Opštinske novine
Страна 2
„ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ
Број 62
Стара и нова просветна политика За уклањање масонског утицаја, лажне просбећеностн и демагогије деструктибних сила
СИРИЈА И ЛИБАНОН
Нашу јавност занима у највећој мерн питање обнове живота и рада у нашој земљи, путеви и начини којима ће се поставити нови темел>и како привреде тако и просвете. Док постаје јасно да се привредни живот упућује новим и здравим путевима који се начелно разликују од преживелог система, заснованог на начелима либералне демократије и капиталнзма — питања новог просветног жнвота још нису добила јасне линије. Ми још нисмо чули декларацију надлежних о просветној политици, изјаву главннх начела на којима има да се обнови просветни жнвот. Јасно је на први поглед да се на староме остати не може. Иста она начела која су изазвала слом старог привредног поретка била су и основе старе просвећености. Њих је потребно одбацити исто тако одлучно и бескомпромисно. Јер се нови поредак не може замислити са новим привредним начелима а старим начелима просвете. школе, духовног формирања омладине. Тоби била кола у која су на две супротне стране запрегнуте две супротне силе. Таква кола осуђена су на стајање у месту. Лакше је схватити нова привредна начела и нови социални поредак који малом човеку и радном народу осигурава бољи и достојнији живот. За просвету то је много теже. Резултати просветног рада иду на дуге рокове. Видљиви и опипљиви резултати једне смишљене просветне политике постају јасни тек после дугог рада. Двадесет година васпитавања читавих нараштаја тек покажу шта се просветом учинило, какве смо л>уде из школа добили, каквим духом они дишу и јесу ли способни за примање одговорних националних дужности. ј Ч и смо поразне резултате старе просветне политнке видели. Треба отворено рећи да је 27 март показао V пуној светлости разорни рад просвете, када су наши млади, па и они најмлађи, рђаво васпитавани, необавештени, намерно искоришћени, узели учешћа, заједно са плаћеном руљом простака и свесних туђинских агената, у бесмисленој манифестацији за један злочиначки пуч који је упропастио баш највише будући живот те заведене омладине. Ннје никаква тајна да су заведени просветни радници искористили младост по школама и извели на улице нашу децу да врше један недостојан посао. Скроз и скроз је просветом и школом владала масонска организација, лажна просвећеност и демагошка начела деструктивних сила. Од омладине је прављено све: и бољшевици, и салонска златна омладина, нерадна и шкодљива, и свечовечански пацифисти, и индиферентна гомила беспосличара која није марила ни за расу, ни за нацију, ни за крв, ни за родну груду, ни за веру и Бога. У школе се увукле организације које су омладини тровале живот и систематски разарале све здраве снаге њене. Били су нам наши ђаци и револуционари, и феријалци, присталице „слободне љубави", и ватрогасци, н интернационалци, хришћани „Хришћанске заједнице младих људи", политичке енглеске филијале, и соколи, и бранитељи Јадрана. Све су они били, само нису били младићи којима је пред очима свесна спрема и одговорност за будуће озбиљно национално делање. Све је то спроведено тихо, систематски, на часовима, по удружењима, по духу уџбеника и предавања, годинама и годинама, из дана у дан. Резултати су бивали јасни мањини далековидих која ништа није могла, па све јаснији и већем броју људи, док нису постали поразно јасни данас. Нећемо кривити појединце, заведене жртве једног свесног и подлог система. Али је као сунце јасно да се са таквом просвећеношћу ки-
дати мора. Смањене димензије земље, отворене очи после слома старих идеја, потреба здравог рада и обнове учиниће своје да се цео тај прошли лажни систем сруши и да се на мањим али чвршћим темељима заснује нов културни живот. Исто је тако јасно да за спровођење новога просветнога поретка не само нису потребнн него су и опасни људи старих идеја. Да ли се могу нове основе зидати са људима из бившег демократског система, отвореним или камуфлираним присталица старих идеја о масонској просвећености, онима који су се јатили око демократских клубова, левичарских удружења учитеља и професора, оних који су са жиже нашег старог зла, универзитета, руководилн овом отровном просветном политиком? Од животне је важности којим ће се путевима кренути обнова просвете и живота омладине, нашег најдрагоценијег блага и залоге за бољи, часнији и здравији живот. Привредна порушена материја обновиће се, али је потребно да се из темеља обнови духовни живот, на коме ће зидати и сваки материјални живот. Без планског, свесног, јасно опредељеног и смишљеног рада нема никакве обнове, ни материјалне ни духовне. Обнову не могу изводити (пари људи, старог духа: ни масони, ни либералци, ни бирократи. Опасност је да се у почетку не затрује нови живот, да се у темеље узидају одмах црвоточни мољци који ће нагризати и упропастити нову зграду. Народ, земља, село, родитељи, тешко искушани, морају са поверењем гледати у рад који ће им децу упутити новом животу. Остане ли све по старом, под видом новога, сва бирократска и политиканска просвета, све оно што је здрав дух подгризало и -свесно рушило, сав онај типични дух јеврејско-масонске просвећености који је однародио интелигенцију а лажно просвећивао народ — од обнове нема ништа. Ми живимо у добу револуционарног преврата идеја и начела и мора нам бити јасно да повратка нема, да се стара лешина не може веиггачки надуватн да живи. Како простремо онако ћемо лежати. Ко тога није свестан и ко то неће да увиди — тај не сме и не може бити просветни радник и просветни вођа, нигде, ни на једном пољу просветног н културног рада. Потребна је радикална промена, свесна, смишљена, јасно формулисана, јавно изречена и чврсто и доследно спровођена. То јавност српска очекује. В. В.
- Снрија и Либанон су најллодније земље Арабије. Располажу великим простором за насељавање земл>орадника под веома повољним околностима и добро наводњеним тлом. Између обадва параделна планинска ланца, Либанона и Антилибанона, која се протежу од севера према југу, делимично пошумљена и богата кишом, на.тази ое долина, која на југу прелази у долину Јордана. Од 161.000 квадратних километара земл>е обрађено је само 6,74• и то две трећине житом, у првом реду пшеницом (1938: 660.000 тона) и јечмом (385.000 тона). Гаји се исто тако прооо, кукуруз и пирннач. Од индустриских бил>ки стоји на првом месту памук (алепо), дал>е дуван, сезам и лан. У приличном броју има дуда, кајсија, бадема, морског лешника. смокава и лимунова. У прилично великој количини гаје се маслине (88.000 хектара) и лоза (55.000 хектара). чнји принос у грожђу износи приближно два милнона двострукнх центи. Стање стоке после нарочито плодне 1938 године која је донела обилну сточну храну, повећало се куповином стоке у Турској н у Ираку скоро за 40*/». Исто тако знатно је повећана и производња вуне, млека, масла и сира. Домаћа индустрија јако се развила, нарочито текстилна. Ручнн разбојн замењују се механичким разбојима. Треба рачунати с новим текстилним фабрикама. У години 1938 Снрија је увела тканине у вреаности од приближно 200 милиона франака. Годишња продукција цемента износи округло 220.000 тона. Фабрике воћних и осталих конзерви, пнваре и фабрике ул>а стално су биж запослене. У околнни Хомса почело се са сађењем шећерне репе. да би се могла основати сопствена шећерна индустрија. У последњој години пре почетка садашњег рата спољна трговина мандатске об.тасти, по одбитку петролеја који се из Ирака преко ул»аних цеви испоручивао за Триполис и увоза з.татног и сребрног новца у вредности од 125 милиона франака. износила је: 560.000 тона увезене робе \ вредности од 1-290 милнона фра-
нака, 375.000 тона извезене робе у вредности од 585 милиона франака, и транзит робе 78.000 тона у вредности од 290 митиона франака. Вредност у поређењу с прошлом годином повећала се код увоза за 26* •, код извоза за 14* о. а код транзитне робе за 33* а. Томе насупрот смањила се узозна количина за 6* •, али се повећала код извоза за 33* •, код транзитне робе зз 5,5* •. Код увоза отпада на Енглеску 14* •. на Франиуску 13* •. 8,9" • на Јапан. Извезено је било у Палестииу 27,5® •, у Француску 17,6 и у Енглеску 6,1*/». Најважнија роба за увоз су текстилни. гвоздени и челични нроизводи, машине и апарати, вал>ци. аутомобн.ти и бицикли, хемиски производи. дериватн нафте, стакло и хартија као и електричне справе. За извоз долази у обзир жито. воће, поврће, воћне конзерве. маслиново л>е. свилене бубе. вуна и памук, кожа и крзна и јаја. Промет странаиа износно је 37.000 посетнлаиа. Железничка мрежа Снрије и Либанона знатно се проширила после светског рата. Дужина мреже данас износи окрутло 1800 колиметара у поређењу са 800 ки>метара у г^дини 1920. Спроведено је н изграђивање трговачкнх путева. тако да дакас главна мрежа путева обухвата приблкжно 3500 километара. Стање путничких и теретннх кола било је 31 децембра 1937: 4.794 путничких. 3 .422 такси-аутомобила. 462 аутобуса, 1.761 теретних камиона и 707 мотоцикла. Знатно повећана лука у Бејруту распо.аже сада воденом поаршином од 45 хектара. 1200 метара лучких пруга са дубоком зодом н складишним простором од преко 27.000 квадратних метара. Аеродром у Бејруту служи за спуштање авиона разних ваздушно-саобраћа.ших друштава. Грађење кзнала за наводњзвање обухвата нове пределе нарочито у облаХомса и у равниии Бека. Станоаништво које броји 3,12 милиона житеља у расном је погледу вр.то неједнако. Поред Арабљана заступљене су у већем броју јерменске. асирске. друске, грчке. курдиске н турске мањине, ко.лгмј треба још додати и Французе. („Европз Сервис")
Радио станице Лондон, Анкара и Бостон као и убек шире лажне вести
Виши, 14 јуна (ДНБ) ОФИ (Агенција Авас) јав-м из Бејрута: „Британске и турске радно-станице, као и америчка станица у Бостоиу, и даље шире у масама лажне вести о положају у Сирији. Тако је радио-станица у Бостону јуче јавила да је војна у Сирији већ при крају и да Енглези окончавају победоносно поседање земље. Уствари, пак, непријатељске снаге свуда се задржавају и француске трупе на многим тачкама предузимају противнападе. Радио Лондон хтео би да увери свет да енглеске и деголовске трупе споро одмичу једино због тога што енглеска врховна команда не жели да пролива француску крв. О херојском отпору француских трупа. међутим, не говори се ни речи. Тако је лондонски радио јуче између осталог тврдио: „Заустављамо се и преговарамо кад год можемо. Не же.тимо узалуд да рушимо градове и села". Уствари. пак. фраицуски војници који на ливанској обали у жилавој
ДОКШЕНТИ ДДНДШЊИЦЕ
ТГШКА БОРНА КОЛА. ЧЕЛО КОЛОНЕ. УНИШТАВАЈУ ОТПОР, ДА БИ ЈЕДНОЈ БРДСКОЈ ДИВИЗИЈИ ОМОГУЋИЛА НАПРЕДОВАЊЕ. ФИЛМСКИ ОПЕРАТЕР СНИМА У СМРТНОЈ ОПАСНОСТИ ЗА НЕДЕЉНИ ЖУРНАЛ (ПК-сннмак — Ве.тгбидд)
борби бране своје положаје и који су решени да их бране док и један траје, изложени ураганској ватри британске морнарице, свакако да нису истог миш.гења као стпсер лондонског радиа Исто се може рећи и за сељаке у Ливану и у Сирији. чије куће руше Енглези. Лонзонски радио. осим тога, и даље рстаје при тврћењу да ве.тики број француских официра и војника нап\*штају положаје да би пришли деголовцнма. То је лаж. Поменути радио затим јавља да је заузета Хазбаја, у Ливану. Ни то није тачно. Исто тако спада у област бајки вест да су колоне које надиру V правцу од Демирака заузеле Дејир-ез-Зор. Радио Анкара тврдио је синоћ да су поведени преговори о предаји Дамаска, док је радио Бостон чак тврдио да су Енглези већ заузели главни град Сирије. Уствари, пак, Енглези су већ пуна 4 дана задржани пред нашим одбранбеним пошжзјимз код Киске". Успеси либансш планинаца Алеп, 14 јуна (ДНБ) У борбама француске армије у Сирији против уједињених енглеских и деголистичких снага нарочито су се одликовзли ливанскн планински ловци. Одредн ових планинских ловаца првог дана битке код Меројајума, у Јужном Лнвану, избацили су из борбе 700 непријатељских_Ј}ОЈника^____^^^^^^_ Састанак претседништва Друштва за Југоистонну Европу Бер, 14 јуна /ДНБ) Данас се на Бадхаусплацу први пут састало претседннштво Друпгтва за Југонсточну Европу, и то у прнсуству покровнтела Друштва миннстра прнвреде Рајха Валтера Функа. а под претседништвом намесника Рајха Балдура фон Шнраха. Г. Балдур фон Ширах, као и миннстар привреде Ра»ха, одржали су тим поводом говоре члановнма претседннштва н одоорз- Забрана увоза дннара у Чешку и Моравску Праг. 14 ј\-на (ДНБ> На основу наредбе Народне банке Чешке н Моравске забрањен је увоз дннарскнх платннх сретстава која су некада бнла у оптицају на тернторији бивше Југославнје.