Ošišani jež

АФРИКАНЦИ

Пра*о каже опоаиција: хаква eio тм ми народна власт, кад ■ишта ке знамо. Ево примјера *3 мог одбора. У нашем сеоском одбору поеао је некада теисао просто и гјиггко, дивота једна. Кад ииа да се предуаме нека •еКа акцнја у селу, састанемо ое, ■оразговаЈЈамо и готово одтшх иа посао. Ако је у питању ман>а и једноставнија ствар, дежурии одборник иало се намршти, састави обрве, промисли и опст готово; узме човјек, па ■ сам сврши шта треба. Шта ту ■ма да се мудруј«. Ала ше леаи вираже; неко изм у»ртн у главу да смо ми просги ■ иеуки, да не анамо правилно радитн, да не идемо редовним надлежним путем итд., па се ии, богаин, уплашисмо и ријешисмо ее да узмемо за секретара једног бившег општинсжос биљежника. Као вслимо, има човјек искуства, na нек нам покаже како трсба да се ради. Дођс новн ссхретар, узе перо у руке, па ти се расписа и разради. устроји за да« десетак но•их кн>ша и разних протокола, »••еде иеке формуларе, удесн •рхиву, начнни инвектар просто страхота једна. Чисто се одборинци, дотад отворени и 6истрн, стадоше да жацају своје poS>eue канцсларије н да нерадо улаве у н»у. Уђе, рецимо, одборлик у канцеларију, па нам каже кжо би требало да се за школу довезу дрва. Скупкђу, вели, за сујтра десетора кола, па ћемо довести драд, биће их досха школи за читаву зиму. Још о« то ■ не изусти, а се- ; мретар скочи као опарен. Како писолд, каква дрва! | Зар се тако ради? Та није ово ! Африка. Најприје управа школе треба да поднесе требовање, да наведе колико пећи има у шко- , ли, колико је од њих земљаних, колико гвоздених, колико и- . справних, а колико неисправних. ■ Затим, за колико се мјесеци траже дрва, колико метара мјесечно, а килико свега укупно. Онда ћемо ми одржати сједницу, закључити да ли је т.а потражња од стране школе оправдана, о- 1 дредити шуму у којој he се дрва сјећи, послати писмени позив сељацииа који he тај посао оба, вити и ствар је ријешена. То је једини правилан пут. | Узалуд се сиромах одборник буни и доказује како би он то до ноћи све мог.ао да посвршаеа без икаквих еједница и позива и како ту не треба требовањ.а, јер је својим очима видио да

а школа неиа дрва, да има свега I двије пећн, обе гвоздене и да јој з је за читаву зиму доста десетзк-петнаест кола дрва, —• се- кретар се не да ни опепелити. i Како, виче он, какве двије пећи? Гдје то пише, молим те? i Покажи ти мени црно на биједо, , са печатом школе и одговарају- ћим потписом, да су заиста двиi је пећн, да треба десет кола дј>■ ва, а не нека неодређена цифра - десетак-петнаест, како ти кажеш. i Акт нама треба, писмено, а не i твоје приче. Није ово Африка, ' нисмо ми Африканци. Одборник ixa крају слијеже раi менима, зноји се и заиста се , увЈерава да је незналица и да не , | умије правилно свршити ни н.ај( обичнији посао. Други пут се, опет, сломи, ре\ цимо, држалица одборске сјеки■ ре којом цијепамо дрва за погребе наше канцеларије, а некн се одборник одмах прихвати да | начини нову, а стару сломљену зграби, па да he с њом у ватру. , Истом ги секретар цикне: Стој, стој! Ззр се тако пази одборски инвентар? Стару држалицу не можеш отуђити, све [ док се службено ие расходује у инвештару, а нову, онет, не можеш употријебити, док се год службено не заведе као саставни дио нашег ннвентара. . Види, види мислкмо се ми обична држалица, па јој се указује толика част н важност. Нема шта, право човјек вели: није oeo Африка. И тако ти нас тај наш секретар дотјера дотле, да смо зжтајлли и пред најобичнијим послом и дуго се мислили и мозгали који је правилни пут и посту; пак да се таЈ посао ријеши. И I све је ишло писменим путем као i код правих културних људи. I Кад је пао сиијег, дони Јели ; смо, на пр„ рјешеше да се отсад ; сељаци могу служити саоницама I умјссто колима; кад је средином I љета пресушио сеоски поточић, | издали смо наређење да све во-1 денице н,а шему обуставе мељаву, док вода поново не иадође, а кад Је умро ееоски пиљар дато му је отсуство с неодређеним р»ком (ваљда док се не повампири). | Под будним оком нашег секретара, нама је тај културни службенички ред и поступак био толико ушао у крв, да смо чак помишљали не бн ли требало ј ( прописно затражити отсуство и кад човјек пође пекуд на страиу, за живицу, по својој потреби. Али авај! Један несрећан слунај заувијек нас је раставио од, нашег мудрог и љубљеног секретара. ‘

! Степеннце којнма смо се пел>а: ли у нзшу канцеларију, која је , била на првом спрату бивше жандармериоке касарне, биле су одавно попусгиле и расклимале се Гле, какве су нам ове степенице! присјети се нешто један одборник још ће неко на њима настрадати. То рече, па аграби сјекиру да их поправи, али га секретар пресијече строгим службеним гласом: Стој, ни корака даље! Каква је то анархиј.а! Какав си ти одборник, кад не знаш редовног i надлежног пута. Најприје треба позвати стручњака који he утврдити процензт оштећења, поднијети реферат, аа онда расписати лицитацију и тако даље. А ти потегао сјекиру као дивљак из Африке. И док је наш сакретар водио бескрајну и замршену процедуру око њихове попр.авке и расписивао лицитације, степенице су се толико руинирале, да су једног дана попустиле под тежином нашег доброг секретара и он се сручио с висине од три метра, ударио главом о једно празно буре и смртно се повриједио. Када смо му притрчзлн, смогзо је само још толико снате да промрмља: Ако сам разбио буре, распишите лицитацију за његову оправку, а трошкове покријте мојом платом... И издахну. Послнје његове смрти. све нам ' пође наопачке. Ззборависмо мало | помало сваки службени ред и ' прописе којима нас је он учио. I Окренусмо опет онако по сељачди. договоримо се, ријешимо, ј па свак аа својим послом без писмена и без прописног налога. Истина, нешто се и запише, .али само оно нашужније. ј Па како нам је сад? питага. ј Тја, како да ти к.ажем: ради ! се, гура, зли све некакр просто и једноставн'o. Одосмо ти, брате опет у Африканце,. па ето ти. Жалост јелиа погледати: чак i смо и амбулакту подигли без лиI цитације. Африка, па то ти је! 1 Неспособни људи! Б. Ћ.

У ПРЕДРАТНОЈ ШКОЛИ

Двла ти твмо, у тр®Ко| клупи, реци ми нокакву изрвку. „Будала ie у стању да пита више него што пет мудраца могу одговорити“.

ОФОРМЉЕНА ПАПРИКА

Спушај жено, учинила си пропуст. Ова палркка ти ом|в довољно оформљсна.

СИНОВЦИ

Јвдном жупнику дође у посету бискуп, који одмах примети да овај има лепу и младу газдарицу, док се троје деце играло у дворишту. Чија су о»о деца? угагтш б** скуп. То су синовци мога братв! одговори смерно жупник.

НЕДИЋ И ЋОРАВА КУТИЈА

Нвдмћ: И то су ми слободии избори. Имам кути|у а седим у затвору.

ЋОРАВО ГЛАСАЊЕ ЖИКЕ АТОМА

10 НОВЕМСА* 1945

JEffi

7