Ošišani jež

Јежева ПОШТА

Г Коста Кисељ, чиновток Отсека уну*ерашњих послова IV рејона, Београд. *— Пошто омо чуди да ое сјајно сналабите у тражењу дЈ г жника, па кад тРажите МиодРата Марковића хватате првог истонменог на кога нанђетв, можемо вам дахн још нека и„дужника” који ое траже. Рецимо, место Божидара Максимошћа из Лоидона, Да приведеге истонменог трговца из Кнев Михаилотв улиде, место Олободаиа Јоваловнћа из Лондона да оаслушате иотоименог сарадиижа „Танјуга“, место ПетРа Живковића Да нађете кафеџију са Булевара Црвене армије нтд. Тако би сте могли брзо да решите многа питања, па чаж и питаље „избеглида" и „расељених дица“. ! Љубиша Панајотовић, шрфер, ПроИупље.. Не би вас отпуотила Дирек днја за траиспорт да оте својим кампоном, воји Је ишао пра-зан, пренелн узгрвд до оабирвог магацина на желе®кичкој станиди тшогилне отпатке које су окуштли сељаци у Бладу. Овојим набусггшм одбнЈањем („Жалите ое коме хоћете") личилн оте садсо на неке ггредратне шофере. ! Душан Стојковић, жројач, Корбенац »>д Враша. Заиста је мииималзга „Школарина", коју наплаћујете од својих шегрта: по 2.000 динара тодашње паушално за учење заната, а што ое тиче рада по кући они треба да буду задовољин шго им га пружате бесплатио. Мирослав Бвјић, учеииж, Ввотред. —< Књигу Градске библнотеке „Лењинтрад у дааима блокаде“ бжжпрали сте од " новембр-а 1945 и три офанвиве Библиотеке остале оу безуспешне. Угледали сте ое на вашу колетиннцу Јелисавету Мићић, која стаитЈе преко пута Библиотеке, на Топличииом Венцу бр. 7, а сво.ро годвну дана не може да врати „Покошено поље“ због болести. Да ли је боаеоиа, она кш уаета књига? Тадија Вучновић, ceло Олатина. В, газ-1 да Тадвја, баш сн лепо ујдуриоао ону ств*р Вл велиш што да иеко добије текстил у еелу ва лепе очи, кад се зато и ти за мишљење пнташ, - као члан Саветодавног одбо-ра за поделу текстила. II тако ое на твојим њивама три дашl анојнше она два несрећнпка Да би им ти „доделио“ нешто текстила. Брука оде даДево, али he и ,Још даље отпћн. ажо оад и теби неко утра.пи буда-к у гааке. Мипе Љутин, Градашница. Е, хгријашко, ниси помислио да си превелику плату одредио оном двањаестогодишЈреlм дечажу ш Го-стуше који код тебе служи. ХаЈд шго му дајеш еа седам месешг рада 500 динара У готову, 60 килограма жита и капут, ал’ што мт да,)еш оних 10 литара внна? Јер, зло и наопажо ако ое дечак напнЈе па исприча власткма волику ои му плату одредио. Органи за снабдевање. Потпуио разумемо ваш правилан ста® у поглеДу предРасуда и формалности. Заиста треба рашчистити са погрешним схватањем да брадаги и у длаке зарасаи људи изрпкан-ају оамим тии ову или ону подитичжу боју. Наравно, има их који иоое брадв из простог ћефа, или ината. Но нпак би добро било да мало размислите где иабављају садун за бријање оне хиљаде и деоетине хиљаfla Београђана колг oe самн брију, а скорр годвдгу даиа пису од вас примили inr грам оапуна за брнјање. Или cv можда лажне вести да код нас постоји индустрија оапуна? Рушимир Максић, Вршац. Баш сте веки Рушнмнр: хтели сте пошго ното Да рушите правплан начин распо деле текстила. Ипак Је лепо од вас што сте изјавили жалбу на пресуду Срееког иародног суда, с.матрајући да је и сувише бпага, те сте уопели да вам се ка-зна повећа. . (

Кише су дошле

- . . .гт- Кад вјвћ нигота не би од суше бар, да је поплава ударилај »• Јес гсјсподине, добро 6и било волео би и ја кад би тебе и твоју братију могла да отплави! /, ■'sl' . . ■ i .

Како од једне собе направити трособни конфорни стан

ta&euiu Станбени проблем може се решити и без чек&ња по станбеним отсецима. Треба само имати смисла за распоред ствари. Помоћу паравана (завесе. хартија и Сд.) можете лако од Једне веће собе направитн трособни стан. Да би комодптет био употпуљен. потребно је* на параванима и барикадама око појединих кревета истаћи пароле: „Зид не гвири“, „Врата куцај ногом о патос”. Даље насељавање иојединих соба може се врпшти у вертикалном правцу. а о конструкцији спратова треба затражити савет од неког бившег заробл.еника. Кујну треба обележити кредом и иисталирати мали решо, уколико домаћинство није сиабдевенб Унрицим конзервама. За смештај деде треба искористити морнарски систем љуљашки, а у цил.у сопствеиог обезбеђења инсталирати кишобране. Уколико домаћипство пати од хркања

поЈедипих чланова, атмосфера засебних соба добиће се на једиоставан начин. Потребио је за сваку ноћ одредити пожарне. који he до зоре имитирати славује. а у зору оригинални славуји ипаче ступају на дужиост.

Добар посао

„ На~Ма ** продаје бонбоне по 150 ж 170 джн, килограм, док cć на другим местима продају по 400 динара килограм.

Ови ће добро зарађивати ако буду куповали код „Ha-Me’* бонбоне. Мали ОГЛАСИ

Приопћујемо пучанетву да канимо одржати јавну оферталну нажладу за прнскрбу веће коликоће дрвених кри* жева за бити имајуће обиљежавање послиедњих подвига наших припадника На крижевима.треба да.је напнм т . на лозипка бдносећа се на мртда: Н. Н. је с на.ма! (а ми ћемо бити с њим). Гвозденп крижеви не долазе у обаир. За гроб спремни! Амен! Крижарска братија. Овим путем пријављујемо се Одел.ењу трговине и снабдеваља ННО. пошто нас, већ меседи-ма нико дије пријадзио. за ра.сдрделу грађа.нотву. Пет буради гаса у Раднпчкој удици, број 7Ј. Изгубљена је нада да ћемо доћи до земљишта за подизање гараже у Доситијевбј 57. Поштедог налазача молимо да нам врати ако ае наду. а оно ба.рем уплаћене таксе. „Преагис“, Позив

Ми. усташкн пијесниди. вовинари и уреднидн, прзивано све своје колеге који су за;'едно с нама радили у лнсховизса. као „Хрватски народ*, „Спредност" и „Нова Хрвахска". или у било Kojoi филнјали „промиџбе", а данас још нису. запослени, да нам се хнтно јаве ради запоелеша у једном лозиатрм накладном заводу. Овдје могу доб Итп скромно и тихо мјесто - корекшра. ДискрециЈа зајамчена. Сида Кошутић. уеташка пиеснпчка првакиња, уредшгаа „Желског лиота“, сурадник ових усгаш- t ких публивациј-а“ Милица Ванденар (Радић), уредница „Бволуције", оада само искључена доживотно нз НовнЕарског дружгва;

Салих Алић,] пиеоник, сурадннк „Спремнооти“; | Владимир Крвачић, казалишнп критддар , „Ноф Хрватске“.

КАКО СЕ ОД ДЕСЕТ ДОБИЈА ПETHAECT ЦИГАРЕТА

Један нага читалац, који не жели да му се зпа име, известио нас Је да Је пронашао начии како ће се од 10 направити 15 комада целих цигарета. Он је проналазак опнсао овако: „Купиш la комада цигарета и попушиш, па ти тако остане 10 ппкаваца. Пошто је нознато да се од три пикавца може направитп нормална цигарета, тако већ има 3 цигарете и једап пикавац више. То је, значи, већ 13 цигарета. Од ове 3 цигарете, добијене из пикаваца, имаш опет три пикавца и онај 1 што Је пре остао, значи 4 пикавца. Од 3 пикавца опет направиш цигарету, то ти Je већ 14 цигарета и 1 пикавац; кад попушиш и ту цигарету, имаш онда у свему два пикавца, па позајмиш од пријатеља један пикавац и тако са 3 пикавца направиш Још једну, иетнаесту цигарету. Кад њу попушиш, пикавац вратиш пријатељу од кога си n(vзајмио.“ Од старог ново

Кројачи fce више шити бпуза и мантила: од старих ће крпа бити новогз текстипв.

Примена ланчаног система позната Је савремена тековина у индустрији, Наши организатори у неким продавницама „На-Ме“ у К‘нез Михаиловој улици успели су коначно, после бескрајних напора и научних истраживања, да тај систем примене и у трговини. Њихов поступак се састоји у дел.ењу целе процедуре ку повине на следеће главие операдије: I ОПЕРАЦИЈА. Купац (будући) успешно савлађује све препреке у виду дугог оеда и гурњаве до продавца, саоп штава му шта жели да купи и од њега добија бон за касу. II ОПЕРАЦИЈА. Купац наоружан спасоноснпм боном из операциЈе бр. 1 савлађује нове препреке (нови ред) пред благајном, пробија сс до стрпљиве благајннце, исплађује жел>ењу куповину п добија нови, благајнички бон. 111. ОПЕРАЦИЈА Срећни, скоро нимало уморни и добро забављени купац савлађује нови ред пред продавцем. пробија се до њега, предаје плаћени бон и добиЈа робу. Ова новина, коЈа значи епохалну тековину у трговини нашег државног сектора, наишла је еа опште одушевљење и дивљење исправних грађана. Они су чак предложили да се у том систеиу рада пође и даље. (Могла би се, на пример> без даљих тешкоћа завести још Јсдна операција: купац саопштава шта зкели да купи; првн продавап му даје бон са ознаком артикла и онда купац иде оном продавцу који израчунава цепу и упућује на благаЈну итд.)

ЕПОХАЛНИ ПРОНАЛАЗАК ЧИНОВНИКА „НА-МЕ“

Београд је изгубио 18 МОНАРХИСТИЧНИХ УЛИЦА

Жупан Завида, кога се више нико не сећа, и цар Никола II остали су без својих улииа у Београду. Краљев трг и Крунска улица, резервисани за све краљеве и крунисане главе, такође су прекрштени. Петар II мораће за себе и сву своју фамилију да тражи улице у неком страном граду. Његов стриц Павле држао Је четири улице, а сад без иједне. Недићеви називи: Српски трг, Српска ада, Србијапска ада испраћепи су у друштву разних вила, Равијојле, Загоркин»е и Српске виле, чобанице Раде и Косовских божура. Четничке воајводе Луне, Протић, Пећанац и Довезепски последњи су прошли Четничком и Добровољачком улицом. Велики државници Милорад Драшковић, творац монархофашистнчке Обзнане, Живко Топаловић, кољачки социјалиста, Влада Илић, Коста Кумануди и пуковник Недић изгубили су се заједно са Римском улицом, а принц ЕвгениЈе са Гробљанском. За њима су отсупали маршал Пилсудски и Венизелос. БлагосиљаЈући све поменуте личности, ишли су на зачељу поворке патријарх Варнава и владика Платон. То ипак не значи да Је Београд потпуно очишћен у првомајском такмичењу. ГДЕ СЕ ШТА НАЛАЗИ У БЕОГРАДУ Tpr принца Еугена налази се балп тамм где престаЈе памет ежопедитора „Бевода", који дап даљи шаље извештаје адреооване „Трг принца Еутена“, не знајуЕи да је тај назив пеотао заједно са истоимепом-фашистпчко-м дивизијом. Одељење за трговину и снабдевање ИНО тамо где чиновник Браковић, Умеото да реши важне и хитне стварн

за деоет минута, гледа.да жх решн за три дапа.

Изјава власника крчми и бифеа

На недавном конгреоу за безалкохолну прераду воћа, воји је одржан у Београду, једа« од унеоника изнео ,је чињеницу да је у предратноо Југославији постојало 50.000 крчми, а само 9.000 школа; годишње ое трошило 300 дкна.ра на главу за алкохол а 2 динара за проовету. Револтирани овнм открићем, чланови Удружења крчми и бифеа у Београду дали су следећу изјаву: „Протесхујемо против изношења статистике о броју крчми и школа. То Убија наш углед, честитих прпвредннка, који смо тодико заслужни за народ. Јер, зло и иаопако да је било обрнуто, да је редимо бпло 50.000 школа, а 9.000 хрчми! Пре свега, школе оу установе које не плаћају порезу, друто, у нашим локалима, које омо ми ире рата отворпли у свако.ј улици и на сваком ћошку, омогућавали смо свавом очајннку, бно он пис-мен или непиомен, да ублажи своју тугу и Ј*д, Финансијске или фамилијарне природе. Исто тажо, захваљујући нашим локалнма, онк којтгма би некипут прекжпело па би опоовали неког члана кра-

љевске владе, могли су пред судом да се оправдају да су то у пићу учинили, те би им то служило као олакшавајуha оволност. Зато молим да ое узму у обзир наше огрожге заслуге за народ.“ -—■■■ ——

Пијачни извештај

Месо се превози по Београду непокривеним колима или, што је још хигијенскије, за покривање се употребл>авају коњоки пог кровди. Да не би било кагсве штете, прашпна је најлепше умољена да не пада на меоо. Риба је нема, чак и онда кад је рибар Боривоје Шандоровић нродаје по двострукој дени на ЈоЕановој пијаци, али нису неми ни потрошачи, ни органи народних власти,-

БИБЛИОГРАФИЈА

»Zusammenbruch Ruslands« („СлоЈГ Русије“) добија ce н оада у књижари „Елан“, Кнез Михаилова улида. На књизи је ознаиеиа цена: 300 динара. Толиво та књижара. свакако, даје оиоме ко се не гади да ову Фашиотинку квиту узме у руке.

„Песме“ (између осталжх ж о краљт, младом краљу, младом гооподару, простолонаследнику и сл.) Војислава Илића-Млађег (и без додатка „Млађи“ од мах се внди да то шгје Војислав Илић> могу се, веровалн илж не, добити у сви.ма књижарама.

РЕБУС

Новппе су објаввле измев имена београдских улица.

Молим вас, где се налази улица Веселина Маслеше? Ево је!

ДРУЗА ПРАСКРАЋ

Практични људи увек су се сдужи* ли скраћеиицама. Сваки чиновник Министарства фннансија, указни жли контрактуелни, 6знача»ао је своје знање ва внзитварги кратко и јасно: ЧИН. МИН. ФИН. Звучало је мало кинески, ади шта мари? Bар толике речн којнма се слунгимо не звуче туроки, арапскн, германски. романош? У дилеми: диња илн лл г бекпда ? промућурни сладокусац определио се за ЛУБЕНДИЊУ, скратпвшп тако изда,тав за~ евентуални телеграм, а повећавши количину вптамлла. Методе окоаћивања стално се У«авршавају, тако да се даиао и дееет речп моту изразити једном с-враћеннцом. Довољно ,је наређати по једно или но два-три слова речи ж добија се нов по,-ам. који обично звучи врло умидно. Понеки је већ ушао у песмицу: „Мој је лола сасвим тро-па: Не избија из ЗУГOП-а.“ Свако зна да оу тим сдовтша скраћене две ствари: Фнрма Земаљоког угостнтељскот предузећа и аарада грамзљивих бифеџија. Једина је незгодна страна што с« та скраћенина иоиисује на стаклешгм излозима, па посетиоцп принуђенн да је, седећи унутра, чнтају унатрашке. ЗУГОП. Државни издавачкн завод Јутославије неки називају, по оопственој нницијативи, ДИЗЈУГ. Употребои сличних префикса могу се на исти начии створпти: РАЗЈУГ (Резбарски аматерски завод), БЕЗЈУГ (Белетрпстички

Јежева козерија

завол), УЗЈУТ (Уметшгчжн завод), НИЗЈУГ (Нови издавачки завод). Поред предузећа НА-ПРБД (Нишко аутобуско) н ПИПРВД (Пољопривредно издавачко). зар не би могли да цостоје п НСј-ПРЕД (Издавачко саобраћајнв), ШТИПРВД.' (Шабачко трговинско-индустриско), ОДБИ (Окружно друштво биљне индусгрпје), НА-ЗАД (набављачка задруга)? Државну управу народннх добара неко претвара у ДУНД, а за.гребачки Уред за цене зовв се окраћено ЗУД. Кад већ постоји „дунда“, зашто да останемо без БУЦ-е (беотрадски Уред аа нене) ?' Н-а првц потдед се вилн да је Главна управа речног саобраћаја у ствари ГУРО, а Одељеље трговине л снабдевања Извршног народног одбора Београда ОТИСНИНОБ. Занста је тешво изговорити комлликоване речи: Градока млекара. Човек расипа енергију артикулишући двапут вишв гласова него што је потребно. И зато je велику услугу учинио грађанотву онај који се, пијуцшјући хладно млеко, досетио да направн окраћеницу ГРАМЛБК (која никако не значи да се млеко дели на грам као лек). Не треба се наравно зауетавити на томе, пошто има ж других градоких тстано-

ва. Толижим беопослвнихџша свратиле <sи се патње, кад би ое Градска болнада звала ГРАВОЛ, а они шји из Гра,деке библиотеве грабе књиге и ве враha;y их оагласили би се да тој установи одгова-ра назив ГРАБИБ. Име Градсвопмузеја већ Је за музеј,, амузеЈ треба најзад прекрстити у ГРАМУЗ. Овај патент може се успешно прц- ; менити и ва друте устонове: ПОШТЕД (ГГоштанока штедиошгца). ДРЖМАР (Државна маркаршгца), НАРПОЗ (Наролно позорнште), АКАНАУК (Акалемнја HajTia), КЛАЛ5 Г Т (Класна лутрп- '1 ја). Гломазна дечја обдаппшга треба претворити у погодније ДЕЧОБДАН-е, а мушке, женске и реалне гимназлје /. МУШГИМ, ЖЕНГИМ, МУРЕАЛШ ЖЕРЕАЛГИМ. Највпше могућнооти за нова cspaћивања пружају постојећи назшГРАПОЗАВ (Градски погребни вавод далеко му лепа кућа!) и ГЛАБЕ-BАД (Главна београдсва аадруга). Глабезад снабдева и храни, а Грапозав сахрањује. аллг кад на некој Флаши нађеш етикету Глабезада, побркаћеш те дугачке скраћениде па he те подићи жмарци лри помисли на грапозавлув. Заиста је несхватљиво зашто се Гдавна земљорадничка набавл>аШ, односно потрошачка, задруга није тзвала ГЛАЗЕНАЗА, односно ГЛАЗЕПРОЗА. Ка.д би се рекло да је прелазну заставицу v првомајском.такшиевд добио ВРАКОВОД МИПОТЕТЕ, одмах би се знало да то нше неки и удајни бпро него Браварско-ковачко одељењв Министаротва пошта* 'телгграфа и телефона. ДечЈа универзитетска клинпка сигурно he бити сведена на ДЕЧУНК-ЛИН, Државна Фабрика шећера на ДРФАШЕЋ, Државна хтгпотекарна банка на ДРХИБАН. а Удружење мајстора. зидара, тесара и каменорезапа на УМАЗИТЕКАМ, Крајњи је моменат да се колошгјално-бакалске радњо претворе у КОЛБАКРАД-е, као и да се у ЗУГОП-пма скра.ћено поручују „виноод" (домаћи пзрагг за ~шприцер“), „Вlшрак“ (чаша впна п полић ракпје), „кисмлек* (кисело млеко). „једап бумивод" (бу-; ковичка • минерална вода), „Јајкоп* (коњак с Јајпма) птд. Има толико областн у којима бп се постигле знатне уштвде времепа п енергпЈе. кад бн се пзвршпла потребна скраћивања. На пример. нзиђе говорнпк и почне свој ПРОГВЕС (програмну беседу): ДРАДРИДРУ! (Драги друтови п друга.рице!) БИКРАТ (Впћу кратак). Мп омо ЗАДПОСЕК (залужени по сектору) прикупљања ТВКСТОТПАД-а (текотилднх отпадака). НАР-ОД (Народнп одбор) НАСЧУКЧЕС (насеља Чукур Чесма) ДОН-ОД (донео је одлуку) да ое Јгзвршн МЕЂУЛТАК (међу* лпчно такмичење). Bа"тили чао људи се споразуме-Ју п готова конференција. КУЂРАЗ! (Разлаз кућама). Да би се то остварило, неопходжо Је да ое оонује ДРУЗАПРАСКРАЂ (Друштво за поправљање скраћеница), којв he убрзати продес скраћивања речи т нашем јавном и привредном жнвоту, М. С,

ЖИ К А АТОМ И ПАНТА РОКФЕЛЕР

ДА ЛOЛ)УSИМ К>£l

ИроЈ 356

РздаЈв Савез удружења новинара ФНР Југоолавије, Уредник Богдан Шшић. Уредшмнтво: Јеразије 31 /Ш m телефон 23-423; »дмнниотрадија; Булевдр Црвени| S *e талефон *•* ШгвшгарнЈ« „Бор«»". Бсоград

Сувота, 27 априла 1946