Opštinske novine

Страна 2

„ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ"

Број 63

ПОБЕДА ГЕНИ|А ГОДИШЊИЦА ПАДА ПАРИЗА Од нашег сталног бојног сараднића

ДОКУМЕНТИ ДАНДШЊИЦЕ ГЕНЕРАЛ КУЧЕБА ПРЕДАЈЕ ВАРШАВУ

На једном тенку се може нафарбати знак црвеног крста али тнме се борна кола неће претворнтн у саннтетска. I енерал СнмовнК је наредно да се у новннама објавн вест ла је Београд незаштнћена варош али ннје евакунсао штабове ни трупе. а ннје повукао ни протнвавнонске бзтернје: направно је од Београла тенк с црвеним крстом. Французн су поступилн паметннје: ослободнли су "своју престоницу војске и свега што помаже војску, прогласили варош за незаштићено место н без борбе прелали Париз Немцнма. То није кукавичлук као што није јунаштво изложити стотине хнл>ада људи н жена страхотама безнадне, луде одбране. Код нас је било друкчнје: нама су наредили да се бнјемо н да умнремо на праговима нашнх домова. А ево како је сам наредбодавац ову глупу наредбу извршио: сада се он у Снрнји, на прагу „јеврејског дома" — Палестине, кобојаги бори н тиме сведочи пред целим светом да је био јеврејски слуга. Одбранитн Парнз било је немогућно, јер француска оружана сила није бнла јгча од оне безоружане слабости милнона избеглнца којн су закрчнлн све друмове: и уплашен жнвал* н потучена војска били су обузетн једном мншљу трка према југу значи спас. Спас појединаиа а не спас Франц>'ске. пошто се ннко ннје надао у срећан преокрет ситуаинје на фронту. Пад Париза убио је остатак оптимнзма. Предаја те вароши без борбе не би тако поразно деловала на Французе да није пропагандни апарат уверавао Француску н цео свет како ће се француска престоница браннти до последн>ег човека, како ће се свака кућа претворнти у тврђаву. После тог хвалисања нсувише је било тешко примити вест о капнтулацнји Парнза. Та капнтулација учинила је неминовном капитулацију Франц>ске не само зато што је била изгубљена једна за одбрану подесна линија — обала Сене, него првенствено стога што без Париза није био могућан рат створен у Парнзу. Без англофилског Парнза франкофилска Француска послушала је глас инстинкта самоодржања и напустила бор6у Кад се на дан 17 Јуна маршал Петен обратио народу с речима: „Тужним срцем кажем вама, Франц>зима, да борба треба да престане", њега је сав народ славио, јер је у одлуци првог војника Републике видео мушкост. Борба је била безнадна од момента кад је британски експедициони корпус, спасавајући голи живот, побегао нз Денкерка и кад се видело да се преостале на контнненту енглеске јединице спремају не за дочек појачања са острва него за укрцавање у Сен-Валери, Бресту и СенНазеру. Напуштена Француска. која је у Артоа нзгубила две армије прву и седму, није бнла у стању да се противи немачкој лавннн од 125 днвизија. Рено није смео то да прнзна. Петен је то учинно и спасао Француску. Отклонио је непотребне жртве. сачувао француску војску потпуног уништења а то значн да је избавио пет мнлнона л»уди од смрти или заробљеннштва. Кад је смртна опасност по државу прошла. свн који нису умели да ту опасност отклоне док су се у дну душе радовалн примнрју, почели су да тврде да капитулација није бнла потребна. На дан капитулације француски главнокомандујући располагао је са 25 дивизија које су још биле способне за борбу а које су имале против себе пет пута јачег супарника. Фронта није бнло: десета армија бнла је отсечена у Бретањн, код Невера се налазнла трећа армиска група без икакве везе са скоро уништеном четвртом армиском групом код Саоне; у Вогезима бнла је опкољена друга армиска група, лншена муннције као и хране; у реду је била само алписка армија која се борила против Италијана али ту су биле свега четирн дивизије. Оклопне јединице француске војске биле су уништене: у борбама против 7500 борних кола. колико је генерал Браухич бацио на фронт. биле су прегажене француске моторизоване трупе које су нмале свега 2000 тенкова. Француска није више имала оклопне песнице, француско небо није више имала ниједног јата металних птица способног за борбу: ескадриле су биле десетковане. Француско ваздухопловство није нмало више од четирн стотине ловачких авиона и нн више од сто бомбардера, док су Немци располагали на француском ратншту са 1500 ловачкнх машина и са 3500 бомбардерских. Код таквог односа снага борба није била могућна. Али није само бројна и техничка надмоћност супарннка чинила ситуацију неподношл»нвом: морал Немаца попео се на внсину лнковања, морал Француза пао је у понор клонулости. Није однос снага проузроковао ту депримираност, него сазнање да је француска тактика немоћна против немачке тактике. Тактика ратних успомена из 1918 године била је старачки, беспомоћна против младалачке тактике новнх ратних идеја. Покушај генерала Вегана да на Соми, на новој борбеној линији, створн и нову тактику пропао је на најжалосннји начин: ни оружје, ни л>уди ннсу билн кадри да бију модерну бнтку. Оружје се не може модернизоватн преконоћ, а ни л>уди се не могу моментано ослободити двадесетогодишњег погрешног војног васпнтања и обуке. Наша војска је томе доказ: и после слома француског војног

снстема у Г1ол>ској, а затим у самој Франиуској, наш план рата ннје добио неку нову, макар н несавршену, експернмснталну базу. Сачувалн смо у целостн све старуднје тактичких идеја н органнзацнје које су већ бнле прегажене немачким победама. Услед тога смо и претрпели потпун пораз. већи него Француска зато што је она нмала пожртвованнх офиинра који су својом крвл>у, проливеном у безнадном отпору, донекле искунилн свој грех пред отаџбином. док наш офнцнрски кор, изузев малог броја хероја, није хтео својим животом да плати своје незнање. Маршал Петен признао је пораз Францлске. Њега су зато н позвали на власт дп то призна, јер масонски властодржци Републике нису ималн храбрости да кажу народу да су рат војске претворнли у покол> бежећег стада. Цивнли су гурнули војску у непотребан рат, цивили су тражнлп од војске немогућан отпор, цивилн су натералн војску да замолн Рајх за примнрје. Војска је своју дужност испуннла с мушкошћу и смелошћу. Она није своју част окаљала, јер се борила колико је било могућно. Француска војска показала се неспремном за савременн рат, али, и поред неспремностн, и поред непопуларностн рата. она се добро борнла. Ннје срамота педлећи бољем, јачем, нскуснијем борцу. Тај бол>и, јачи, искусннји борац — армије Рајха — извојевао је победу којој нема равне у нсторијн човечанства. Није то сгмо победа бројне надмоћности, материјалног пренмућства, бод»е организацнје, вештијих маневарских покрета, него је то победа народног геннја, којн је створно од целе земље организам за борбу и дао том организму нове појмове о рату. То је резултат концентрисане воље за победом. Е. М. Цотопљена два теретна брода Берлин, 15 јуна (ДНБ) Немачкн борбени авиони напали су данас у Атлантском Океану, западно од Гибралтара, један велики конвој наоружаних непријател>ских трговачких бродова. Сигурно су потопљена два теретна брода.

Немачкн „Војни годишњак" доноси драматнчан приказ једног очезидца последњих часова Варшаве. Преко целе ноћи трештали су топови, јаче иего иједну ноћ раније, кретале се мунициске колоне све гушће напрел. Нисмо могли ни помнслити на мир када смо ујутру навукли шлемове да бисуо креиули на фронт. А онда, изненада, на вој-

КОМАНДАНТ ПОЉСКЕ ПОЗНАЊСКЕ АРМИЈЕ ГЕНЕРАЛ КУЧЕБА СТИЖЕ НА ПРЕГ ОВОРЕ О ПРЕДАЈИ ВАРШАВЕ (Фотоархив „О. Н."). ни аеродром стиже вест: „Варшава је понудила безусловну предају. По.ђски преговорачи ће одмах стићи да би са немачким опуномоћеником, генералом Бласковицем, утврдили услове." Страшно је хладно и мокро, а с Бремена на време бије град. Чекамо пољске аутомобиле. Густи облаци дима пуше се на хоризонту изкад Варшаве, када стиже прво генсрал Бласковиц са својим штабом. Са њим путују и двоја заповедни-

Хрватска приступила Тројном пакту

Венеција, 15 јуна (ДНБ) Свечани чнн потписивања обављен је у нсторнској свечаној сенаторској сали, украшеној зндннм сликама Тицијана и Тинторета . Делегације сила Тројног пакта упутиле су се у поворци пре.ма Дуждевој Палатн, на челу са министром нностраних послова грофом Ћаном, са поглавником Хрватске на десној, а министром иностраних послова Рајха г. фон Рибентропс.м на левој страни. У пратњи мннистра иностраних послова Рајха били су посланнци фон Бисмарк и Ринтелен, затим немачки посланик у Хрватској Каше, посланик Шмит (штампа) и посланик Шмит (из Мнннстарства). Поворка је пролазила кроз шпалир формација црннх кошуља. Многохиљаднта- маса света приредила је претставницима снла Тројног пакта бурне и одушевљене овације. У историској сенаторској салн поставили су се затим на трибини: гроф Ћано, у средини, десно поред њега поглавник Павелнћ, маршал Хрватске Кватерник и хрватски министар иностраних послова Лорковић, а лево од домаћина грофа Ћана министар нностраннх послова Рајха г. фон Рибентроп, јапанскн амбасадор Хорикири, а затим посланицн Мађарске, Бугарске, Румуније н Словачке. Пошто је министар иностраних послова гроф Ћано, кратким, срдачним говором поздравио претставннке сила, прочнтан је протокол о прнступању Хрватске Тројном пакту. После тога приступило се уобичајеном чину потписивања протокола од стране присутних претставника сила. После свечаног чина, министар иностраних послова гроф Ћано и мннистар иностраних послова Рајха г. фон Рибеитроп честитали су поглавнику приступање Хрватске Тројном пакту. Тнме је званично завршено свечано приступање Хрватске блоку новог поретка. Министар иностраних послова гроф Ћано прирелио је потом, у палатн „Рецониго" ручак у част претставника сила Тројног пакта. Бивши лшнистар финанснја сенатор гроф Волпи прнредио је увече вечеру. Службено саопштење Венеција, 15 јуна (ДНБ) С.тужбено се саопштава: Данас у 12 часова, у Венеиији, у Дуждевој Палати обављено је потписнвање

протокола о приступању независне хрватске државе Тројном пакту од 27 септембра 1940 године између Немачке, Италије и Јапана. Протокол о приступању Хрватске Тројном пакту потписали су: за Немачку министар иностраних послова Рајха г. фон Рибентроп, за Италију министар иностраних послова гроф Ћано, за Јапан амбасадор Хорикири, за Хрватску поглавник Анте Павелић, за Мађарску посланик Вилањи, за Бугарску посланик Караџов, за Словачку Галанек, за Румунију посланик Григорчеа. Текст протокола Венеција, 15 јуна (ДНБ) Протокол о приступању Хрватске Тројном пакту гласи: „Владе Немачке, Италије и Јапана с једне и влада Хрватске с друге стране констатују преко својих потписаних опуномоћеника следеће: Члан 1. — Хрватска приступа Тројном пакту потписаном у Берлину 27 септембра 1940 годнне између Немачке, Италије и Јапана. Члан 2. — Уколнко заједничке техничке комисије, предвиђене у члану 4 Тројног пакта, буду проучавале питања која се дотичу интереса Хрватске, саветовањима комисија присуствоваће и претставници Хрватске. Члан 3. — Текст Тројног пакта прикључеи је протоколу као прнлог. Протокол је састављен на нечачком, италијанском, јапанском и хрватском дезику, прн чему сваки текст важи као оригинал. Протокол ступа на снагу на дан потписивања. чка кола. У првим, непосредно испред рушевина Шкодине варшавске филијале, у истој висини са I ојним аеродромом Скекиц, биће утврђени услови предаје, а у другнм колима ордонанси постављају писаће машине и карте ради састављања акта предаје. Око 11 часова дођоше двоја пољска кола. Немачки официри поздравише кратко пољске преговораче, дивизиског генерала Кучебу, који је командовао познањском армнјом и који се у рукавцу Висле борно од свих најбоље, и пуковника Прагловског, од стране Генералштаба. Пољаци су у смеђим, дугим шињелима, са четвртастим капама; и једва видљивим ознакама чина: Нучеба, бивши аустриски официр. који перфектно говори немачки, мршава лица. с проседом косом, којс јасно показује трагове прошлих дана. Када се генерал Кучеба претставио као пољски преговорач, генерал Б.тасковиц стави руку на капу и позва га у заповедничка кола. Једна кола за снимање грамофонских плоча с емисионом радиостаницом у близини, — са циљем да се сачувају ови знаменити часови — омогућују нам да чујемо преговоре. Непосредно пре тога смо чули како ће гласити услови примирја, за време кога ће бити утврђсна предаја. Релативно краткн преговори којс са немачке стране води генерал Бласковиц, учтиво, али одлучно. Ти преговори доносе нам читав низ сензација. Ми имамо времена, али тамо, преко, влада такво стање какво се не може претставити и које јеотоставно приморава на предају. Чујем реченице разговора, могу их записати: „Потребан ми је слободан простор за моје трупе. Боравак у граду је најодвратније што можете себи претставити... Молим, дајте једног господина са мном који се о томе може осведочити... Већ два дана нема уопште воде, нема канализације... све је разорено... Ја не могу у року од 24 сата да концентришем дивизије у означена места за предају, јер за 24 сата морају прво бити уклоњене бетонске барикаде н очишћене закрчене улице..." Пољацнма је стало до тога да страховита ватра немачке артилерије буде по могућству одмах обустављена. Рокови примирја су на пољске молбе продужени. Чујем даље: „...Хиљаде рањених без лекара... Нема воде за гашење пожара... Најважније је санитетско питање, господине генерале... А затим чујемо запањујуће ствари. Генерал износи цифре трупа затг.орених у граду. Не верујемо својим ушима. Чујемо најпре 38.000. То су само они у предграђу Прага: Зб.000 људи и 12.000 коња... Нешто промуклим гласом пољски дивизиски генерал набраја даље: ...16.000 људи посаде Варшаве, 3.000 пионнра, 14.000 резервиста, остаци двеју познањских дивизија и једне коњичке бригаде, 13.000 људи, делова разннх разбијених трупа, 2.300 коња, 16.000 рањеника... Срачунавамо брзо: у Варшави је, дакле, концентрисано ни више ни мање него 110.000 људи и преко 20.000 коња. Њихово стање мора да је било страховито усред ватре немачке артилерије и бомби. „...Наши коњи стоје по кућама и вртовима... Не можемо се ни макнути... Ја не могу тако брзо успоставитн ма каву везу с отсеченим и разбијеним одељењнма... Што је запаљено, мора изгорети — услед оскудице воде ми не можемо да гасимо. Ови бројеви односе се само на војну страну капитулације Варшаве. Али, усред овог мора кућа живело је пре похода ништа мање од 1,2 мнлиона људи, а сматра се да се, услед незадрживог прилива разноврсннх бегунаца, овоме броју може додати још пола милиона љуДн, — да би све то преживело пакао једне бесмислене во.јне одбране н немачког бомбардовања. Е. С.