак у 2, 4 и 6) 1) „Слепи миш („ОЈе Р1ес1егтаи8") Лнда Барова, Ханс Мозер. 2) Универзум-журнал. „Кех" (Почетак у 2, 4 и 6) 1) Бургтеатер (Вилн Форст, Олга Чехова, Ханс Мозер) 2) Најновнји журнал. [ЗШЗШЕШШ 1 Од 31 маја до 7 јуна т. г. биће у Београду дежурне следеће апотеке: 1 — Антонијевић Коста, Балканска 30, тел. 21-040; 2 — Божић Боривоје, Краља Александра 1, тел. 23-641; 3 — Ђаја др. Синиша, угао Булевара Ослобођења и Охридске, телефон 23-137; 4 — Живковић Божидар, Краља Александра 256, телефон 40-917; 5 — Марковић Миодраг, Престолонаследника Петра 107, хелефон 40-645; 6 — Прендић Светнслав, Краља Александра 68, телефон 20-264; 7 — Снмић Добривоје, Булевар Војводе Мишића 13. телефон 50-264; 8 — Стевановић Војислав, Зелени Венац 4, телефон 27-817; 9 — Таснћ Душан, Кнеза Павла 49, телефон 21-214; Дежурство у овим апотекама почиње у 7.30 часова и траје до 19.30 часова.