Ošišani jež

„Ceдмак" Чорокало

Послије првог партизанског иааада на Баа.у Луку, тргован Чорокало стаде да се пече и „пехлнвани" измећу двије ватре: час пригрије „доња ватра‘, а омда се смири н утишз, алн се аато распали и олснви она „сорња“. „Доња ватра“, то му је онај стамар y t нриземљу, тачно испод Чорокаловог стчна, који је на првом споату Тај станар има брата усташу и освједочени је „осовинап". „Гори.а ватра", то је станар на другом спрату, опет тачно илпад Чорокалова стана. Он, опет, има синовца партизана. па иако је тих човјек и још усто инвалид, имк се зн.а да је „црвеаш", да слуша Москву и Лоидон. обожава Црвену »рмиЈу л друге onanic ствари. Прије напада на Бању Луку, Чорокало се прзвио да н ие познаје свога комшијм с друтог спрата. Пролазио је мимо њ као дј г а не види, ирштио се на »егову дјецу, проклете „Московчиће", и у рззговору с комшијом „осовинцем“ говорио: Вала, боље ,ie да сав сви Јет пропалне у на.јдубљи дењиз, него да надбију ови с другог спрата. Али кад липем на нову годиuv 1944 партизански митраљези зарешеташв по бањалучким улицамл, наш ти Чорокало зачас постаде п-рави „друг“. Одмах се узнесе у „више сфере“ т. ј. попв се на други спрат, брижнс прииита „црвеног" комшију има ли у кући све што иу треба (ако нема нек тражи од њега) јер, всли, ко he сад напоље, „к.ад наши митраљсзи бришу к’о свети Илијв'' Ту успут дарова н кесипу бонбииа на!млаћем komuihЈином сину, „нашем слатком малом партизанчићу“ н понуди ce још да им из дворишт.а донесе канту воде. iep је. каже. ред да се човјек нађе при руии Једном инвз.тилу и „н.тшем човјеку". Лпуги лан борбе, прелпече, 1 Чорокало је управо налијеоао 1 нв чееми каиту , првеног“ ком- " rmie, кад ее пронесе гл.ас да се партиз-ни повлаче из града. Зкао сам ia да банда неће , дуго изпевати у нашем граду! 1 повика ои глаоно да га чује 1 „оспвикчевл" жена, која је чекала за ред иа чесми, па брже 1 боље попаде комшијину канту « гресну ie о земљу. Налијевај, госпођо, а овај ' првендаћ нека чвка! Њихово би- ! ло и прошло! Па трком одју- ' рн до „осовинца“ и још с врата му се баци у загрљај, i Муштулук .комшијо, спдсе- i ви гмо, бангз се поплачи! Међутим, нашег Чорокалу ни- , је баш тако лако било да задржи есовинскм политички курс. Тек се био поново спри!ател.ио I и попсзво са устапжим бр.атом. , а по гралу стпде да се зупа, ка- I ко сс партизани опет приближа- 1 вају Бањој Луци. i 0, налет га било, сал he да прижеже ова гопња ватра! i прогунНа он у бризи. па се по- i пе на дпуги спрат и закуца на 1 „црвсна“ арата. ј Ехеј, комшо, роде рођени, гурдмо ли, гурамо! Е, нека вала, | сад ми је срце на мјесту, кад ви- ; дим како је онај доље усташии брат савип рогове. i У току тога прпљећа и љета [ Чо|(аокало је тако неколико пута : Bamvo између горње и доње [ B.3T"f мудро да се ни на ( јелноЈ не опржи. Ппевапи га тек ( паотнзански октобарски јуриш ‘ Ј нз Бању Лукм. ј ; А кога не би и преварио тај, i нтал! i Десетак дана п.аотизлни су i дожаги град у свгИим пмкзма, i боанио се једино стапи Кчстеп. Мпотиоале cv кооз гоад брига- < де. дг>нз"л.а двз тои тенча. ле- < тио зз.ооД-ћани авнон. а све ,ie in иаш Чорокадо „књижио“ у j корист горњега комгаиlе. па ни- f

je чудо што се једног јутра „коначно опредијелио“, па се пролазећи испред збуњеног и замуклог усташког брзта, отворено „изјаснио“: Богме, комшија, ваше би и прође, пуче вам осовина. Оде НДХ к’о да је није ни било... Ехеј, земљк) млада, сад партизан влада! Али, не лези враже! Однекле од Клдшњица изнснада стаде да надире према Бањој Луци једна њемачка оклопна дивизија и мој ти Чорокало, ни жив ни мртав, допаде пред врата комшије „о-сооинца" и бацн „пробну ракетлу“: Држи се, комшо јуначе! Још мало, па he стићи наша војска, ето је од Клашњица! Амл која то „наша војска“, ст.зде да пита усташин брат правећи се луд. Kojal Ама зна се, братег којл Нијемци! узвикну Чорокало што је могзо срдачније. Та знао сам ја дз ће ове партизанокв шепртље брзо подбрусити пете! Хм, па рече ли тн јуче да je осовина пухла? тобож немарно припита „осовинац", а по лицу му титра злурад осмијех као да би да каже: Јок, птичице моја, не ггзли то више код, мене, знзмо се ми... Причекај сзмо, док уђу Нијемци. разговораћемо се мало друкчије! Следи се наш Чорокало од тоra комшијина осмијеха, па брже боље упаде у свбј ст.ан и стаде да пакује ранац крупно отхукујући: Ух, ух, људи бо-жји. што ја себи отсјекох главу!... Еј, Чс рокало, Чорокало, говорио сам ја теби: језик за зубе ,па само ћути и н-зјприје добро одмјери чија ће бити горња, па онда дај изјсве. Ко јаднији, ко жалоснији, крену Чорокало с колоном избјеглицз које су се повлачиле из Бање Луке све се успут ввјкајући: О, људи моји, како се ja то преварих. Е, ћаво однио брзоплетна човјека! Убрзо се у граду чуло како је Чорокало на слободној територији, нсгдје у Санскоме Мосту, захваљујући својој стручности, постао магапинер. Обукзо, веле, енглеску униформу, наоружао се страхота једна, сав се Сански Мост окреће за тим покретним арсеналом оружја, з он само шкрипи зубима, новим ципелама и мноштвом каишева и упртача и пријети оним Бањалучзнима који су остзли: Чекај, вели, кад поново ослободимо Бању Луку, ја hy им судити! I Дође најзад и тај дуго чекани дан. Сједам мјесеци након окто-, барског нападз .партизани осло-'

бодише Бању Луку. а три сата послије задње испаљене пушке, друг Чорокало свечано, као прави триумфатор, умаршира у град зиојећи се под тедснном оружја. Кад је, с аутоматом на готовс, ушао у овоје двориште, први га угледа „чрвени" комшија инвалид с другог cnpaт.з н радосно рашири руке. Стиже ли жив, побогу! овамо руку! Чорокало се само намршти и отступи за корак натраг, па строго отсијече: Лакше иало, друже! ПриЈе него ти пружим руку, да најприје видимо како си се држао

за вриЈеме ове четири годиие швапско-четничко-усташке окупације. Ех, како! зачуди се инвалид Па ти то иакар најбоље знаш, та јеомо ли заједно муку мучили чнтаве три године. Јок, не мијешај ти нас двојицу.. Друго сам ја који сам се борио, а друго си ти којн си сједио код куКе! опоро одбруси Чорокало и јуначки протресе наоруж.ањем. И већ те исте вечери, као јунак дана, Чорокало сједи у дво-

ришту, благсжаклоио дозвољава' да га часте ракијом и цигарета ма и прича своје ратне подви ге; i Једне вечери вели ти мени командант дивизије: „Притежи друшкане, ноКас нападамо њемачку оклопну колону!‘„. Хеј, мој брајко, расте ту капа! Да сте ви само једанпут у животу видјели Нијемца, ја бих вас питао, пошто је мишија рупа... Слушаоци, наравио, ћуте као заливени. Та ко још смије бити тако дрзак, па да каже да је 1 некад видио Нијемца. И тако из вечери у вечер, у \ идиличним бањалучким сутонима, ничу и расту све чуднија, невиђена и нечувена јунаштва и подвизи нашег Чорсжала, а слушаоци само шире очи и премиРУ од језе. А свијет се опет обезобразио, па они који су читаву окупацију пресједели у гра-! ду, поздрављају се с њим као, | бо-же ме прости, са себи равним: Здраво Чорокало. Како иде посао? Него, још се једном потврдило да људској злоби нема гра- : нича. Куд незахвална домовина | заборави да му "аде какав чин | и одликовање, туд и завидни и | подругљиви људи, због његових i седам мјесеци проведених на ј слобод-ној територији, дадоше! му илдимак „Седмак“. Он тек заусти да нешто прича о својим страдањима и бор-бама, а какво бањалучко факинче, подговорено од неког ззвидљивца, продера се иза ћошка; Живио „Седмак“ Чорокало! . Дољв с њим! Ех, да ми је иитраљез као некад на чуки, Ја бих иу пока- ; зао! уздахнв Чорокало... Синоћ у сутон угледах у пар- , ку Чорокала с групом сличних „седмака". Окупили се око Ко- ; чићева споменика и жале се: Ех, ето ти ,и crnaj Кочић баш се јефтино прослави: ј Мзло прогањања, мало цензуре л тамиице и пук! па споменик! А ми: толико борбе и страдања, глава у торби, па на- ј ма би требало ух и не питај!_ 1 б. ђ. ;

„Наука и техни ка"

НОВЕ КЊИГЕ И ЧАСОПИСИ

вНаука м техннка«, месечни часопис друштва »Ннкола Тесла« (који са осталим друштвом није , делио рајхс-марке), Беопрад, у свом последњем броју има овејј садржај: Шта је наука од инж. Спавка Бокшана; Штд је техника од инж. С. Бокшзна; Рентгенови зпаци од инж. С. Б.; Ауто марке Џип од С. Б.; Како изгледају атоми од инж. Славка Б.; Уранови атсми страх и трепет данзш- * њице од инж. С. Бокшана; Летеt,e тврђаве од инж. С. Б.; Уран нема везе с Урани|ом од С. Б.; <

Атомека бомба ни)е анатомска бомба од и«ж. Славка Бокшана; Лет у стратосферу, пут на Мссец и излет до Урака у педссетом веку наше ере од инж. С. Бокшана; Мајер-Мендељев, Њутн, Цепзиуе, Архимед, Тесла и остали моји псзнаници од инж. С. Б.; затим низ других сензационалних чланака, лична и породичне вести, научнв вести, дискретни огпаси и др. Уредништво и администраци|ја Булевар Црвене Армије (6и.в. Кр. Александра) 81.

ЈЕЖЕВА ПОШТА

ЈедноЈ врдоЈ учигељици —• Београд. Hehe бити тачио да ј« ваша држава „подељеиа на шест фе-. дералних јединица ради дакшег ! управљања". Биће да има ry I нечег дубљег по ореди. Вама Iје то, караано, нвпознато, јер | изгледа да сте преспавали равно од 1941 до 1944 године. Време је да се већ пробудите. Бранослави Ковачевић, проф, IV Мушке гимназије Београд. Ваши ученици не деле вашв мишљење да је Алексаидар увођењем шестојанузрске диктатуре и деобом државе на бановиие жслео да уведе федеративно урећење Југославије... Таквом својом конпетшијом постигли сте једино то, да взс ћаци сада зову „шестојакуарка“. | Пекарима са Вождовца: Веру| јемо вам да сте за време окупа■ ције навикл« да просејавате ! пшеиично брашно па да иекиње | мешате с кукугузним, алн је ! крајње време да се узмете у памет. Ако је хлеб од мекиња и кукурузног брашна толико укусан, једите ra сами. Јер ако вас метну на народно сито, npecemhe вам мекиње. Онима с Кланице: Кад некоме органи власти заплене месо које је увезено у Београд рзди npoдаје на црној берзи н кад отсек за шпекулацију донесе одлуку да се оно плати по максимираној цени, ви сте дужни да се повинујете тој одлуци. Загато нисте исплатили заплењено месо Илији Јевтићу из Мокролушке улице број 82? Оканите се hoравих послоаа, да не бисте остали без посла. ПорескоЈ управи Т peher рејона: Шта би са о«»м благајницом која вам је донела на оверу књигу коју су мишеви нагризли? Да ли je у животу јадница или су можда н њу мишеви начелп ? Љубици Перуновић из Добропољске улице: Чујемо да станујете с још два члана своје породице у купатилу. Врло ј« лепо имати купатило, али је још лепше имати до њега бар једну собу. Тешите се што су они из станбенот отсека вашег рејона !ако увиђавни људи, те неће никако да вас оставе без купатил.а. Јовану Костићу. бившем врховиом државном тужиоцу: Сазнајемо да сте тек сада наплатили хонорзр за окај ваш противнародни и скроз фашистички чланак објављен пре три године у Недићевом одиосно Јонићевом, одношо Гебелсовом „Српском народу“. С обзиром на квалитет чланка хонорар (две године принудног рада) могао бн да буте и већи. Наталији Стефаиовић. Булевар Црвене армије 25: Не зкам да ли ко-лоњска вода, коју сте ви продавали трипут скупље него што се она пролаје у другим радњама мирише на јоргова.н или љубичике. али биће да о«,а претежно заудара на црну берзу. Данилу Јевгићу, адвокату, СвилаЈнац: У заробљеништву симпатисали сте „Заједницу", реак”ион.арно недоношче генеоала Мите Живковића и Уроша Тешановића, које су напредни заппбљеници називали „Јереза". Ма да се даиас правите републикшац, в.аше старе симпатије поосто избијају из вас са.мо је ствар у томе штр „јерезанокв“ симпатије никоме не уливају симпатије...