Ošišani jež

VJEROVALI ILI NE

MALI ĐOKICA PI§E ~lEŽL'“

Ko na vašaru

Deda paja kaže fale &e svud odbacili staro i uveli novo pa odo zainat da vidim kako izgleda taj njihov novi va&ar na tašmajdan pa računasm tu je sigumo neka riba devojka udarnica f>a mesto čovek s četiri sise krava s četiri vimena što povečava proizvodnju pa na ringišpili da se okreću ne na desno neg na levo 1 da se mekike prodaju po vezane cene i šta ti ja znam kad ono sve po staro pa čak ostalo i trange frange, more alal mu vera o-

nom što se snašo i pod ovaj režim pa prcdaje dvanes brojeva po pet dinara al u dve boje pa onda dve zvezde i dva meseca i suma sumarum četmest banke a kad izda zgodici pola mu ostane na jedno vučenje, koj ti dava. A utom ja uđo u sobu a deda kaže spali ste na to da priređujete stari vašari a ja kažem deda kod nas je vašar samo na vašarištu a vi ste pravili vašar s celom državom a deda viknu uh oca ti mangupskog ko te nauči

te parole pa poče da dreši svoj esesovski kaiš a ja izvedo sad me vidiš sad me ne vidiš. A čika sima kaže a jeste li čuli šta je izjavio fotić a deda kaže more taj fotić sklonio se preko baru u budžak, on u sevemu a milanče batlija u južnu ameriku pa se razmeću ko cirkuzani i mlate praznu slamu al za dolari a ovde ni dinari ne moš da napabirčiš, mi grosisrti baš se provedosmo ko one kante na vašar što i svi lupaju a šta će biti s nama kad jednog dana ostanemo bez igde išta a ja provirim kroz vrata pa kažem dedice dobićeS socijalnu pomoć a deda skoči ko ris al se uvati za srce i prošaputa đaj ruske kapljice al se trže pa kaže neću, ako nema drugi lek ne treba mi ni te kapljice kad su ruske.

Manji od ora - teži od vola

— ko ga zna gdje i ko bi ga znao kad održan je zbor prljavaca, grubijana, ošljara, drjemljivaca i slične fele. A možda nije ni održan nikakav takav zbor. Ali, da je održan, on bi, biva, morao izgledati ovako: Pošto je pretsjedavajući izložio nadugačko i naširoko kako obični građani nemaju za ~naša prava i naše potrebe" nikakvog razumijevanja, čovjek ne može da živi kako hoće i da radi što mu je volja, on je ukratko iznio zadatke i kako udruženje treba da poradi na tome da se „nama" omogući svaka i najpunlja sloboda dejstva, akdje i postupaka. Poslije toga se razvila široka diskusija: Drug pretsjedavajući je potpuno u pravu. Molim vas, zar je to neka sloboda, kad su me ovih dana napali neki u mojoj rođenoj kući. Upravo, ja sam bila u kući, na prozoru, a oni su me napali s ulice. Ja istresala tepih kroz prozor, a oni osuli na mene paljbu što im ja bajagi sipam đubre za vrat. Ja mislim, gospodo, ako je sloboda, da ja u mojoj rođenoj kući i na mom rođenom prozoru mogu da radim šta hoću Gospođa ima pravo. I nas su neki napali što smo pobacali kutije od konzervi i hartije u Topčideru. Mene je opet neka budala opominjala da ne pljujem u pijesak u parku, kaže tamo se 1graju djeca, pa ne znam šta može da se desi. Ama, lako za to, javi se jedan u šoferskom kačketu, ali meni ne daju ni u sirenu da sviram. Prije neko veče me neki napah ni krivog ni dužnog. Ja dozivao pred kućom, svimuo svega dva-triput, a oni navalili, nije ih ni sramota, njih petnaest sa petnaest prozora; „Sto sviraš?" Ajd, da sam svirao pola sata, ali, vjerujte nisam više od pešest puta. a oni kao sumanuti. Jesi li ti, kažu, lud? Zar ne znaš da je ponoć, svi prozori pootvarani, izbudlo si cijelu ulicu. Naružili me na pasja preskakala. Jel’ ovo, gospodo 1 gosf>ođe, pravo i pošteno, i zar mi je to neka sloboda, kad ne smiješ ni u slrenu da sviraš? Drug šofer je u pravu, ali njemu se to desilo jedared, a meni se dešava svakođnevno takav mi je nesrećni posao. Ja sam, znate, kelner. Svaki me okači, ili me bar poprijeko pogleda, te zašto gnjavim pola sata, te što se brecam na njih, i šta ti ja sve tamo znam. Izvode Ijudi, kao da je sad ono staro vri-

jeme, Sad je sloboda. sad sam ja gospodin: mogu da se ponašam kako hoću, a meni je takva narav. I ja sam to htio da kažem. Mušterije u našoj zadruzi stalno me napadaju i panjkaju te nisaan dosta uslužan, te nisam dobro izmjerio, te dao mu grašak mjesto kompota, te ovo, te ono. Molim za rlječ! Ja opet, gospodo, smatram ograničenjem svoje građanske slobode što me gone po šest raznih linija. Te me po državnoj kazne sa pet procenata, te po sandikalnoj me svaki čas iznesu na konferenciju, te u zidne novine, te u usmene novine, a već od kolega ne mogu da opstanem. I zašto sve to, molim vas? Samo zato što imam takvu narav da moram da zakasnim. Prije blh crkao, ali da dođem na vrijeme ne mogu. Isto i mene gone. Zašto, pitam ja vas? Zato što ne dolazim svaki dan na posao u radionicu. Pa to je, molim vas, moja lična, privatna stvar koliko radim tolko zaradim. Kažu; remetim plan. A možda ja iroam neki moj privatni posao, možda hoću da se napijem, ili mi se možda prosto ne radi, pa ne mogu baš uvijek da dođem. Molim da ovo uđe u zapisnik i da se unese u pravila: da možemo da radimo kad hoćemo, a da ne radimo kađ nećemo. A mi smo prije neko veče kad smo se vraćali iz kafane pjevali, pa zamalo ne izguta-

smo vatru. Mollm vas, pa zar ne smije ni da se pjeva? Ono jeste da je bilo u sitne saite, ali, braćo, pa zašto je sloboda? Učestvovali su u diskusiji i kondukteri što vole da se svađaju s publikom, i padobranci što neće da čekaju na red, i cmoberzijanci, i službenici sa šaltera što ,dm je u krvi“ da budu neuljudni prema publici, i još tako, razni... Eto, drugovi, ovako bi približno izgledala ta konferencija, da se nešto održala. A da se ona nešto održala, i da su se svi skupili, ne bi ih mnogo bilo. Jesu manjina, ali su teški po onoj narodnoj zagonetki: „Manje od ora teže od vola“. Sta je to? Po Vuku, to je žiška: po našem mišljenju, to tačno pasuje za ovu malu manjinu grubijana, prljavaca. ošljara, i dmge bagre i fajte. M. M..

PUTNIČKI BONTON

SISTEMATIZACIJA

Kod nas u zadružnom sektoru došla na red sistepatizacija. Izazvala uzbuđenje i komentare Odnekud pronašli da sam i ja zgodan da uđem u komisiju za sistematizaciju kao pretstavnlk naše sindikalne podružnice. Stvar čudna: ja, ovako tih i skroman! Kroz dva dana komisija treba da započne rad, pun odgovomosti da se zemaljska pravda izruči na svakoga prema radu 1 zalaganju. Ali sve se to po sebi razumlje. I nastranu ta mala uznemirenost koju je sistematizacija izazvala u svlma srcima u tim srcima se raskravilo i nešto drugo: osjećanje drugarstva i prijateljstva. Došao k meni, na primjer, drug Panta. Usta mu se raširila u osmješak, oči mu svijetle iskrenošću i drugarskom pažnjom. Zdravo, druže Bole! obrača mi se on, iako me ranije nije zvao ni Božom, nego Jovanovićem. Baš sam bio suviše skroman, i mlslio da me on i ne primjećuje. Zdravo, druže Panto! odvraćam snishodljivo i dižem se učtivo. Sjedite, sjedite, veli on i tapše me po ramenu. Nego, prođoh pored vaše kancelarije, pa se sjetih nešto— Imam, znate, neiskorišćen kupon za meso daju teletinu a meni je žena otputovala, pa nema ko da sprema. Steta bi bilo da propadne. Pola sata bilo mi je potrebno da mu objasnim kako se svojeručno prave teleče šnicle, pa da ne propušta takvu priliku. Ono ~Bole“ izgleda da je u modL S istom miloštom javio se i drug Živadin. Nema sumnje, pažljiv čovjek. Gledao u radnji neki divan štofčić pa pomislio; „Baš bi drug Bole mogao da sašije od ovog štofa! Ala bi to njemu stojalo!" Znam, znam, branim se ali nemam više jedinica... Utrošismo sve na djecu... Pa baš to i mislim, druže Bole, navaljuje Ziča ja imam jedno četrdesetak, a nisu mi potrebne, vjerujte! Pa uzmite, uzmite samo... I gura mi silom u ruku čitavu I-R industrisku kartu, hoće u

džep da mi je tutne, ali se ja vješto izmičem. Stvarno sam tronut i molim ga da me sad ne izlaže petljavini oko kupovine odijela. Kad mi ustreba, sam ća mu zatražiti... Onda nailazi drugarica Kaja. Druže Bole, uzela sam vam dvije karte za pozorište. Kada čovjek uporedi tu Ijubaasnost s ranijom uzrečicom: ~Nema!“ — zaista mora doči do uvjerenja da se u našem preduzeću nešto izmijenilo u smisiu bratstva među Ijudima. Tih dana došao je na mene red da držim čitalački čas. Tu sam se tek uvjerio koliko sam popularan i omiljen. Ranije je dolazilo osam, deset najviše petnaest slušalaca, a sada prava najezda skupilo ih se set i devet. Znate, druže Bole, sjajno ste obradili problem! čestita nad arhivar Joca. Pa ja nisam ništa obrađivao opirem se. Citao sam tuđi članak. Da, da, ne zbunjuje ae Joca ali vaša intonacija!.. Izgleda da se moja intonacija stvarno svima svidjela. Govomički talenat! zaključuje Aca fakturista. Trajala je ta pažnja više od nedjelju dana. A prestala je Or djednom, kao nožem presječena, nekako baš u vrijeme kad je prestala s radom i komisija za sistematizaciju. Ja sam to tumačio nestalnošću Ijudskog raspoloženja, ali za svaki slučaj, htio sam da se uvjerim. Sreo sam druga 21ću i zamolio ga da mi pozajrrd one tačkice. A on ti se osječe na mene: Druže Jovanoviću, ko pozajmljuje danas tačkice! Lijepo vi mene udesiste! Da ste me razvrstali kao planera, imao bih trista dinara više. A za godinu dana to iznosi 3.600 i slovom tri hiljade šest stotina dinara! Drug Panta nije me zapazio kad smo se očešali jedan o drugog u hodniku, drugarici Kaji vratila se uzrečica. ~Nema!“, a kad je ponovo došao na mene red za čitalački čas... pa i tu je bilo nešto slično. Da, ali smo se bar sistematizovali pa sad znamo i koji srno i kakvi smo...

FILIJALA ŠTETOČINA

Pošto u magacinu Radničko-i službeničke zadruge u Trogiru već četiri mjeseca tuguje jedan vagon brašna o kome niko ne vodi računa, morala je brigu o njemu da preuzme družina oštrozubnih glodara. Da se brašno ne bi ukvarilo (upalilo), oni su proibušili na svakom džaku po nu rupu radi ventilacije. Pošto se to pokazalo kao no protiv plijesnl, vrijedni miševi počell su brašno da razgrću i raznose po cijelom magacinu. Vjeruje se da su službenici Zadruge svoju đužnost čuvanja narodne imovine prenijeli na đugorepe čuvare zato što su sa njima u rodbinskim odnosima i jednl i drugi spadaju u far miliju štetočina.

2

15 MA J 1948