Osnovi fiziologije

КИЧМЕНА МОЖДИНА

Почнимо са кичменом мождином изучавање средишњега живчанога система. Ни у коме другоме питању анатомија и физиологија нису толико присно удружене као у изучавању живчанога система: анатомија његова доприноси схватању његова функционисања, као што с друге стране функционисање његово даје драгоцене податке о његовој грађи.

Кичмена је мождина стуб живчане материје који се налази у кичменоме каналу. Горњим својим делом наставља се продуженом мождином и енцефалом. Кичмена мождина, као и остали делови средишњега | цереброспиналнога система, обавијена је опнама: спољашња је дебља и отпорна, то је Фита тајег; унутрашња је прилепљена за саму мождину, танка је и врло нежна: то је рга тагег, која, тако рећи, храни

_живчане органе које обавија, јер их она снабдева крвним судовима. Између њих се налази серозна мембрана агасћлогаеа. Између те две последње Слика 59. опне налази се слој цере- Одсечак кичмене мождине. НА тако да је цео средишњи це-

кичмени живац. На задњим коренима, на ребо-спинални систем са свих ономе месту где се састављају са предњим

страна обавијен течношћу. коренима, виде се спиналне ганглије.

Мождина има на својој предњој и задњој страни по једну уздужну бразду (сл.59). Те бразде деле мождину на две симетричне половине, десну и леву. Из сваке половине излазе снопови кончића распоређених у два уздужна реда, тако да је њима свака

#60) '

Е Гал

+

Ез

Мождинске опне.

СЛ